ODLUKA U PREDMETU SKENDERI I 4 DRUGIH PROTIV SRBIJE, OD 27. JULA 2017. GODINE

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) objavio je 27. jula 2017. godine Odluku u predmetu Skenderi i 4 drugih protiv Srbije, kojom je predstavke proglasio neprihvatljivim.

Podnosioci predstavke su Zarifa Skenderi (državljanin Srbije iz Novog Pazara), Hajra Memić (državljanin Srbije iz Tutina), Fikrije Selimi (državljanin Srbije iz Gnjilana), Sabit Šabani (državljanin Srbije iz Gnjilana) i Halit Muhadžhiri (državljanin Kosova iz Jagodine - Kosovo je u odluci navedeno sa odgovarajućom fusnotom). Oni su se prituživali na povredu prava na mirno uživanje imovine iz člana 1. Protokola broj 1 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i povredu prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 13. Konvencije.

Predmet se odnosio na pitanje obustave isplate penzija osiguranicima sa prebivalištem na teritoriji AP Kosova i Metohije. Podnosioci predstavke su se žalili da nisu dobijali penzije ili druga socijalna primanja od Filijale Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (u daljem tekstu: RFPIO) na Kosovu i Metohiji od 1999. godine i da im nisu bila dostupna delotvorna domaća pravna sredstva u vezi sa tim.

Prva podnositeljka predstavke je, nakon više obraćanja RFPIO u periodu od 2002. do 2004. godine bez uspeha, pokrenula parnični postupak radi naknade štete u martu 2006. godine. Njoj je, nakon više ukidanja prvostepenih odluka, Apelacioni sud u Beogradu 11. jula 2013. godine zbog utvrđene povrede prava na mirno uživanje imovine i nezakonitog postupanja RFPIO dosudio delimično obeštećenje u vidu određenog iznosa na ime neisplaćenih penzija nakon 2003. godine. Tužbeni zahtev je odbijen u delu koji se odnosi na isplatu penzija za period od 1998. do 2003. godine, zbog zastarelosti potraživanja. Nakon toga, prva podnositeljka predstavke je podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu, koji je ustavnu žalbu odbacio iz procesnih razloga.

Kada su u pitanju drugi, treći, četvrti i peti podnosilac predstavke, oni su, nakon „ćutanja administracije“ po zahtevima koje su upućivali RFPIO radi ponovnog uspostavljanja isplate penzije, vodili upravni postupak i upravni spor bez uspeha. Nisu se obratili Ustavnom sudu zbog sumnje u izglede za uspeh ustavne žalbe.

Evropski sud je u odluci Skenderi protiv Srbije istakao sledeće:

- da se principi koji se odnose na pravo na mirno uživanje imovine iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju odnose i na penzije. „Ova odredba ne garantuje pravo na sticanje imovine, niti garantuje, kao takvo, pravo na penziju u određenom iznosu. Međutim, kada država ugovornica ima na snazi zakonodavstvo koje predviđa pravo na isplatu određenog socijalnog davanja, mora se smatrati da to zakonodavstvo generiše imovinski interes koji spada u granice člana 1. Protokola broj 1 za osobe koje zadovoljavaju njegove zahteve. Umanjenje ili prekid isplate penzije stoga predstavlja mešanje u mirno uživanje imovine, koje treba da bude opravdano. Prvi i najvažniji zahtev člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju je da svako mešanje javne vlasti u mirno uživanje imovine treba da bude zakonito i da služi legitimnom cilju u javnom interesu... Evropski sud prihvata da u oblasti socijalnog zakonodavstva, uključujući ono o penzijama, države uživaju široko polje slobodne procene, koje u interesu socijalne pravde i ekonomske dobrobiti može legitimno dovesti do prilagođavanja, podešavanja ili čak smanjenja iznosa penzija. Međutim, sve takve mere moraju da budu sprovedene na nediskriminatoran način i da budu u skladu sa zahtevima proporcionalnosti. Svako mešanje, takođe, mora da bude razumno proporcionalno cilju kome se teži. Drugim rečima, mora da bude uspostavljena pravična ravnoteža između zahteva opšteg interesa zajednice i zahteva da se zaštite osnovna prava pojedinca. Tražena ravnoteža se neće postići ako osoba ili osobe u pitanju moraju da snose pojedinačno i preterano opterećenje. Naravno, pitanje da li je pravična ravnoteža uspostavljena postaje relevantno samo ako i kada je ustanovljeno da je mešanje u pitanju zadovoljilo napred navedeni zahtev zakonitosti i nije bilo proizvoljno.“ „Kada se radi o zakonitosti, član 1. Protokola broj 1 zahteva na prvom mestu postojanje adekvatno dostupnih i dovoljno preciznih domaćih zakonskih odredaba.“ (st. 92. do 96. Odluke).

- da „postojanje zakonskog roka zastarelosti nije samo po sebi nesaglasno sa Konvencijom ili Protokolima uz nju. Ono što Evropski sud mora da utvrdi u svakom datom slučaju je da li su priroda roka u pitanju i/ili način na koji je primenjen saglasni sa zahtevima Konvencije“ (stav 97. Odluke)

- da „status žrtve podnosioca predstavke u smislu člana 34. Konvencije zavisi od toga da li su domaći organi priznali, bilo izričito ili u suštini, navodnu povredu Konvencije ili Protokola i, ako je potrebno, pružili odgovarajuće obeštećenje u tom pogledu“ (stav 98. Odluke)

Evropski sud se, prilikom ocene osnovanosti pritužbi prve podnositeljke predstavke, osvrnuo na presudu Grudić protiv Srbije. U ovom slučaju Evropski sud je utvrdio povredu člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju i naložio Srbiji da podnosiocima predstavke isplati, retroaktivno, njihove penzije. Prema oceni Evropskog suda, mešanje u pravo na mirno uživanje imovine podnosilaca predstavke u slučaju Grudić protiv Srbije je postojalo zbog toga što obustava isplata njihovih penzija od strane RFPIO nije bila propisana zakonom. Ovaj zaključak je, prema oceni Evropskog suda, učinio nepotrebnim ocenjivanje da li je uspostavljena pravična ravnoteža između opštih interesa zajednice sa jedne strane i zahteva da se zaštite osnovna prava pojedinca sa druge strane.

Za razliku od slučaja Grudić protiv Srbije, u slučaju Skenderi protiv Srbije je obustava isplata penzija podnosiocima predstavke od strane RFPIO bila suprotna zakonu. Stoga je prvoj podnositeljki predstavke od strane Apelacionog suda u Beogradu priznata povreda prava na mirno uživanje imovine i dosuđeno delimično obeštećenje u drugostepenom postupku. Njen tužbeni zahtev je u drugom delu odbijen zbog zastarelosti. Evropski sud je utvrdio da je odbijanje tužbenog zahteva u drugom delu zbog zastarelosti bilo zakonito i težilo je legitimnom cilju uz poštovanje principa proporcionalnosti. Iz tih razloga je Evropski sud smatrao predstavku prve podnositeljke neosnovanom i kao takvu proglasio je nedopuštenom.

Kada je u pitanju pravo na delotvorno pravno sredstvo u slučaju Skenderi protiv Srbije, Evropski sud se, takođe, osvrnuo na presudu Grudić protiv Srbije. Evropski sud je utvrdio da, za razliku od slučaja Grudić protiv Srbije, u kojem nije postojala obaveza podnosilaca predstavke da prethodno iskoriste ustavnu žalbu kao delotvorno pravno sredstvo, u slučaju Skenderi protiv Srbije drugi, treći, četvrti i peti podnosilac nisu iskoristili ustavnu žalbu, koja je u tom trenutku predstavljala delotvorno pravno sredstvo. Iz tog razloga je Evropski sud odbacio njihove predstavke zbog neiscrpljivanja domaćih pravnih sredstava u skladu sa članom 35. stavovi 1. i 4. Konvencije. Prilikom ocene osnovanosti pritužbi drugog, trećeg, četvrtog i petog podnosioca predstavke, Evropski sud je, takođe, ukazao i na praksu Ustavnog suda i još jednom potvrdio delotvornost ustavne žalbe u Srbiji.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE