Presuda u predmetu Milisavljević protiv Srbije, doneta 4. aprila 2017. godine, predstavka broj 50123/06

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 4. aprila 2017. godine doneo presudu u predmetu Milisavljević protiv Srbije, predstavka broj 50123/06.

Podnositeljka predstavke prituživala se da je njenom osudom za krivično delo uvrede povređeno njeno pravo na slobodu izražavanja propisano članom 10. Konvencije. Naime, podnositeljka je osuđena u vezi sa člankom koji je napisala pod naslovom „Haški istražitelj“ i koji je objavljen 7. septembra 2003. godine u dnevnom listu „Politika“. Prvi opštinski sud u Beogradu je 1. septembra 2005. godine našao da je podnositeljka predstavke počinila krivično delo uvrede kada je navela za gospođu Kandić da „je zovu veštica i prostitutka“ i izrekao joj sudsku opomenu. Ova presuda je kasnije potrđena od strane Okružnog suda.

Sud je najpre konstatovao da među strankama nije sporno da je osuda podnositeljke predstavke predstavljala „mešanje državnih organa“ u njeno pravo na slobodu izražavanja. Sud je, takođe, konstatovao da među strankama nije sporno da je takvo mešanje državnih organa težilo jednom od ciljeva navedenih u članu 10. stav 2. Konvencije, odnosno „zaštiti ugleda ili prava drugih“.

Sud je dalje podsetio da se, prilikom razmatranja neophodnosti mešanja u demokratskom društvu u interesu „zaštite ugleda ili prava drugih“, od Suda može tražiti da potvrdi da li su domaći organi postigli pravu ravnotežu pri zaštiti dveju vrednosti zajemčenih Konvencijom koje mogu doći u međusobni sukob u određenim slučajevima - sa jedne strane, slobode izražavanja zaštićene članom 10. Konvencije i, sa druge strane, prava na poštovanje privatnog života predviđenog članom 8. Konvencije.

Sud je istakao da se mora napraviti razlika između privatnih pojedinaca i lica koja postupaju u javnom kontekstu, kao što su političke ličnosti ili javne ličnosti. Shodno tome, dok privatni pojedinac nepoznat javnosti može tražiti posebnu zaštitu njegovog prava na privatni život, isto ne važi za javne ličnosti u vezi sa kojima su granice kritičkog komentara šire, pošto su one neizbežno i svesno izložene ispitivanju javnosti i zbog toga moraju da pokažu posebno visok nivo tolerancije.

Imajući sve relevantne okolnosti slučaja u vidu, Sud je zaključio da je reakcija domaćih organa na članak podnositeljke predstavke i posebno na sporne reči bila neproporcionalna zakonitom cilju kome se teži, pa prema tome nije bila neophodna u demokratskom društvu, u smislu člana 10. stav 2. Konvencije. Sud je istakao da smatra, da iako su sporne reči uvredljive, da je iz formulacije rečenice jasno da je podnositeljka opisala kako drugi doživljavaju gospođu Kandić, a ne sama podnositeljka predstavke, bez obzira što sporne uvredljive reči nisu stavljene pod znakove navoda. Prema mišljenju Suda, domaći sudovi se nisu uopšte pozvali na celokupan kontekst teksta i okolnosti pod kojima je napisan već su njihovi nalazi bili prilično ograničeni na činjenicu da sporne reči nisu stavljene pod navodnike.

Sud je takođe istakao da ne može da prihvati argument Vlade da je kazna podnositeljke predstavke bila blaga. Po mišljenju Suda, ono što je bitno nije što je podnositeljka predstavke dobila „samo“ sudsku opomenu, već što je uopšte osuđena za uvredu u krivičnom postupku.

Stoga je Sud zaključio da, bez obzira na ozbiljnost kazne, pribegavanje krivičnom gonjenju novinara za navodne uvrede, uz rizik od krivične osude i krivične kazne, za kritiku javne ličnosti na način koji se može smatrati lično uvredljivim, verovatno će zadržavati novinare da doprinose javnoj raspravi o pitanjima od životnog značaja za zajednicu.

Sud je posledično utvrdio da je došlo do povrede člana 10. Konvencije. Uz utvrđenje povrede, Sud je naložio Tuženoj da isplati podnositeljki predstavke 500 evra na ime nematerijalne štete, kao i 386 evra na ime troškova.

 

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE