Odluka Zlata Stanković protiv Srbije, predstavka broj 41285/19.

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) je 19. decembra 2019. godine doneo odluku u predmetu Zlata Stanković protiv Srbije, predstavka broj 41285/19. Odluku je donelo sedmočlano Veće Evropskog suda.

Podnositeljka je 17. jula 2019. godine podnela predstavku Evropskom sudu  u kojoj se  prituživala na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), zbog zakasnelog izvršenja domaće pravnosnažne presude donete u njenu korist.

Naime, podnositeljka predstavke je 6. septembra 2004. godine pokrenula postupak pred Opštinskim sudom u Vranju, radi izvršenja presude koju je 16. jula 2004. godine isti sud doneo u njenu korist protiv društvenog preduzeća Pamučni kombinat „Jumko“ iz Vranja.

Nakon početka primene Zakona za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, podnositeljka predstavke se 18. aprila 2016. godine obratila nadležnim domaćim organima, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom izvršnom postupku, koji su joj po tom osnovu dodelili naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra.

Podnositeljka predstavke je 21. marta 2019. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu, u kojoj se žalila na visinu iznosa naknade nematerijalne štete od 800 evra. Ustavni sud je utvrdio da je dosuđeni iznos naknade pravičan.

U međuvremenu, Osnovni sud u Vranju je naložio da se podnositeljki predstavke iz budžeta Republike Srbije isplate dosuđeni iznosi na osnovu konkretne pravnosnažne presude donete u njenu korist protiv društvenog preduzeća.

Podnositeljka je u predstavci potvrdila da su joj isplaćeni svi iznosi na osnovu pravnosnažne domaće presude, uključujući i pripadajuću kamatu, kao i iznos naknade nematerijalne štete, zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Razmatrajući pitanje da li podnositeljka predstavke ima status žrtve, u skladu sa članom 34. Konvencije, Evropski sud se pozvao na kriterijume, koje je utvrdio u svojoj dosadašnjoj praksi, i to: 1) da li su domaći organi utvrdili povredu prava na suđenje u razumnom roku (bar u suštini); 2) da li su domaći organi dosudili pravičnu naknadu po tom osnovu, a koja je odgovarajuća i dovoljna.

U konkretnom slučaju, Evropski sud je utvrdio da je prvi kriterijum ispunjen.

Kada je u pitanju drugi kriterijum, Evropski sud je još jednom konstatovao da su države, poput Srbije, koje su se opredelile za pravno sredstvo kojim se istovremeno nalaže ubrzanje postupka i dodeljuje naknada štete, slobodne da dodeljuju iznose naknade štete koji su niži od onih koje dodeljuje Evropski sud, ako je ta visina razumna.

Evropski sud je konstatovao da je u konkretnom slučaju dosuđeni iznos naknade nematerijalne štete niži od 2000 evra, koliko je Evropski sud dosuđivao u slučajevima višegodišnjeg neizvršavanja domaćih pravnosnažnih presuda donetih protiv društvenih/državnih preduzeća u Republici Srbiji.

Međutim, Evropski sud je istakao da se pitanje prihvatljivosti visine dosuđene naknade štete mora procenjivati u svetlu svih okolnosti konkretnog slučaja. To podrazumeva ne samo dužinu trajanja osporenog postupka, već i visinu dosuđene naknade u smislu životnog standarda u određenoj državi, ali i činjenice da će naknada štete pred domaćim organima biti dodeljena i isplaćena mnogo brže nego što bi to bio slučaj kada bi se isti predmet razmatrao pred Evropskim sudom.

 

Evropski sud je u konkretnom predmetu utvrdio:

1) da je naloženo ubrzanje osporenog postupka;

2) da je podnositeljki dosuđena, i u roku kraćem od četiri meseca isplaćena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku;

3) da su podnositeljki u celosti isplaćeni iznosi na osnovu domaće pravnosnažne presude, uključujući i pripadajuću kamatu, i to u roku od samo mesec dana od naloga domaćeg suda.

Polazeći od svega prethodno iznetog, Evropski sud je zaključio da je visina naknade nematerijalne štete u iznosu od 800 evra dovoljna i odgovarajuća, te da se podnositeljka ne može smatrati „žrtvom“ u smislu člana 34. Konvencije i da je njena predstavka ratione personae nespojiva sa odredbom člana 35. stav 3. (a) Konvencije.

Evropski sud je stoga jednoglasno predstavku odbacio kao neprihvatljivu, u skladu sa članom 35. stav 4. Konvencije.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE