Српски ћирилица Srpski latinica

 

Шоргић против Републике Србије (п. бр. 34973/06 )

Пресудом коју је објавио 3. новембра 2011. године Европски суд за људска права је по представци Саве Шоргића заведеној под бројем 34973/06 једногласно установио да члан 6 став 1 Конвенције о људским правима (право на правично суђење) није повређен у делу који се односио на састав суда, док је повређен у делу у вези са правом на непристрасни суд и дужину поступка.

Суд је подносиоцу досудио само 1.000 евра на име трошкова поступка, док је остатак захтева за трошкове поступка (тражено 8.110 евра) одбио. По основу правичне накнаде Суд подносиоцу није ништа досудио, јер је сматрао да је поднеском од 12. новембра 2010. године подносилац одустао од захтева да му се на име правичне накнаде исплати 20.000 евра.

Суд није прихватио приговор Републике Србије да је представка неприхватљива по основу неисцрпљивања унутрашњих правних лекова у вези са „правом на непристрасни суд“ и „суд установљен у складу са законом“. При извођењу оваквог закључка Суд се пре свега руководио чињеницом дужине предметног поступка, као и несигурношћу домаћих судова у вези са правилном применом процесног закона у конкретном случају. Суд је при томе имао у виду и став изнет у својој јуриспруденцији да се предлог за понављање поступка у принципу не може сматрати делотворним правним средством које је неопходно исцрпети пре обраћања Суду.

По питању притужбе подносиоца везане за састав домаћих судова, Суд је прихватио аргумент Републике Србије, поткрепљен судском праксом српских судова, коју је доставио заступник Републике Србије, да се разлог за изузеће судије из члана 71 став 5 Закона о парничном поступку из 1977. године, односи једино на одлучивање о леку изјављеном против саме одлуке у чијем је доношењу судија учествовао, што не важи за учешће судија Б. и Д.  у одлукама Окружног суда у Београду тј. Врховног суда од 24. марта 2004. године и 20. априла 2006. године. Стога је Суд закључио да није дошло до повреде члана 6 став 1 Конвенције у погледу „права на суд установљен законом“, што је била и основна притужба подносиоца.

Накнадно, по размени првог круга писаних поднесака страна у спору, Суд је Републици Србији рекомуницирао случај, поставивши додатна питања у вези са повредама члана 6 став 1 Конвенције које су се односиле на „право на непристрасни суд“ и право на суђење у разумном року.

У вези са „правом на непристрасни суд“ Суд је сматрао да нису постојали разлози да се доведе у питање непристрасност суда у субјективном смислу, само на основу чињенице да се судије у питању нису изузеле из одлучивања у предмету подносиоца у другој и трећој инстанци, по основу њиховог ранијег учешћа у поступку. Наиме, одлуке донете у предметном случају су образложене, а предметне судије нису показале било какву наклоност према странкама у домаћем поступку (подносилац и његова маћеха).

Међутим, по мишљењу Суда у конкретном случају није био задовољен објективни тест за установљење „права на непристрасни суд“, јер су обе судије, и Б. и Д. учестовале у доношењу одлука у међусобно повезаним споровима између истих странака, на начин да су ти спорови окончани неповољно по подносиоца, што може створити легитимне сумње у непристрасност поменутих судија, због чега је Суд извео закључак да је члан 6 став 1 повређен у аспекту „права на непристрсни суд“.

Питање дужине поступка Суд је посматрао у односу на оставински поступак иза смрти оца подносиоца тј. бившег супруга супротне стране у спору пред домаћим судовима. Тај поступак започет је 22. маја 1995. године пред бившим Петим општинским судом у Београду и још је у току.

Наиме, предметни поступак био је у прекиду од 14. јуна 1995. године до 7. септембра 2010. године, због вођења више парница између подносиоца и његове маћехе. Заступник Републике Србије указао је Суду да је поступак прекинут у складу са законом, те да су предметне парнице, у којима није било неактивности суда, као и разни захтеви подносиоца у њима, а што несумњиво представља његово легитимно право, допринели укупној дужини оставинског поступка.

Суд је, међутим, пошао од тога да је парнични поступак још у току, по захтеву за понављање поступка који је поднео подносилац, након одлуке Врховног суда да одбије његову ревизију. Одлуке првостепеног суда у погледу захтева за понављање поступка су у два наврата укидане по жалби, тако да је поступак још у току пред првостепеним судом. Оставински поступак, настављен је 7. септембра 2010. године, а да суд још није донео правоснажну одлуку поводом захтева за понављање поступка, па је Суд поставио питање што то није учињено раније, након одлуке Врховног суда од 20. априла 2006. године, по ревизији.

Ценећи све чињенице предметног случаја, укључујући његову релативну једноставност, понашање подносиоца који се не може кривити за коришћење законом прописаних могућности, као и дужност државе да организује свој правосудни систем да судови гарантују сваком право да судску одлуку добије у разумном року, Суд је закључио да је члан 6 став 1 Конвенције прекршен и у погледу гарантије на право на суђење у разумном року.

Преузми пресуду (српски) или (english).

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ