Српски ћирилица Srpski latinica

 

Вељков против Србије (п. бр. 32181/08)

Европски суд за људска права је 19. априла 2011. године објавио пресуду у предмету Вељков (раније Мићић) против Србије. Предмет се односи на дуго трајање  поступка у области породичних односа, због чега је Суд утврдио да је дошло до повреде члана 6. став 1. Конвенције са 6 гласова за и једним против (судија из Исланда Бјергвинсон).

Суд је подноситељки представке досудио износ од 2 600,00 евра на име нематеријалне штете  (одбивши преостали део захтева до тражених 20.000 евра), као и 1 300,00 евра на име трошкова у поступку пред Европским судом за људска права.

Притужбу у вези са наводном повредом члана 8 Конвенције Суд је одбио као очигледно неосновану.

У овом случају из области породичних односа поступак који је у току пред првостепеним судом више од 5 година оцењен је у већинском мишљењу Суда као прекомерно дуг. Суд се при томе руководио сложеношћу и осетљивошћу овог предмета, али и посебном марљивошћу која се захтевала од стране првостепеног суда. Суд је у тачки 88. ове пресуде педантно побројао околности које нису ишле у прилог марљивости домаћег суда (четири суђења одложена су услед организационих питања у самом суду; суду је требало преко годину дана да обједини поступак по тужбама обе стране у спору; годину и два месеца суду је требало да одлучи о привременој мери; преко месец дана суду је било потребно за доставу жалбе туженог на решење о привременој мери вишој судској инстанци; није било активности домаћег суда у периодима између 16. јуна и 18. децембра 2008. године, као и 9. децембра 2009. године и 17. јуна 2010. године; није дато никакво објашњење за шестомесечно одуговлачење приликом одређивања нове институције која би требало да обави вештачење).

С обзиром да је Суд као једини допринос подноситељке дужини трајања поступка навео њен захтев за изузеће поступајућег судије о коме је одлучено за седам дана и одлагање суђења заказаног за 30. септембар 2009. године, извео је закључак да је у конкретном случају прекршен члан 6 став 1 Конвенције.

Судија са Исланда Давид Тор Бјергвинсон једини је у судском већу био другачијег мишљења. Он се сложио са тиме да се радило о сложеном и осетљивом случају, што поткрепљује више налаза и мишљења вештака која су припремљени у овом судском поступку, као и већи број спорова који се водио између истих странака (узајамне тужбе у вези са вршењем родитељског права и издржавањем, поступци у вези са издавањем привремених мера; поступак за лишење родитељског права и поступак због насиља у породици). За разлику од већинског мишљења Суда, у коме су педантно побројани пропусти домаћег суда, а узгред поменути пропусти подноситељке, овај судија је педантно побројао пропусте на страни подноситељке, које Суд није ни поменуо у пресуди, а на које је указивао и заступник државе у својим поднесцима упућеним суду (подноситљка је покренула низ различитих поступака против туженог, што је несумњиво допринело укупној дужини овог поступка; дужини поступка допринели су и приговори које је упутила подноситељка на налаз и мишљење вештака; поред рочишта од 30. септембра 2009. године, чијем одлагању је допринео пуномоћник подноситељке, а које је навео и Суд, подноситељкин пуномоћник је одговоран и за одлагање рочишта од 8. јула и 11. новембра 2009. године). Посебно је овај судија приметио да подноситељка није учинила никакав напор у циљу убрзања домаћих поступака. Због тога, као и чињенице да није било озбиљних пропуста у раду домаћег суда, овај судија био је мишљења да члан 6 став 1 није био прекршен у конкретном случају.  

У вези са наводном повредом члана 8 Конвенције, поводом неизвршавања привремених мера, Суд је био једногласан да је представка у том делу очигледно неоснована.

Наиме, захтев за првом привременом мером, домаћи суд је промптно усвојио (15. јун 2006. године), а такође је хитно заказано виђање подноситељке са дететом, вршено је прилагођавање термина виђања потребама и захтевима подноситљке, која није увек била спремна да се прилагоди ситуацији која јој није одговарала, па имајући у виду да ова мера није остала извршена не више од пет месеци, док није замењена новом мером, Суд је сматрао да је у том делу представка очигледно неоснована у вези са истицањем наводне повреде члана 8 Конвенције.

Исти став Суд је заузео и поводом неизвршења привремене мере од 11. децембра 2006. године. Наиме, подноситељка извршење ове привремене мере, која јој није одговарала, није тражила све до 6. маја 2009. године, што је истакао и заступник државе у вези са приговором неисцрпљивања унутрашњих правних средстава. У том погледу Суд прихвата да је подноситељка можда била застрашена понашањем њеног бившег супруга, али је несхватљиво због чега није тражила извршење ове привремене мере и није остваривала контакт са дететом по овој мери све до 8. маја 2009. године.

Суд је указао на могућност коју подноситељки пружа члан 110 Закона о општем управном поступку (да буде ослобођена плаћања трошкова у поступку везаном за старатељство), а коју она није користила, с обзиром да је истицала да није могла да путује на виђање са дететом од Лознице до Београда из финансијских разлога. Посебно је Суд у обзир узео чињеницу да одмах чим је подноситељка контактирала Центар за социјални рад Палилула 6. маја 2009. године, од тог тренутка отпочела је да редовно остварује контакт са својом ћерком у складу са издатом привременом мером. Овај проактиван став Центар за социјални рад наставио је одређивањем корективног надзора, што је примећено од стране Суда, али је констатовано да би држава требало да настави са остваривањем мере од 11. децембра 2006. године у смислу креирања одговарајућих услова за контакт подноситељке са својом кћерком.


Преузми пресуду (српски) или (english).

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ