Српски ћирилица Srpski latinica

 

Стојановић против Србије (п. бр. 34425/04)

Представком број 34425/04 од 10. августа 2004. године, која представља једну од првих представки које су поднете против СЦГ тј. Србије, а које је Европски суд за људска права комуницирао, Љубиша Стојановић, затвореник у КПД у Нишу, преко Београдског центра за људска права, истакао је повреде члана 3 (забрана мучења) и члана 8 (повреда права на породични живот), у вези са наводним ускраћивањем бесплатне протезе за зубе, члана 8 (право на поштовање приватног живота), у вези са наводним читањем његове преписке од стране затворских власти и члана 1 Протокола 12 (општа забрана дискриминације), везано такође за наводно ускраћивање бесплатне протезе за зубе.

Поводом ове представке Европски суд за људска права је 19. маја 2009. године обајвио пресуду којом је:

  • већином гласова представку прогласио допуштеном у вези са повредом члана 8 Конвенције, у односу на читање преписке, једногласно нашавши да је учињена повреда члана 8 Конвенције у односу на читање преписке;
  • са шест према један глас утврдио да су питања покренута у вези са бесплатном протезом за зубе решена, због чега је у том делу случај скинуо са листе случајева пред Судом у односу на наводне повреде члнова 3 и 8 Конвенције и члана 1 Протокола 12;
  • нашао да установљење повреде члана 8 у односу на читање преписке представља довољну сатисфакцију за подносиоца;
  • одбио захтев за плаћање накнаде (тражено 1000 евра) и захтев за накнаду трошкова поступка (тражено 1700 евра за трошкове пред Судом, 1550 евра за припрему случаја и 150 евра за секретарске трошкове), као неутемељен.


Судија Крећа (Србија) приложио је делимично сагласно мишљење, а судија Загребелски (Италија) делимично издвојено мишљење уз ову пресуду.

Ова пресуда, која ће постати правоснажна под условима из члана 44 Конвенције, свакако ће представљати једну од пресуда Суда која ће изазвати различите коментаре.

Најпре, Суд је донео крајње дискутабилну одлуку по питању допуштености представке у вези са наводном повредом члана 8 Конвенције. Наиме, очигледно је из описа чињеница датих у пресуди у вези са наводном повредом тајности писама, да се поносилац поводом ове наводне повреде уопште није обраћао домаћим органима тј. да није исцрпео правна средства која су му стајала на располагању. И док се може прихватити став Суда у вези са средствима која су подносиоцу стајала у кривичном и парничном поступку, став у вези са административним средствима предвиђеним чланом 103 Закона о извршењу кривичних санкција одудара од праксе Суда што је указано и током поступка од стране заступника, а што указује и судија Крећа у свом делимично сагласном мишљењу, позивајући се на случај Новак против Хрватске, где је поводом идентичне ситуације представка проглашена недопуштеном. Другим речима, Суд је са аргументацијом за коју се не може рећи да представља пример за углед, прешао преко очигледне чињенице да се на ову повреду подносилац први пут позвао тек пред Европским судом за људска права.

Захтев да се ефикасност средстава административног карактера, које очигледно није коришћено пред домаћим органима, доказује релевантном судском праксом, што је Суд навео као кључни аргумент за овакву одлуку, у односу на Хрватску, у већ поменутом случају, није постављен, а сем тога одудара од става Суда да се не може тврдити да неко средство није ефикасно, ако  није уопште коришћено пред домаћим органима.

Исто тако, изненађује и став Суда, да се питање наводних повреда чланова 3 и 8 Конвенције и члана 1 Протокола 12, има сматрати решеним тиме што је подносиоцу коначно дата протеза.  Овај став са разлогом критикује судија Загребелски, јер је подносилац патио више од три године пре него што је удовољено његовом захтеву.

Тиме што је у овом делу овај предмет решен у корист државе, никако не значи да то представља и правилно и праведно решење.

Изгледа, да је Суд оваквом одлуком у вези са протезом за зубе желео да држави компензира крајње сумњиву одлуку у вези са питањем допуштености представки по питању читања преписке.

Међутим, утисак је да обе стране могу бити незадовољне оваквом пресудом. Са друге стране, Суд је пропустио да се у овом случају озбиљније позабави питањем примене члана 1 Протокола 12 и тиме да допринос развоју судске праксе у вези са овим чланом, која практично и не постоји.


Преузимање докумената:

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ