Odluka u predmetu Sadiki i Nura protiv Srbije, br. 24501/11 i 13797/13.

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) je 28. maja 2020. godine objavio odluku u predmetu Sadiki i Nura protiv Srbije, br. 24501/11 i 13797/13.

Podnosioci predstavke su se prituživali na povredu prava na mirno uživanje imovine iz člana 1. Protokola 1. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), zbog toga što u dužem vremenskom periodu nisu u mogućnosti da povrate novčana sredstva položena na štednju kod Jugobanke Jugbanke a.d. iz Kosovske Mitrovice.

Prvi podnosilac predstavke, Sadri Sadiki, rođen je na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (u daljem tekstu: AP KiM), tvrdi da ima državljanstvo tzv. Republike Kosovo i trenutno živi u Obervilu u Švajcarskoj. On je, od 1990. godine do 1997. godine, na tri devizna računa kod Jugobanke-Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica, položio deviznu štednju.

Drugi podnosilac predstavke, Ruždi Nura, živeo je u opštini Đakovica na teritoriji AP KiM, tvrdio je da je državljanin tzv. Republike Kosovo. On je, u periodu od 1988. godine do 1995. godine, na jedan devizni račun kod Jugobanke-Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica, položio deviznu štednju.

Evropski sud je u februaru 2020. godine obavešten da je drugi podnosilac (Ruždi Nura) preminuo, ali njegovu predstavku nije skinuo sa liste predmeta u smislu člana 37. Konvencije, jer je predstavke oba podnosioca ocenio kao neprihvatljive iz drugih razloga.

Evropski sud je najpre ukazao na najznačajnije domaće propise kojima se propisuje i uređuje ostvarivanje prava na osnovu „stare“ devizne štednje, i to: na Zakon o izmirenju obaveza po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, br. 59/98, 44/99 i 53/01); na Zakon o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana („Službeni list SRJ“, broj 36/2002 i „Službeni glasnik RS“, broj 108/2016); i na Uredbu o bližim uslovima i načinu isplate devizne štednje građana položene kod Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica iz 2004. godine (u daljem tekstu: Uredba). Evropski sud je dalje ukazao da je pomenuta Uredba prestala da važi, jer je Ustavni sud odlukom IUo-107/2009 od 23. maja 2013. godine utvrdio da ista nije u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Konačno, Evropski sud je imao u vidu da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana iz 2016. godine propisano da će Vlada odrediti banku koja će servisirati deviznu štednju građana položenu kod Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica i bliže urediti pitanja koja se odnose na servisiranje te štednje, ali da Vlada do danas to nije učinila.

Podnosioci predstavki su se prituživali da su im oduzeta imovinska prava na način koji je u suprotnosti sa odredbama člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju. Konkretno, podnosioci su tvrdili da im je onemogućeno vraćanje njihove devizne štednje, prvo zbog pomenute Uredbe, a potom, nakon prestanka njenog važenja, zbog pravne praznine koja je nastala nakon izmena i dopuna Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana iz 2016. godine.

Tužena Republika Srbija je u toku postupka, pored ostalog, osporila prihvatljivost izjavljenih predstavki, jer podnosioci nisu iskoristili domaća pravna sredstva pre obraćanja Evropskom sudu.

Konkretno, Tužena je istakla da su podnosioci bili u obavezi da se obrate ovlašćenoj banci sa zahtevom za konverziju devizne štednje u obveznice, te da, ukoliko njihov zahtev ne bude prihvaćen, podnesu parničnu tužbu i da konačno, u slučaju odbijanja tužbenog zahteva, podnesu ustavnu žalbu. U prilog svojih tvrdnji Tužena je Evropskom sudu dostavila presude domaćih sudova kojima je nalagano da se izvrši konverzija u obveznice i isplati devizna štednja položena kod Jugobanke Jugbanke a.d. Kosovska Mitrovica u skladu sa Zakonom o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana.

Evropski sud je, polazeći od opštih principa u pogledu iscrpljivanja domaćih pravnih sredstava, najpre ponovio da države ne mogu odgovarati pred pred međunarodnim organima za svoje postupke,  pre nego što su imale priliku da spornu situaciju isprave na domaćem nivou. Svi oni koji žele da pokrenu nadzorni mehanizam Evropskog suda zbog pritužbi protiv neke države, u obavezi su da prvo iskoriste pravna sredstva koja su propisana domaćim zakonodavstvom.

Prvi podnosilac predstavke, Sadri Sadiki, nije dostavio niti jedan dokaz da se uopšte obraćao ovlašćenoj banci radi konverzije devizne štednje u obveznice.

Drugi podnosilac, Ruždi Nura, se obratio ovlašćenoj banci, ali nije, nakon što ga je 2008. godine banka obavestila o uslovima koje je trebalo da ispuniti u cilju konverzije devizne štednje, preduzeo bilo kakve korake s tim u vezi.

Shodno navedenom, uzimajući u obzir konkretne okolnosti slučaja, Sud je zauzeo stanovište da su, radi ostavrivanja prava iz Zakona o regulisanju javnog duga Savezne Republike Jugoslavije po osnovu devizne štednje građana, podnosici bili dužni da se najpre obrate ovlašćenoj banci zahtevom za konverziju devizne štednje u obveznice, te da su, u slučaju neuspeha, mogli da pokrenu parnični postupak.

Sledom navedenog, Evropski sud je ocenio da predstavke moraju biti odbačene, u smislu člana 35. st. 1. i 4. Konvencije, zbog nesicrpljivanja domaćih pravnih sredstava.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE