Српски ћирилица Srpski latinica

 

ТРИ ПРЕСУДЕ ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У КОНТЕКСТУ ДУГОВА ПРЕДУЗЕЋА СА ВЕЋИНСКИМ ДРУШТВЕНИМ КАПИТАЛОМ: МАЈС ЕКСПОРТ-ИМПОРТ, BRANY И ЈУГОКОКА И ЈОВЧОВА ПРОТИВ СРБИЈЕ

Европски суд за људска права је 5. новембра 2013. године објавио три пресуде у предметима Мајс Експорт-Импорт против Србије  (бр. 35327/09) и Branу и Југокока против Србије (бр. 60336/08) и Јовчова (бр. 49198/10)  у којима је потврдио свој став о одговорности државе за дугове предузећа са већинским друштвеним капиталом.

У овим пресудама Суд се позвао на своју добро установљену праксу и указао на раније донете пресуде Р. Качапор и друге подноситељке представки против Србије (ст. 57-82); Влаховић против Србије (ст. 37-47), Црнишанин и друге подноситељке представки против Србије (ст. 100-104); ЕВТ против Србије (ст. 26. и 27); Марчић и други против Србије (став 29.); Адамовић против Србије (ст. 17-22) и Маринковић против Србије (одлука, ст. 26-29 и ст. 31-44).                                                                                                      

У погледу прве две поменуте пресуде држава је истицала да су представке недопуштене због пропуштања рока од 6 месеци с обзиром да су представке поднете по протеку овог рока од дана отварања стечајног поступка. Подносиоци су знали за правне последице стечаја даном његовог отварања па је став државе био да се рок мора рачунати од тада,  јер се стечајни поступак не може сматрати делом извршења.  Да је став Суда супротан види се и из интерпретације чињеничног стања у случају Мајс Експорт-Импорт где суд у ставу 13. примећује да је пресуда од 2. септембра 2004. године и преостали део пресуде од 4. априла 2005. године требало је да се изврше у контексту стечајног поступка.

Дакле, Суд стечајни поступак види као наставак извршења, што је држава у одбрани негирала.

У одбрани је такође истицано да држава не може бити одговорна ratione personae, али је Суд сходно свом ставу да је држава одговорна за дугове друштвених предузећа, одбацио ову аргументацију државе. У погледу допуштености држава  је истицала у предмету Brany и Југокока и неисцрпљеност домаћих правних лекова имајући у виду праксу Уставног суда. Међутим, Суд је након достављања одговора државе у Одлуци Маринковић констатовао да се уставна жалба у овом типу предмета може сматрати делотворном од 21. јуна 2012. године.

У погледу меритума  Суд је утврдио у обе пресуде повреду члана 6. став 1. при чему није сматрао да је неопходно да посебно испитује исте притужбе у контексту чл. 13. Конвенције. Повреду члана 1. Протокола бр. 1. Суд је утврдио само у пресуди Мајс Импорт-Експорт. Имајући у виду да се у оба предмета ради о утврђујућим пресудама домаћих судова које су донете у посебним парничним поступцима после покретања стечајног поступка, нејасни су разлози који су руководили Суд да у једном предмету утврди повреду права на имовину, а у другоме не.

У пресуди Brany и Југокока Суд је одбио захтев за накнаду материјалне штете и наложио држави да „осигура извршење правноснажне домаће пресуде од 8. маја 2008. године“, тако што ће из сопствених средстава исплатити досуђени износ умањен за евентуално извршене исплате по овој пресуди.                

Слично томе и у пресуди Мајс Експорт-Импорт Суд је обавезао државу да исплати износе утврђених потраживања према домаћим пресудама.

Оно што је важно у погледу извршења ових пресуда је то што Суд истиче да  пресуда у којој Суд налази повреду Конвенције или Протокола уз њу намеће Туженој држави законску обавезу да не само плати износе досуђене на основу правичног задовољења, већ и да, такође, изабере, уз надзор Комитета министара, одговарајуће опште и/или појединачне мере које ће усвојити у домаћем правном поретку да би утврђена повреда била окончана.

Држава нема могућност да упути захтев за разматрање Великом већу с обзиром да је ове предмете Суд одредио као случајеве добро установљене праксе и о њима је одлучивао Одбор од 3 судијa. У складу са чланом 28. став 2. Конвенције одлуке Одбора су коначне.

Пресуда Јовчова се односи на потраживање из радног односа и неизвршење пресуда Општинског суда у Босилеграду донетих против ХТК „Јумко“ из Врања. Аргументација Суда је иста као и другим предметима који се односе на дугове друштвених предузећа, а држава је обавезана да подноситељки исплати нематеријалну штету у износу од 2000 евра и да изврши предметне домаће пресуде.

ПРЕДМЕТ BRANY И ЈУГОКОКА против СРБИЈЕ (представка број 60336/08) српски
ПРЕДМЕТ BRANY И ЈУГОКОКА против СРБИЈЕ (представка број 60336/08) енглески

ПРЕДМЕТ ЈОВЧОВА против СРБИЈЕ (представка број 49198/10) српски
ПРЕДМЕТ ЈОВЧОВА против СРБИЈЕ (представка број 49198/10) енглески

ПРЕДМЕТ МАЈС ЕКСПОРТ – ИМПОРТ против СРБИЈЕ (представка број 35327/09) српски
ПРЕДМЕТ МАЈС ЕКСПОРТ – ИМПОРТ против СРБИЈЕ (представка број 35327/09) енглески

 

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ