Српски ћирилица Srpski latinica

 

Ристић против Србије (п. бр. 32181/08)

Европски суд за људска права је 18. јануара 2011. године објавио пресуду у предмету Ристић против Србије. Предмет се односи на дуго трајање кривичног поступка покренутог против окривљеног М.Р. због два кривична дела недавања издржавања (чл. 119 ст.1 Кривичног закона РС). Подносиоци представке (малолетна деца) су у наведеном кривичном поступку имали положај оштећених који су истакли имовинско-правни захтев

Чињенично стање

Парнична пресуда којом се утврђује обавеза М.Р. да плаћа законско издржавање за двоје тада мал. деце донета је 28. децембра 2000. године (правоснажна 27. јуна 2001. године).

После кривичне пријаве коју је законски заступник подносилаца представке поднела 2. априла 2003. године, Треће општинско јавно тужилаштво је 13. маја 2003. године ставило предлог за предузимање истражних радњи против М.Р. како би се утврдило постојање елемената кривичног дела – недавање издржавања из чл. 119. ст.1 Кривичног закона Републике Србије, а 14. јула 2003. године, a затим је поднет и оптужни предлог.

Законска заступница тада мал. деце истакла је имовинско-правни захтев приликом саслушања у истражном поступку 29. маја 2003. године.

Трећи општински суд је у вези са имовинско-правним захтевом одредио више вештачења. Пресудом коју је донео 8. октобра 2008. године, утврђујући да је М.Н. крив за наведена кривична дела, није одлучио о имовинско-правном захтеву већ је оштећене упутио на парницу.

Ову пресуду укинуо је Окружни суд у Београду дана 12. фебруара 2002. године, а предмет је враћен истом суду на поновно суђење.

Трећи општински суд је затим 16. јула 2009. године донео пресуду којом се оптужба одбија због апсолутне застарелости кривичног гоњења окривљеног М.Р. због два кривична дела недавања издржавања.

Шта је утврдио Европски суд за људска права

Допуштеност


У предметном случају смо истицали да су подносиоци представке могли да изјаве уставну жалбу у вези са наведеним повредама, као и да су могли да покрену извршни поступак ради извршења предметне парничне пресуде. Међутим, Суд није прихватио ове аргументе.

Суд је приметио да се уставна жалба сматра делотворним правним средством од 7. августа 2008. године (као што је Суд утврдио у пресуди Винчић и други против Србије, пар. 51) Коментаришући аргументе државе у вези са непокретањем извршног поступка ради извршења парничне пресуде, Суд је истакао да „имајући у виду да је кривични суд прихватио да разматра имовинско-правни захтев, подносиоци представке су оправдано очекивали да ће суд одлучити о њиховом захтеву. У сваком случају, подносиоци представке се нису обратили овом Суду због неизвршења парничне пресуде од 27. јуна 2001. године, већ само у вези са претерано дугим трајањем кривичног поступка у коме су они били оштећени са имовинско-правним захтевом.“ У том смислу приговор државе да подносиоци нису покренули извршни поступак Суд је сматрао ирелевантним.

Основаност


Суд је прво констатовао да су подносиоци представке у предметном кривичном поступку били оштећени, те да је у односу на њих примењив члан 6. Конвенције у делу у коме се односи на заштиту грађанских права и то од момента када су се придружили кривичном поступку истичући свој имовинско-правни захтев. У овом предмету законска заступница оштећених је истакла имовннско-правни захтев 29. маја 2003. године. Према томе, имајући у виду тренутак од када Конвенција обавезује тужену државу, спорни поступак је трајао 5 година и 7 месеци пред две судске инстанце.

Суд је сматрао да предмет није био посебно сложен и да подносиоци представке нису допринели дужини трајања поступка, супротно тврдњама тужене државе. Посебно, Суд је истакао да би судови требало да омогуће одговарајућу заштиту на само туженој страни, већ и жртвама, посебно када су у питању млади и друга рањива лица.

На крају, Суд констатује да је кривично гоњење туженог застарело због протека времена, што је резултирало немогућношћу подносилаца представке (оштећених у домаћем поступку) да се о њиховом захтеву одлучи у кривичном поступку.

Имајући у виду неколико значајних периода неактивности суда и бројна одлагања, Суд је утврдио да је за продужено трајање предметног кривичног поступка одговорна судска власт тужене државе.

КОМЕНТАР

Дакле, из свега наведеног може се закључити да је Суд сматрао, као и много пута до сада, да нема оправдања за државу уколико до застаревања кривичног гоњења дође услед протека времена због бројних одлагања претреса или значајних периода неактивности суда.

Имајући у виду да је суштина спора између странака била извршавање парничне пресуде, односно плаћање издржавања за децу, заступник је истицао да подносици представке нису ни покушали извршење предметне пресуде у извршном поступку. Да су у томе успели, не би у принципу ни било елемената кривичног дела - недавање издржавања. Међутим, чињеница је да извршење кривичног дела - недавање издржавања, не подразумева да се мора прво покушати извршење у редовном извршном поступку, па у том смислу подносиоци представке су могли да истичу имовинско правни захтев који се по својој суштини изједначава са извршењем предметне парничне пресуде.

Интересантно је за стручну јавност да размотри случајеве када се суд у кривичном поступку упушта у разматрање имовинско – правног захтева, као и да ли после неколико година разматрања таквог захтева суд може странке упутити на парницу. Из ове пресуде Европског суда за људска права чини се да је у том смислу потребно поставити одређена ограничења.

Преузми пресуду (српски) или (english).

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ