Српски ћирилица Srpski latinica

 

Злоупотреба права на подношење представке: српски адвокат Европском суду за људска права подноси на стотине сумњивих представки

21.11.2011.

Одлуком у предмету Петровић против Србије (предмети бр.: 56551/11, 56650/11, 56669/11, 56671/11, 56692/11, 56744/11, 56826/11, 56827/11, 56831/11, 56833/11 и 56834/11), Европски суд за људска права је горенаведене представке једногласно прогласио неприхватљивима. Ова одлука је коначна.

Предмети се тичу адвоката који је Европском суду било у своје лично име, било у својству пуномоћника подносилаца, поднео више од 500 представки, од којих је већина веома сумњивог карактера.

Основне чињенице

Подносилац представке, Михаило Петровић, држављанин Републике Србије, рођен је 1963. године и живи у Горњем Милановцу. Господин Петровић је адвокат и члан је Адвокатске коморе Београда.

Господин Петровић је поднео Европском суду за људска права 11 представки против Србије, у којима је као подносиоца представке навео себе лично, а у којима се позива или жали на догађаје и поступке који се очигледно тичу других лица. Поред тога, на исти начин је поступио у више од 400 предмета у којима се жали против Србије, Хрватске, Словеније, Црне Горе, Босне и Херцеговине, као и Бивше Југословенске Републике Македоније. Такође је, у својству пуномоћника, поднео Суду више од 100 предмета у име других лица.

Током разматрања ових предмета, постало је очигледно да је у најмање три наврата господин Петровић поднео представке у име умрлих лица, са обрасцима пуномоћја која су, у најмање једном предмету, потписана након смрти наводног подносиоца представке. У већем броју осатлих предмета, Суд је имао сумње у веродостојност пуномоћја које је господин Петровић доставио са представкама.

У марту 2010. године, председница Другог одељења је одлучила да господину Петровићу забрани да убудуће заступа подносиоце пред Судом. Упркос забрани, господин Петровић је наставио да се обраћа Суду у име подносиоца представки, у неким случајевима као њихов пуномоћник, а неким случајевима само припремајући поднеске за Суд у име подносилаца. У сваком поднеску тражио је и накнаду трошкова, иако је био упознат са чињеницом да Суд такве захтеве неће узети у разматрање. Позивајући се на правила 36(4)(б) и 44Д(1) Правилника суда, Секретаријат Суда је упутио допис Адвокатској комори Београда у децембру 2010, обавештавајући је о поступању господина Петровића. У писму од јануара ове године, председник Коморе је запазио да је могуће да је господин Петровић прекршио постојеће правила 2 професионалне етике адвоката, те потврдио да су дисциплинска тела Коморе обавештена о томе.

Коначно, у свакој од 11 горенаведених представки, господин Петровић се жалио да му Република Србија није обезбедила накнаду зараде изгубљене за време припремања представки, те нарочито за губитак који је претрпео јер му „није било дозвољено да за то време заступа друге странке“.

Жалбени наводи, поступак и састав Суда

Представке су поднета Суду 24. маја 2011. године. У 11 представки које је поднео, господин Петровић се жалио под разним одредбама Конвенције и протокола, као и на губитак личне зараде.

Одлуку у предметима је донело Веће састављено од:
Франсоаз Тулкенс (Françoise Tulkens), из Белгије, председница Дануте Јочиен (Danutė Jočienė) из Литваније, Давид Тор Бјоргвинсон (David Thór Björgvinsson) са Исланда, Драгољуб Поповић из Србије, Андреш Шајо (András Sajó) из Мађарске, Исил Каракас (Işıl Karakaş) из Турске, Гидо Рајмонди (Guido Raimondi) из Италије, судије, Те Стенли Нејсмит (Stanley Naismith), секретар одељења.

Одлука Суда

Суд је одлучио да, с обзиром на сличне околности подношења представки, као и на природу навода садржаних у њима, исте здружи. Суд је подсетио да, у складу са чланом 34. Конвенције, подносилац представке треба да тврди да је лично подвргнут кршењу права на које се жали, или пак да достави довољно доказа да је постојала могућност да буде лично погођен датим кршењем. Суд је закључио да се наводи које износи господин Петровић, а који се не тичу лично њега, него трећих лица, у потпуности косе са одредбама Конвенције и протокола.

Суд је такође подсетио да, у складу са чланом 35 § 3, може да прогласи неприхватљивом сваку појединачну представку коју сматра злоупотребом права на представку (дакле, у предметима у којима се понашање подносиоца суштински коси са циљем постојања права на појединачну представку, као и онемогућавања правилног функционисања Суда). Суд је сматрао да је понашање господина Петровића од марта 2010. године пре свега усмерено на изигравање одлуке Суда да му онемогући да заступа странке пред истим, те се такво понашање може сматрати непоштовањем Суда и дрском злоупотребом права појединца на подношење представке.

Коначно, Суд подсећа да му није задатак да се бави низом неоснованих жалби и да не може да улаже напоре у предмете који су очигледно ван његовог мандата, а на уштрб многобројних постојећих предмета који се тичу нарочито озбиљних кршења људских права.
3
Суд је, стога, једногласно прогласио горенаведене представке неприхватљивима.
Одлука је доступна само на енглеском језику. Ово саопштење за јавност је документ припремљен од стране секретаријата Суда, и није обавезујуће за Суд. Одлуке, пресуде и друге информације о Суду се могу наћи на интернет страници www.echr.coe.int. Уколико желите да добијате саопштења
Суда за јавност, можете то учинити путем Court’s RSS feeds.

Контакт за медије

echrpress@echr.coe.int (tel: +33 3 90 21 42 08)
Petra Leppee Fraize (tel: + 33 3 90 21 29 07)
Emma Hellyer (tel: + 33 3 90 21 42 15)
Tracey Turner-Tretz (tel: + 33 3 88 41 35 30)
Kristina Pencheva-Malinowski (tel: + 33 3 88 41 35 70)
Nina Salomon (tel: + 33 3 90 21 49 79)
Denis Lambert (tel: + 33 3 90 21 41 09)

Европски суд за људска права је основан у Стразбуру 1959. године од стране држава чланица Савета Европе, како би се бавио наводним кршењима Европске конвенције о људским правима из 1950.

 

САОПШТЕЊА И ВЕСТИ
  • Пресуда у предмету Савић и други против Србије, представке бр. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 и 1906/15), објављена 5. априла 2016. године
    Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 5. априла 2016. године једногласно донео пресуду у предмету Савић и...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права – Милојевић и други против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07), објављена 12. јануара 2016. године
    Европски суд за људска права је у предмету Милојевић и 2 подносиоца против Србије (бр. 43519/07, 43524/07 и 45247/07) објавио...... детаљније
  • ОДЛУКА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА У ПРЕДМЕТУ МИКУЛОВИЋ ВУЈИСИЋ ПРОТИВ СРБИЈЕ (представке број 49318/07 и 58216/13).
    Европски суд за људска права (у даљем тексту Суд) је 24. новембра 2015. године једногласно донео Одлуку о недопуштености...... детаљније
  • Пресуда Европског суда за људска права у предмету Станковић и Трајковић против Србије, бр. 37194/08 и бр. 37260/08
    Европски суд за људска права је 22. децембра 2015. године објавио пресуду поводом представки госпође С. Станковић и...... детаљније
  • НАЈАВЕ