Prikaz presude Aktiva d.o.o. protiv Srbije (predstavka br. 23079/11)

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) objavio je 19. januara 2021. godine presudu sedmočlanog veća u predmetu Aktiva d.o.o protiv Srbije, predstavka br. 23079/11. Ovom presudom Evropski sud je utvrdio da je bilo povrede prava na imovinu iz člana 1. Protokola 1. uz Konvenciju, dok je u pogledu pritužbi podnosioca prema članu 6. Konvencije utvrdio da nema potrebe za ispitivanjem prihvatljivosti ili osnovanosti njegovih navoda.

U predmetu Aktiva d.o.o protiv Srbije Evropski sud je razmatrao pitanje povrede prava na mirno uživanje imovine podnosioca do koga je došlo usled izricanja mere nesrazmerne težine u postupku inspekcijskog nadzora koji je vođen protiv podnosioca od strane Ministarstva trgovine - Sektora tržišne inspekcije. Izrečenom merom zaplenjena je roba koju je preduzeće podnosilac predstavke legalno uvezlo, kršeći propise o evidentiranju robe. Roba je prodata ubrzo nakon oduzimanja, a nadležni državni organi nisu razmotrili mogućnost izricanja alternativnih mera, poput novčane kazne.

OKOLNOSTI SLUČAJA

Krajem 2004. godine preduzeće podnosilac predstavke je na zakonit način uvezlo oko 650 tona glatkog i oko 252 tone rebrastog betonskog gvožđa. Roba je uskladištena  u skladištima koja su se nalazila u Pančevu i Smederevu, a koja nisu bila u vlasništvu podnosioca predstavke. U januaru 2005. godine izvršen je inspekcijski nadzor od strane Ministarstva trgovine - Sektora tržišne inspekcije, tokom koga je utvrđeno kršenje propisa o evidentiranju uvezene robe (KEPU knjige).

U postupku inspekcijskog nadzora, rešenjima Ministarstva trgovine - Sektora tržišne inspekcije od 28. i 31. januara 2005. godine, roba je oduzeta iz oba skladišta u skladu sa odredbama Zakona o uslovima za obavljanje prometa robe, vršenje usluga u prometu robe i inspekcijskom nadzoru („Službeni glasnik RS“, br. 39/86, 20/97, 46/98).

- Postupci u vezi sa rešenjem od 28. januara 2005. godine -

Rešenje o oduzimanju robe od 28. januara 2005. godine potvrđeno je od strane nadležnog ministarstva u postupku po žalbi. Podnosilac je pokrenuo upravni spor pred Vrhovnim sudom, koji je poništio prvostepeno rešenje i naložio ponavljanje postupka. Nakon toga, još dva puta, u ponovljenim postupcima, nadležno ministarstvo je donosilo identična rešenja, a Vrhovni sud je usvajao tužbu preduzeća podnosioca u upravnom sporu, poništavao pomenuta rešenja i nalagao ponavljanje postupka. U trećem upravnom sporu pred Vrhovnim sudom, tužbeni zahtev podnosioca za poništajem  rešenja je odbijen i ona su ostala na snazi.

Podnosilac predstavke je podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, povrede posebnih prava okrivljenog iz člana 33. Ustava, pravne sigurnosti u kaznenom pravu iz člana 34. stav 1. i povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava. U okviru postupka po ustavnoj žalbi, Ustavni sud je tražio od podnosioca predstavke da dopuni navode i naznači „jasne ustavnopravne razloge na kojima se, polazeći od Ustavom utvrđene sadržine označenih prava, zasnivaju tvrdnje o njihovoj povredi“. Nakon blagovremene dopune ustavne žalbe od strane podnosioca, njegova ustavna žalba je ipak odbačena. Ustavni sud je utvrdio nisu otklonjeni nedostaci koji onemogućavaju dalje postupanje u njegovom predmetu.

- Prekršajni postupak -

Protiv podnosioca predstavke i odgovornog lica u preduzeću pokrenut je prekršajni postupak koji je je obustavljen usled nastupanja zastarelosti.

- Postupci u vezi sa rešenjem od 31. januara 2005. godine -

Rešenje od 31. januara 2005. godine prošlo je sličan pravni put kao i rešenje od 28. januara iste godine. Nakon više ukidanja i vraćanja na ponovni postupak, nadležno ministarstvo je u maju 2012. godine donelo šesto po redu rešenje koje, ovog puta, nije bilo poništeno od strane Upravnog suda.

Podnosilac predstavke izjavio je ustavnu žalbu Ustavnom sudu zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava, kao i prava na imovinu iz člana 58. Ustava. Njegova ustavna žalba je usvojena. Ustavni sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje, poništio spornu presudu Upravnog suda i predmet vratio na ponovno odlučivanje.  

Upravni sud je uvažio tužbu podnosioca, poništio sporno rešenje i naložio vraćanje oduzete robe podnosiocu predstavke. Po osnovu ove presude sproveden je izvršni postupak. Nadležno ministarstvo podnelo je zahtev za reviziju, na osnovu koga je naloženo ponovno postupanje koje je još uvek u toku.

POSTUPAK PRED EVROPSKIM SUDOM

Oslanjajući se na član 6. Konvencije i član 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju, preduzeće podnosilac obratilo se predstavkom Evropskom sudu 28. marta 2011. godine, sa pritužbom da je zaplenom i prodajom robe preduzeća prekršeno njegovo pravo na imovinu i pravo na pravično suđenje.

Imajući u vidu da Vlada nije obaveštena o pritužbama podnosioca koje se odnose na rešenje o zapleni od 31. januara 2005. godine i da s tim u vezi postupci i dalje traju na domađem nivou, one nisu bile predmet razmatranja u konkretnom slučaju pred Evropskim sudom.

POVREDA PRAVA NA IMOVINU IZ ČLANA 1. PROTOKOLA 1. UZ KONVENCIJU

- Dopuštenost predstavke -

U pogledu dopuštenosti predstavke Vlada je istakla prigovor neiscrpljivanja domaćih delotvornih pravnih sredstava. Pri tom, Vlada je istakla da podnosilac predstavke nije pravilno iscrpeo ustavnu žalbu pred Ustavnim sudom, kao i da nije iskoristio parnični postupak za naknadu štete na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima.

- Ustavna žalba -

U svom odgovoru na predstavku, Vlada je detaljno predstavila postupak pred Ustavnim sudom i dostavila svu relevantnu dokumentaciju. Evropski sud je utvrdio da je preduzeće podnosilac predstavke: pripremilo ustavnu žalbu koristeći službeni obrazac; (ii) izričito se pozvalo na relevantne odredbe Ustava i Konvencije; (iii) utvrdilo rešenje koje je smatralo spornim; (iv) navelo razloge za podnošenje svoje ustavne  žalbe; i (v) identifikovalo potraživanje o kome bi Ustavni sud trebalo da odluči.

Po mišljenju Evropskog suda, tako podneta ustavna žalba preduzeća podnosioca predstavke u potpunosti je bila u skladu sa članom 85. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. I pored toga, Ustavni sud je ipak zatražio dopunu ustavne žalbe koju je preduzeće podnosilac predstavke blagovremeno  dostavilo. Na kraju, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu usled nepoštovanja formalnih zahteva.

U takvim okolnostima Evropski sud je zaključio da je relevantna odredba, kojom se regulišu formalni zahtevi za podnošenje ustavne žalbe, primenjena sa prekomernim formalizmom u slučaju podnosioca.

- Parnični postupak -

Evropski sud nije prihvatio argumentaciju Vlade da je podnosilac predstavke trebalo da iskoristi parnični postupak za naknadu štete na osnovu člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Evropski sud je zauzeo stav da bilo bi suvišno očekivati od podnosioca da koristi još jedan pravni put za ostvarivanje potencijalne naknade, bilo putem parničnog ili nekog drugog postupka, nakon što je već iskoristilo postupak ustavne žalbe u okviru koga je bilo moguće utvrditi kršenja prava i dodeliti naknadu od strane Ustavnog suda. Pored toga, Evropski sud je naglasio da Vlada nije dostavila potrebne dokaze o delotvornosti ovog pravnog sredstva.

OSNOVANOST

- Argumenti Vlade -

U pogledu osnovanosti predstavke Vlada nije osporila da je izrečena mera oduzimanja robe predstavljala mešanje u mirno uživanje imovine preduzeća podnosioca predstavke. Međutim, izricanje takve mere u potpunosti je bilo u skladu sa materijalnim i procesnim odredbama domaćeg zakona. Naime, na strani tržišnog inspektora postojala je zakonska obaveza da izrekne propisanu meru kojom se zadire u pravo na imovinu pravnih lica koja ne posluju u skladu sa zakonom. Podnosiocu nije izrečena mera na osnovu diskrecionog ovlašćenja tržišnog inspektora, što bi ostavljalo mesta za raspravljanje o njenoj celishodnosti i eventualnom nametanju prekomernog tereta podnosiocu predstavke.

Što se tiče mogućnosti izricanja neke druge alternativne mere, Vlada je istakla da nijedna druga blaža ili manje stroga mera nije bila dostupna niti primenjiva na situaciju u kojoj se našlo preduzeće podnosilac predstavke. U pogledu eventualnog izricanja novčane kazne, Vlada je istakla da je pravna priroda ove dve mere je različita. Novčana kazna predstavlja sankciju, dok oduzimanje robe predstavlja zaštitnu meru čije je izricanje obavezno.

Prodaja zaplenjene robe težila je legitimnom cilju - zaštiti od neovlašćene i neregistrovane prodaje robe, što je moglo dovesti do ozbiljnih ekonomskih posledica po državni budžet. Pravična ravnoteža između opšteg interesa i interesa preduzeća podnosioca predstavke bila je postignuta izrecanjem ove mere.

- Ocena Evropskog suda -

Evropski sud je najpre izneo principe iz svoje prakse na koje se oslanja prilikom razmatranja pritužbi u vezi sa povredom prava na imovinu. U tom smislu, Evropski sud je naglasio  da član 1. Protokola br. 1 u osnovi garantuje pravo na imovinu i sadrži tri različita pravila. Prvo pravilo je opšte prirode i ono postavlja princip mirnog uživanja imovine. Drugo pravilo odnosi se na lišavanje imovine i podvrgava ga određenim uslovima. Treće pravilo, priznaje da Visoke strane ugovornice, između ostalog, imaju pravo da regulišu korišćenje imovine u skladu sa opštim interesom.

U svetlu ovih pravila, Evropski sud je razmotrio okolnosti slučaja i argumente strana u postupku.

On je naglasio da između strana u sporu nije sporno da je došlo do mešanja države u pravo preduzeća - podnosioca predstavke na mirno uživanje imovine.

Zakonitost mešanja i njegov legitimni cilj Evropski sud je odlučio da ostavi kao otvorena pitanja, jer je centralno pitanje u premedmetu podnosioca predstavke proporcionalnost mešanja države u njegovo pravo na imovinu.

Pred Evropskom sudom je postavljen zadatak da proceni da li je mešanjem države postignuta neophodna pravična ravnoteža između zahteva od opšteg javnog interesa i zahteva vezanih za zaštitu prava preduzeća podnosioca predstavke na mirno uživanje sopstvene imovine.

Pre svega, Evropski sud je ukazao da je prekršajni postupak protiv preduzeća podnosioca predstavke okončan nastupanjem zastarelosti i da podnosilac nije oglašen krivim za bilo koji prekršaj, niti je protiv njega pokrenut krivični postupak. Roba koja je oduzeta od podnosioca predstavke uvezena je na zakonit način, što predstavlja suštinsku razliku u odnosu na slučajeve iz prakse Evropskog suda u kojima je postavljeno slično pitanje (videti stav 83. presude Aktiva d.o.o.)

Prilikom razmatranja pitanja proporcionalnosti, Argumenti Vlade nisu prihvaćeni. Evropski sud je naglasio da nadležni državni organi nisu razmatrali da li je legitimni cilj države mogao biti postignut nekim drugim sredstvima. Vlada je tvrdila da preduzeću podnosiocu predstavke i njenom izvršnom direktoru nije bilo moguće izreći novčanu kaznu kao alternativu zapleni robe, jer je ova mera bila obavezna u pravnom okviru koji je važio u relevantno vreme. Međutim, Evropski sud je istakao da kasnije izmene zakonodavstva nisu predvidele oduzimanje/zaplenu robe usled sličnih kršenja propisa i da Vlada nije iznela ubedljivu argumentaciju da sama novčana kazna ne bi bila dovoljna za postizanje željenog efekta odvraćanja i kažnjavanja, kao i sprečavanja budućih kršenja obaveze evidentiranja robe. Evropski sud je ukazao da, kako bi bilo mešanje u pravo na imovinu bilo srazmerno, ono mora odgovarati težini povrede, a kazna težini kaznenog dela čijem je kažnjavanju namenjena. U ovom predmetu, povreda se sastojala u nepoštovanju obaveze evidentiranja robe. Prema tome, težina neke pretpostavljene povrede koja zapravo nije utvrđena, poput krivičnog dela koje je moglo imati „ozbiljne ekonomske posledice po državni budžet“ ne može biti odlučujuća prilikom izricanja sankcije. Prema tome, mešanje države u pravo na imovinu bilo je nesrazmerno, jer je preduzeću podnosiocu predstavke nametnut prekomerni teret. Shodno tome, Evropski sud je utvrdio da je došlo do kršenja člana 1. Protokola br. 1. uz Konvenciju.

NAVODNA POVREDA ČLANA 6. KONVENCIJE

Uzimajući u obzir činjenice slučaja, podneske strana u sporu i svoje stavove u vezi sa članom 1. Protokola br. 1, Evropski sud je zauzeo stav da nije potrebno ispitati ni dopuštenost, niti osnovanost pritužbi prema članu 6.

PRIMENA ČLANA 41. KONVENCIJE

- Nematerijalna šteta -

Evropski sud je zaključio, s obzirom na direktan doprinos preduzeća podnosioca predstavke situaciji koja je dovela do zaključka da je došlo do kršenja člana 1. Protokola br. 1 usled njegovog nepoštovanja propisa u vezi sa vođenjem evidencije, utvrđivanje povrede gore pomenute odredbe samo po sebi predstavlja dovoljno pravično zadovoljenje.

- Materijalna šteta -

Evropski sud je pozvao Vladu i preduzeće podnosioca predstavke da, u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude podnesu svoja pismena zapažanja o visini materijalne štete koja bi se dodelila preduzeću podnosiocu predstavke, i da posebno obaveste Sud o bilo kakvom sporazumu koji mogu postići.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE