Presuda u predmetu Janković protiv Srbije, predstavka broj 23915/15, objavljena 16. maja 2017. godine

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 16. maja 2017. godine objavio presudu u predmetu Janković protiv Srbije, predstavka broj 23915/15.
 
O ovom predmetu, kao o predmetu u kome postoji dobro ustanovljena praksa Suda, uprkos protivljenju Vlade, odlučivao je tročlani Odbor, pa je presuda pravosnažna.
 
Podnosilac predstavke prituživao se zbog propusta Tužene države da izvrši pravosnažne sudske presude od  20. maja 2003. godine i 10. februara 2009. godine, a koje su donete u njegovu korist i zbog nepostojanja delotvornog pravnog leka s tim u vezi. On se pozvao na čl. 6 st. 1. i 13. Konvencije i član 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju.
 
Podnosilac predstavke je 8. avgusta 2013. godine uložio ustavnu žalbu žaleći se na pravičnost stečajnog postupka koji je bio pokrenut protiv dužnika iz gore pomenute presude. Dalje, on je od Ustavnog suda tražio da donese odluku kojom će Tuženu državu obavezati da mu iz sopstvenih sredstava isplati neisplaćene plate. Ustavni sud je 31. marta 2015. godine odbio žalbu podnosioca predstavke našavši da stečajni sud nema ovlašćenje da omogućava isplate potraživanja priznatih u stečajnim postupcima.
 
Tužena država je tvrdila da podnosilac predstavke nije iscrpeo domaća pravna sredstva jer: (a) podnosilac predstavke nije pravilno uložio svoju pritužbu pred Ustavnim sudom, odnosno jer je pritužba bila preuranjena s obzirom da je stečajni postupak još uvek bio u toku u to vreme; i (b) jer podnosilac predstavke nije upotrebio pravni lek za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku (zahtev za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku), koji je bio dostupan počev od 22. maja 2014. godine.
 
U odnosu na pritužbu o neizvršenju presude od 20. maja 2003. godine, Sud je konstatovao da podnosilac predstavke nije ovu pritužbu postavio pred Ustavnim sudom. S obzirom na to, Sud je odbacio ovu pritužbu prema članu 35. st. 1. i 4. Konvencije, zbog neiscrpljenosti domaćih pravnih lekova.
 
U vezi sa primedbom Tužene da je ustavna žalba bila preuranjena budući da je stečajni postupak bio i dalje u toku u relevantnom trenutku, Sud je istakao da je već razmatrao slične argumente i da ih je odbacio (vidi, na primer, DOO Brojler Donje Sinkovce protiv Srbije, broj 48499/08, st. 45-47, 26. novembar 2013. godine). Nadalje, Sud je istakao da ne vidi nijedan razlog da u predmetnom slučaju odstupi od tog pristupa.
 
U vezi sa primedbom Tužene da podnosilac predstavke nije upotrebio pravni lek za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je istakao da se nije moglo opravdano očekivati da podnosilac upotrebi još jedan pravni lek (pored ustavne žalbe) koji u svakom slučaju nije bio dostupan u vreme podnošenja ustavne žalbe. Osim toga, Sud je istakao da čak ni Ustavni sud nije obavezao podnosioca predstavke da upotrebi ovaj pravni lek s obzirom na činjenicu da ustavna žalba nije bila odbijena zbog neiscrpljenosti odnosnog pravnog leka. Prema tome, Sud je odbacio pomenutu primedbu Tužene države.
 
Analizirajući osnovanost predstavke, Sud je konstatovao da je domaća presuda od 10. februara 2009. godine ostala neizvršena do danas. Zatim je Sud istakao da je često nalazio povrede člana 6. stav 1. Konvencije i/ili člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju u predmetima koji postavljaju pitanja slična pitanjima postavljenim u ovom predmetu. Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je dostavljen, Sud je istakao da Tužena nije iznela nijednu činjenicu niti ubedljiv argument koji bi mogao da ga ubedi da donese drugačiji zaključak u ovom predmetu. Prema tome, Sud je utvrdio da je došlo je do povreda člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola broj 1.
 
Pošto je doneo ovaj zaključak, Sud je istakao da nije neophodno da razmatra u suštini istu pritužbu prema članu 13. Konvencije.
 
Kako je utvrdio povrede prava iz Konvencije, Sud je naložio Tuženoj državi da podnosiocu predstavke isplatiti sume dosuđene pravosnažnom domaćom presudom donetom 10. februara 2009. godine, kao i utvrđene troškove izvršnog postupka. Dodatno, Sud je naložio Tuženoj državi da podnosiocu predstavke isplati iznos od 1.900 evra, na ime naknade pretrpljene nematerijalne štete.
 
SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE