Српски ћирилица Srpski latinica

 

Kонференцијa „Визија за Европски суд за људска права“ (Вилтон парк, 17.- 19. новембар 2011.год.)

18.11.2011.

Конференција под називом „Визија за Европски суд за људска права“ (ЕСЉП или Суд, у даљем тексту), одржана  је од 17. до 19. новембра 2011. године у Вилтон парку, Стенинг, Западни Сасекс, у оквиру председавања Уједињеног Краљевства Велике Британија и Северне Ирске Комитетом министара Савета Европе.

Конференција, која је замишљена као неформална размена мишљења о будућности Европског суда за људска права, одржана је са циљем дугорочног сагледавања реформе Суда, након Интерлакена и Измира. Место одржавања конференције изабрано је и због свог симболичног значаја. Наиме, у Вилтон парку, који је установљен 1946. године као независно академско место, под окриљем Министарстава спољних послова (FCO) и Владе Уједињеног Краљевства, у атмосфери толеранције и уважавања, водили су се разговори који су доносили резулатате (демократизација и обнова Немачке, после Другог светског рата, процес помирења у Јужној Африци и Родезији, демократизација источноевропских земаља после пада Берлинског зида итд.).

Стога, наведена конференција имала је за циљ да кроз размену мишљења сагледа дугорочну перспективу Суда, како би се изборио са огромним бројем представки које мора да разматра, уз очување његове основне улоге – заштитника људских права у Европи, кроз очување права на индивидуалну представку.

У иступању учесника Конференције (углавном се радило о државним заступницима пред ЕСЉП, представницима министарства спољних послова и правде земаља чланица Савета Европе, представницима Суда и Савета Европе) дата је подршка даљој реформи Суда, указано је на значај усвајања Декларације из Интерлакена, подржани су право на индивидуалну представку и принцип супсидијарности као кључни за функционисање Суда.

Конференција је замишљеана и као прилика да се изнесу нове, па и радикалне идеје у вези са реформом Суда. Тако је судија ЕСЉП из Шведске Елизабет Фура изнела идеју о потреби да се укине досуђивање накнаде подносиоцима представке, као главног мотива за подношење представки Суду. То је донекле кориговала представница Немачке, државни агент Витлинг-Фогл, која је предложила да, уколико једног дана тај предлог буде прихваћен, остане могућност кажњавања држава због кршења људских права гарантованих Конвенцијом о људским правима.

Ипак, углавном су изнети умеренији ставови о потреби доследног спровођења пресуда Суда у циљу избегавња повреда Конвенције које се понављају (председник Суда Николас Браца, из Уједињеног Краљевства) или потреби дијалога држава са Судом у циљу превазилажења проблема који утичу на настајање кршења Конвенције (генерални секретар Савета Европе Јагланд навео је пример дијалога са представницима турског правосуђа у вези са кршењем слободе изражавања у Турској, а председник Суда Браца навео је пример Русије, која је због огромног броја представки пред Судом упутила двадесетак додатних правника у Суд, чији је рад покрила из сопствених финансијских извора).

Као представник Србије на Конференцији, заступник РС пред ЕСЉП С. Царић, указао је на огроман број представки против Србије везаних за дугове друштвених предузећа према радницима по правоснажним пресудама домаћих судова, које нису извршене, што представља велики проблем за Републику Србију, али и за сам Суд, који је спречен да се посвети озбиљнијим случајевима кршења Конвеницје (чланови 2, 3 и 4 Конвениције, случајеви који захтевају уставне промене у системима држава чланица, међудржавне представке итд.)

Рад на Конференцији одвијао се пленарно и по панелима. На панелима је посебно било речи о томе у којој мери би Суд требало да се бави системским проблемима, да ли је Суд најбољи механизам за заштиту људских права, на који начин смањити број очигледно неоснованих представки пред Судом,  а било је речи и о супсидијарној улози Суда у заштити људских права и о томе шта је потребно учинити да би се обезбедила ефикаснија примена Конвенције на националном нивоу.
С обзиром на свој неформални карактер Конференција је завршена без усвајања закључака.

 

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ