Presuda u predmetu Grujić protiv Srbije, predstavka broj 203/07, objavljena 28. avgusta 2018. godine

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 28. avgusta 2018. godine objavio presudu u predmetu Grujić protiv Srbije, predstavka broj 203/07. Presuda je doneta od strane sedmočlanog veća i postaje pravosnažna pod uslovima iz člana 44. stav 2. Konvencije.

Podnosilac predstavke je tvrdio da domaći organi nisu preduzeli odgovarajuće mere koje bi mu omogućile uživanje prava na održavanje ličnih odnosa sa njegovom decom, ćerkom J.G. i sinom M.G. Konkretno, podnosilac predstavke se prituživao zbog neizvršenja privremene mere od 27. decembra 2005. godine kojom je utvrđen način održavanja ličnih odnosa, odnosno njegovog viđanja sa decom (svakog drugog vikenda od 18 časova u petak do 18 časova u nedelju i tokom prve polovine letnjeg i zimskog školskog odmora).

Na zahtev podnosioca predstavke, Opštinski sud u Staroj Pazovi je 18. januara 2006. godine naložio izvršenje privremene mere. Sud je konstatovao da je bilo je 14 pokušaja izvršenja od strane sudskog izvršitelja u prisustvu podnosioca predstavke. Jednom prilikom je bio prisutan i policijski službenik. Izvršni sud je održao dva ročišta na kojima su saslušana oba deteta i redovno je tražio preporuke i mišljenje Centra za socijalni rad. Takođe, Sud je istakao da je majka M.K. krivično gonjena i kažnjena zbog nepoštovanja rešenja o izvršenju.

Prilikom ocene osnovanosti pritužbi o navodnoj povredi prava na poštovanje porodičnog života iz člana 8. Konvencije, Sud je pošao od svojih stavova da je osnovni cilj člana 8. Konvencije zaštita pojedinca od proizvoljnih postupaka državnih organa. Pored toga, prema stavu Suda, postoje pozitivne obaveze svojstvene efektivnom poštovanju porodičnog života. U oba konteksta mora se voditi računa o pravičnoj ravnoteži između konkurentskih interesa pojedinca i zajednice u celini, i u oba konteksta država uživa određenu slobodu procene. Kada se navedene mere odnose na sporove između roditelja oko svoje dece, Sud ne može da zameni nadležne domaće organe u regulisanju pitanja koja se tiču kontakta, već, u skladu sa Konvencijom, može da preispita odluke koje su ti organi usvojili u realizaciji njihovog polja slobodne procene. Međutim, prema stavu Suda, obaveza nacionalnih organa da preduzmu mere da olakšaju kontakt roditelja koji ne vrši roditeljsko pravo sa decom nakon razvoda nije apsolutna. Moguće je da kontakt nije moguće odmah obezbediti, te da je potrebno preduzeti pripremne mere. Priroda i obim takve pripreme zavisi od okolnosti svakog slučaja, ali razumevanje i saradnja svih zainteresovanih strana će uvek biti važan sastojak. Iako nacionalni organi moraju učiniti sve da olakšaju takvu saradnju, prema stavu Suda, svaka obaveza primene prinude u ovoj oblasti mora biti ograničena jer se interesi, kao i prava i slobode svih zainteresovanih lica, moraju uzeti u obzir, a naročito najbolji interesi deteta i njegovih ili njenih prava iz člana 8. Konvencije. Kada kontakt sa roditeljem može da ugrozi te interese ili da ometa ova prava, nacionalni organi moraju da ostvare pravičnu ravnotežu između istih. Ono što je presudno jeste da li su nacionalni organi preduzeli sve neophodne korake kako bi olakšali kontakt koji se razumno može očekivati u posebnim okolnostima svakog slučaja

Stoga je u konkretnom predmetu, u razmatranju da li neizvršavanje određenog načina održavanja ličnih odnosa koje je odredio domaći sud predstavlja kršenje prava na porodični život podnosioca predstavke, Sud morao uspostaviti ravnotežu između različitih interesa, odnosno interesa dece podnosioca predstavke i njihove majke, samog podnosioca predstavke i opšteg interesa za osiguranje poštovanja vladavine prava. Prema stavu Suda, nedostatak saradnje između roditelja koji su razdvojeni nije okolnost koja sama po sebi može osloboditi vlasti od svojih pozitivnih obaveza prema članu 8. Konvencije. Navedeni član Konvencije nalaže vlastima da preduzmu mere koje bi pomirile suprotstavljene interese stranaka, imajući u vidu najvažnije interese deteta. Na kraju, najbolji interes deteta mora biti najpre razmatran i može, zavisno od njihove prirode i ozbiljnosti, da preovlada nad interesima roditelja.

Primenjujući napred navedene stavova na konkretan slučaj, Sud je konstatovao da je Centar za socijalni rad bio proaktivan, imajući u vidu da je kada je postao svestan poteškoća u izvršenju utvrđenog načina održavanja ličnih odnosa, ovaj organ predložio organizovanje sastanaka, odnosno viđanje između podnosioca predstavke i njegovog sina, uz nadgledanje Centra za socijalni rad.

S obzirom na gore navedeno, Sud je našao da su, uprkos periodu neaktivnosti, domaći organi postupali temeljno u ovom slučaju. Ukazano je da su poteškoće u sprovođenju utvrđenog načina održavanja ličnih odnosa uglavnom postojale zbog odbijanja njegove ćerke da ga vidi, ali i zbog opiranja majke da dozvoli sinu kontakt sa podnosiocem bez prisustva ćerke J.G. Prema oceni Suda, odbojnost ćerke prema podnosiocu predstavke je delimično posledica njegovog ponašanja tokom perioda kada je porodica živela zajedno. Štaviše, i na ročištima pred izvršnim sudom, oba deteta su izjavila da ne žele da imaju kontakt sa ocem jer su ga se plašila.

Sud je dalje istakao da je upoznat sa činjenicom da su sporovi u vezi održavanja odnosa po svojoj prirodi izuzetno osetljivi za sve zainteresovane strane, kao i da nije nužno lak zadatak domaćih vlasti da osiguraju izvršenje sudskog naloga, kada su ponašanje jednog ili oba roditelja daleko od konstruktivnog. Prema nalazu Suda u odnosu na konkretan slučaj, stav majke da ne sarađuje i očigledno neprijateljski stav ćerke prema podnosiocu predstavke posebno su otežavali situaciju.

Dodatno, Sud je ocenio da je podnosilac predstavke u određenoj meri doprineo otežanom izvršenju privremene mere, imajući u vidu da je povremeno posećivao sina M.G. u njegovoj školi na sopstvenu inicijativu, izvan izvršnog postupka. Navedeno je da podnosilac predstavke nije pokušao da na druge načine poboljša svoj kontakt sa decom, na primer, tražeći od suda da izmeni privremenu meru za održavanje ličnih odnosa, niti je zatražio pomoć organa vlasti u postizanju sporazuma sa majkom M.K. Takođe, Sud je primetio da je podnosilac predstavke izostao sa glavne rasprave u parničnom postupku za utvrđenje roditeljskog prava, a što je dovelo do obustave postupka i ukidanja privremene mere.

Na kraju, Sud je konstatovao da su, prema ustaljenoj praksi Suda, obaveze države u vezi sa članom 8. Konvencije obaveze sredstava, a ne obaveze rezultata. Sud je stoga zaključio da u ovom predmetu nije bilo povrede člana 8. Konvencije, imajući u vidu da su organi Republike Srbije preduzeli sve neophodne mere koje su se razumno mogle očekivati kako bi se osiguralo pravo podnosioca predstavke da stupi u kontakt sa svojom decom.

Uz predmetnu presudu priloženo je izdvojeno mišljenje sudije Serghides koji je smatrao da je u konkretnom slučaju trebalo utvrditi povredu člana 8. Konvencije. On se, između ostalog, pozvao na svoje izdvojeno mišljenje u predmetu Zdravković protiv Srbije.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE