Српски ћирилица Srpski latinica

 

Станимировић против Србије (п. бр. 26088/06)

Пресудом коју је објавио 18. октобра 2011. године Европски суд за људска права је по представци Зорана Станимировића заведеној под бројем 26088/06 установио већином гласова (5:2) да му је Република Србија прекршила забрану мучења гарантовану чланом 3, док је једногласно установио повреду права на правично суђење садржаног у члану 6 став 1 Конвенције о људским правима.

По основу правичне накнаде Суд је обавезао Републику Србију да подносиоцу плати 13.000 евра, а на име трошкова поступка 5.000 евра у динарској противвредности по курсу на дан исплате, а у року од три месеца од дана правоснажности ове пресуде.

Преостали део захтева за плаћање накнаде и захтева за трошкове поступка Суд је одбио. Такође, Суд је притужбе подносиоца у вези са наводним повредама члана 5 став 3 (право на слободу и безбедност), члана 6 став 2 (претпоставка невиности) и члана 7 став 1 (кажњавање по основу закона) прогласио недопуштеним по основу правила од шест месеци односно временске ненадлежности Суда.

Суд је претходно одбио приговоре Републике Србије у погледу своје временске надлежности, правила шест месеци и неисцрпљивања унутрашњих правних средстава.

Повреду члана 3 Конвенције Суд је установио првенствено због тога што је и домаћи суд утврдио да је подносилац у фебруару 2001. године био малтеретиран од стране полиције, те да никаква истрага није спроведена, иако су потенцијални починиоци касније идентификовани. Дакле, радило се о повреди процесног аспекта члана 3 Конвениције.

Двоје судија (Јочеине из Литваније и Поповић из Србије), сматрале су да подносилац није био марљив и није поштовао рок од шест месеци, који је по њиховом мишљењу требало да тече од 27. децембра 2004. године, када је првостепени суд по други пут установио кривицу подносиоца и када је подносилац требало да буде свестан изостанка делотворне истраге о његовим наводима у вези са тортуром.

Закључак у вези са повредом члана 6 став 1 Конвенције Суд је засновао на озбиљности тортуре која је примењена према подносиоцу у циљу изнуђивања признања да је организовао двоструко убиство поводом чега је правоснажно осуђен на 40 година затвора, као и временској блискости између извршене тортуре и његовог признања дела пред истражним судијом, због чега није било разлога да Суд не сумња да је признање дато услед страха од даљег малтретирања од стране полиције. Суд је при томе узео у обзир и чињеницу да подносиоцу није дата могућност да се консултује са својим адвокатом пре давања изјаве истражном судији 13. фебруара 2001. године, када је признао извршење кривичног дела.

Посебно је важно то што је Суд установио да подносилац, на бази утврђених повреда Конвенције, има право на понављање поступка окончаног правоснажном осуђујућом пресудом.

Преузми пресуду (српски) или (english).

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ