Српски ћирилица Srpski latinica

 

Приказ пресуде у предмету Јевтовић против Србије, представка број 29896/14

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 3. децембра 2019. године донео пресуду у предмету Јевтовић против Србије, представка број 29896/14.

Подносилац представке се у овом предмету притуживао да му је повређено право на забрану злостављања из члана 3. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) јер су га затворски чувари злостављали 11. јуна 2007. године, 18. децембра 2009. године и 22. и 24. децембра 2011. године.

 

Околности предмета

Подносилац представке је 18. јула 2005. године ухапшен под сумњом да је починио сексуално насиље над трогодишњом девојчицом, што је резултирало њеном смрћу. Притвор му је одређен 20. јула 2005. године, а правоснажном пресудом од 24. фебруара 2011. године је правоснажно осуђен на четрдесет година затвора.

Према званичној затворској евиденцији, подносилац представке се 11. јуна 2007. године физички сукобио са другим затвореником, због чега су чувари применили силу да би раздвојили затворенике. Затворски лекар је том приликом код подносиоца констатовао повреде доњег дела леђа, глутеуса, оба лакта, леве потколенице и десног колена. Према званичној затворској евиденцији, подносилац представке је 18. децембра 2009. године физички напао затворског чувара, што је такође резултирало применом физичке силе. Затворски лекар је том приликом констатовао повреде леђа, глутеуса, десне бутине и леве потколенице. У складу са званичном евиденцијом, према подносиоцу је примењена сила и 22. децембра 2011. године јер се оглушио о наређење чувара, у вези са чим је лекар констатовао обимне модрице на његовим леђима. Заштитник грађана је, поступајући по притужби подносиоца представке, утврдио да је према њему примењена сила и 24. децембра 2011. године, односно да је том приликом злостављан, а што није евидентирано ни у једном званичном документу.

Подносилац представке је у вези са наведеним догађајима поднео кривичну пријаву, међутим надлежно јавно тужилаштво је утврдило да у конкретном случају није било основа за покретање кривичног поступка. Током истраге саслушани су подносилац представке, бројни затворски чувари, затворски лекар и један затвореник, а прибављен је и форензички извештај у вези са претрпљеним повредама. Истражни судија је такође затражио видео снимке са сигурносних камера испред ћелије подносиоца представке, али је управник затвора изјавио да у то време није била инсталирана опрема за видео надзор. Подносилац представке је захтевао и извођење доказа препознавањем чувара који су га злостављали, међутим наведени доказ није изведен.

Поступајући по уставној жалби подносиоца представке, Уставни суд је 10. јула 2013. године утврдио повреду права подносиоца на неповредивост физичког и менталног интегритета (материјалног и процесног аспекта) у вези са инцидентима од 11. јуна 2007. године, 18. децембра 2009. године и 22. и 24. децембра 2011. године. Поред тога, наложено је убрзање истражног поступка у погледу догађаја од 24. децембра 2011. године, а подносиоцу је додељена нематеријална штета у износу од 1.000 евра.

 

Прихватљивост

Тужена Република Србија је у својим Запажањима истакла приговор губитка статуса жртве, са образложењем да је Уставни суд одлуком од 10. јула 2013. године већ утврдио повреду права подносиоца представке и доделио му накнаду штете од 1.000 евра. Наведени приговор је, међутим, одбијен уз констатацију да је досуђени износ од 1.000 евра знатно нижи од износа који би Европски суд доделио у складу са својом праксом, као и јер је Уставни суд наложио убрзање истраге само у односу на инцидент од 24. децембра 2011. године.

Тужена је истакла и приговор неисцрпености домаћих правних средстава, с обзиром да подносилац није искористио парничну тужбу на основу чл. 172. и 200. Закона о облигационим односима, којом је могао да захтева и накнаду нематеријалне штете. Европски суд је одбио овај приговор Тужене, са образложењем да се није могло очекивати од подносиоца да искористи парничну тужбу, јер ни сам Уставни суд приликом одлучивања о његовој уставној жалби није сматрао да је претходно било потребно исцрпети ово правно средство. У том смислу, Европски суд се ослонио на своју праксу из предмета D.H. и други против Чешке, према којој би било превише формалистички захтевати од подносилаца представки да искористе правни лек који чак ни највиши суд њихове државе није захтевао да буде исцрпен.

 

Основаност

- Материјални аспект -

Приликом доношења закључка да је прекршен материјални аспект члана 3. Конвенције, Европски суд се најпре ослонио на чињеницу да је сам Уставни суд утврдио да је повређен материјални спект права подносиоца на неповредивост физичког и менталног интегритета, што је повреда еквивалентна члану 3. Конвенције. Пресудом је такође потврђен став Уставног суда да су спорни догађаји представљали нечовечно поступање, а не мучење (као тежи облик повреде члана 3. Конвенције), уз констатацију Европског суда да није било довољно доказа да је подносилац представке „намерно“ злостављан како би му се нанела „веома озбиљна и окрутна патња“.

- Процесни аспект -

Европски суд је предметном пресудом утврдио и повреду процесног аспекта члана 3. Конвенције, с обзиром да органи Републике Србије нису спровели адекватну истрагу у вези са предметним инцидентима. У том смислу, пресудом је констатовано да је и сам Уставни суд утврдио да није спроведена адекватна истрага у вези са догађајима од 11. јуна 2007. године, 18. децембра 2009. године и 22. и 24. децембра 2011. године и да је наложено убрзање истраге у погледу догађаја од 24. децембра 2011. године. Међутим, пресудом се примећује да без обзира на налог Уставног суда у том погледу, делотворна истрага није спроведена чак ни у односу на догађај од 24. децембра 2011. године. Приликом доношења закључка о неадекватности предузетих истражних радњи, Европски суд је истакао следећу аргументацију: постојање значајног и неоправданог временског размака између неких истражних радњи; укупно трајање истраге од око четири године и три месеца; непотребно понављајућа природа неких истражних радњи; одбијање захтева подносиоца представке за препознавање затворских чувара који су га злостављали; недостатак транспарентности у погледу где, када и зашто су видео снимци могли или нису могли бити доступни.

- Накнада штете и трошкови поступка -

Имајући у виду наведене повреде члана 3. Конвенције, Европски суд је наложио Републици Србији да подносиоцу представке исплати 4.000 евра на име накнаде нематеријалне штете и 2.355 евра на име трошкова поступка и других издатака.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ