Српски ћирилица Srpski latinica

 

Живић против Србије (број представке 37204/08)

Дана 13. септембра 2011. године Европски суд за људска права (Суд) донео је пресуду у предмету Живић против Србије (број представке 37204/08).

Ова пресуда је донета поводом представке г. Далибора Живића која је Републици Србији достављена на одговор са других 18 представки (видети коментар доле)о којима Суд није одлучио овом пресудом.

Подносилац представке г. Живић се жалио на очигледно недоследну судску праксу домаћих судова у вези са увећањем плата одређеним категоријама полицајаца.

Чињенично стање

Дана 24. јануара 2000. и 17 јула 2003. године Влада Републике Србије је донела две одлуке којима се, између осталог, обавезала да својим запосленим на Косову и Метохији  исплаћује зараде у двоструком износу.

Дана 31- јануара 2000. године Министарство унутрашњих послова је донело одлуку да се полицајцима на Косову увећава основна зарада између 2,5% и 4,5 у зависности од околности.

Подносиоцу представке је Министарство унутрашњих послова је исплатило увећану зараду у складу са својом одлуком, а не одлуком Владе.

Због тога је подносилац представке, као и многи други полицајци који су били у истој ситуацији, поднео тужбу против Републике Србије тражећи разлику до дуплог износа његове плате.

Подносилац представке је са својим тужбеним захтевом успео у првом степену али је по жалби државе одлука преиначена и тужбени захтев му је одбијен.

Међутим, тадашњи Окружни суд је у 73 случаја одлучио да тужиоци имају право на исплату разлике до износа дупле плате.

У 50 од ова 73 случаја Република Србија је поднела захтев за ревизијско одлучивање и у свих 50 Врховни суд Србије је преиначио правоснажне одлуке и утврдио да тужиоци у овим случајевима немају право на накнаду до дуплог износа плате. У преостала 23 случаја Република Србија није могла да изјави ревизију због тога што вредност предмета није испуњавала услов за изјављивање ревизије.



Аргументи Републике Србије и оцена Суда

Статус жртве подносиоца представке

У својим запажањима Република Србија је истакла да подносилац представке се не може сматрати жртвом повреде права. Наиме, држава је то становиште поткрепила са два аргумента, првим, да се случајеви у којима је тужбени захтев усвојен заснивају на неправилној примени материјалног права с обзиром на одлуке Врховног суда по ревизији и, другом, да је поднет захтев за оцену уставности и законитости Одлуке Владе о исплати двоструког износа зарада који може водити понављању поступка у случајевима када је тужбени захтев усвојен.

Суд је сматрао да се први аргумент заснива на претпоставкама и спекулацијама, а да је у сваком случају ирелевантан у овом случају. Друге аргумент је такође сматро ирелеватним и позвао се на став 17. своје пресуде Ракић и други (бр. 47460/07 и др).

Члан 35. став 3.Конвенције

Држава је приговорила да наводна повреда коју је претрпио подносилац није значајна. У том смислу држава је навела следеће аргументе: да у овом предмету није у питању увећана плата подносиоца него повреда права из Конвенције, да је једина повреда коју је подносилац претрпео у ствари лично сазнање да су одређени тужиоци успели у свом захтеву „провукавши се кроз систем“ захваљујући пропустима нижих судова који нису могли бити исправљени пред Врховним судом услед мале вредности спора, да овај предмет има само историјски значај, да је овај случај пажљиво разматран пред домаћим судовима и да се данас овакав проблем може решити у домаћем систему Уставном жалбом.

Суд је све наведене аргументе одбио

Меритум

У меритуму Суд није одступио од свог виђења овог проблема у предмету Ракић и други. Суд је поновио да се одређене разлике у тумачењу права јављају у и морају бити прихваћене у сваком правном систему као се заснива на мреже првостепених и другостепених судова. Међутим овде је разлика у примени права настала пред истим судом и да је то створило стање континуиране правне неизвесности што подрило поверење у судство.

Суд је на крају подносиоцу представке досудио износ од 3.000,00 €, ослањајући се на предмет Ракић и др. и 294,48 € за трошкове поступка пред Судом.

Коментар

Иако је са овом представком достављено и 18 других представки по њима Суд није одлучивао. Подносиоци тих 18 представки су имали могућност да поднесу уставну жалбу и држава је доставила праксу Уставног суда у којој се види да је Уставни суд уредно испитивао повреду права на једнако одлучивање ои правима загарантовано ставом 1. чланом 36. Устава РС. Иако у достављеној пракси није утврђена повреда из ње се јасно види да Уставни суд суштински испитује да ли је било повреде права на једнако одлучивање о правима.

Чини се да је Европски суд за људска права застао са одлучивањем у преосталих 18 представки очекујући даљи развој праксе Уставног суда у вези са овим питањем.


Преузми пресуду (српски) или (english).

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ