Presuda u predmetu Ilić protiv Srbije, predstavka broj 26739/16, objavljena 23. oktobra 2018. godine

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 23. oktobra 2018. godine objavio presudu u predmetu Ilić protiv Srbije, predstavka broj 26739/16.

O ovom predmetu, kao o predmetu u kome postoji dobro ustanovljena praksa Suda, uprkos protivljenju Vlade, odlučivao je tročlani Odbor, pa je presuda postala pravosnažna danom objavljivanja.

Podnosilac predstavke se prituživao da je dužina domaćeg parničnog postupka bila nespojiva sa zahtevom „razumnog roka“, utvrđenog u članu 6. stav 1. Konvencije. Dodatno, podnosilac se prituživao i na osnovu člana 13. Konvencije zbog nepostojanja delotvornog pravnog leka.

Vlada je osporila pomenute šritužbe tvrdeći da se dužina osporenog postupka u konkretnim okolnostima slučaja ne može smatrati preteranom, a pogotovo imajući u vidu česte zahteve podnosioca predstavke za izuzeće sudije u parničnom postupku i postojanje složenih pravnih pitanja.

Sud je najpre konstatovao da je predmetni parnični postupak trajao sedam godina i osam meseci u okviru dve instance.

U presudi se dalje navodi da je Sud često nalazio povrede člana 6. stav 1. Konvencije u predmetima koji pokreću slična pitanju kao u konkretnom predmetu.

Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je dostavljen, Sud je istakao da Vlada nije istakla nijednu činjenicu ni ubedljiv argument koji bi mogli da ubede Sud da donese drugačiji zaključak o osnovanosti pritužbe u konkretnom slučaju. Imajući to u vidu, Sud je utvrdio da je dužina predmetnog parničnog postupka bila prekomerna i da nije ispunjen zahtev „razumnog roka“. Posledično, Sud je utvrdio da je došlo do povrede člana 6. stav 1. Konvencije.

U pogledu ostatka pritužbi, Sud je smatrao da je nepotrebno ispitivati suštinski istu pritužbu prema članu 13. Konvencije.

Takođe, Sud je naložio Tuženoj državi da podnosiocu predstavke isplati iznos od 1.900 evra, na ime naknade pretrpljene nematerijalne štete i 100 evra na ime pretrpljenih troškova i izdataka.