Српски ћирилица Srpski latinica

 

Влаховић против Србије (п. бр. 42619/04)

Дана 16. децембра 2008. године Европски суд за људска права је донео (Суд) пресуду у корист подносиоца представке господина Драгана Влаховића који се у својој представци жалио на повреду права на правично суђење загарантовано чланом 6 став 1 Конвенције и на повреду права на мирно уживање имовине загарантовано чланом 1 Протокола 1 уз Конвенцију.

Наведеном пресудом је Суд утврдио да је подносиоцу представке повређено право на суђење у разумном року загарантовано чланом 6. ставом 1 и право на мирно уживање имовине загарантовано чланом 1 Протокола 1 Конвенције и обавезао Републику Србију да:

  • уплати подносиоцу представке по основу нематеријалне штете, 1.000,00€ и за трошкове поступка 700,00€ у динарској противвредности на дан исплате у року од три месеца од дана правоснажности пресуде. Уколико се овај износ не исплати у наведеном року на њега ће се зарачунавати камата која је једнака најнижој каматној стопи Европске централне банке уз додатак од три процентна поена.


Суд је одбио остатак захтева подносиоца представке који је тражио да му се надокнади материјална штета у износу од 721.400,29 динара по основу затезне камате на износ од 267.620,00 динара, као и захтев да му се накнади нематеријална штета у износу од 14.000,00 евра.

Образлажући допуштеност и основаност представке у вези са повредом члана 6 (1) Конвенције, Суд је навео следеће .

У погледу допуштености  и постојања статуса жртве подносиоца представке, Суд је закључио да „одлука или мера у корист подносиоца представке није у принципу довољна да лиши подносиоца статуса жртве, уколико националне власти нису такође признале, експлицитно или суштински, насталу повреду Конвенције и понудиле накнаду за учињену повреду.“ (став 59)

Такође, у вези са одговорношћу државе за друштвена предузећа, Суд је навео у ставу 64 да „дужник упркос томе што је био посебан правни субјект, није имао довољну институционалну и оперативну независност у односу на државу, између 3. марта 2004, као дана када је Конвенција ступила на снагу у односу на Србију, и 21. фебруара 2007. године када је извршена приватизација“. Сличан став Суд је изнео и у пресуди Р. Качапор и други против Србије (став 92-99).

Разматрајући основаност представке, Суд је у вези са повредом чл. 6 (1) Конвенције (став 74) констатовао да се извршење пресуде мора посматрати као саставни део „суђења“ у смислу чл. 6 Конвенције.

Суд је потврдио и свој раније изнет став, да „без обзира да ли је дужник приватно лице или субјект под контролом државе, обавеза је државе да предузме све неопходне кораке да се изврши правоснажна пресуда, као и да у том циљу обезбеди делотворно учешће целог државног апарата.“ (став 76)

Суд је даље утврдио следеће (став 77):

  • да је Конвенција у односу на РС ступила на снагу 3. марта 2004. године, да је приватизација дужника извршена 21. фебруара 2007. године и да је правоснажна пресуда извршена 4. октобра 2007. године;
  • да је Агенција за приватизацију поступала „јасно изван своје надлежности ratione materiae када је наложила прекид поступка извршења...“(актом од 11. септембра 2006. године који достављамо у прилогу);
  • да је однос између Општинског суда и Народне банке интерног карактера, између два државна органа и да је као такав био изван утицаја подносиоца представке (видети слично и у пресуди Р.Качапор и други против Србије, став 111);
  • да имајући у виду утврђену одговорност државе за дуг према подносиоцу представке, држава се не може позивати на недостатак средстава на рачуну дужника као оправдање предметног неизвршења.


Суд је утврдио да је у конкретном случају дошло и до повреде чл. 1 Протокола 1, нашавши, сходно својој раније утврђеној пракси,  да је предметно неизвршење правоснажне пресуде у периоду од скоро три године, довело и до мешања у право на мирно уживање имовине.

Преузми пресуду (english) или (српски).

Напомена: Ова пресуда ће постати правоснажна под условима прописаним чланом 44 став 2 Конвенције. Могуће су редакторске промене текста пресуде.

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ