Prikaz presude u predmetu Almaši protiv Srbije, broj 21388/15

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) je 8. oktobra 2019. godine doneo presudu u predmetu Almaši protiv Srbije, broj 21388/15.

Podnosilac predstavke se žalio u skladu sa članom 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) na zlostavljanje policije 18. aprila 2011. godine i naknadno nesprovođenje istrage od strane Države o ovom incidentu. Podnosilac predstavke se takođe žalio i na osnovu člana 6. stavova 1. i 3(v) Konvencije smatrajući da je njegova osuda zasnovana na njegovom priznanju koje je dato nakon zlostavljanja policije i u prisustvu advokata koji mu je dodeljen od strane policije sa spiska advokata, na koji način je prekršeno njegovo pravo na pravnu pomoć po ličnom izboru.

OKOLNOSTI PREDMETA

U konkretnom slučaju, podnosilac predstavke je u krivičnom postupku pred Osnovnim sudom u Subotici oglašen krivim za krivično delo nedozvoljeni prelazak granice i krijumčarenje ljudi i osuđen je na godinu dana zatvora.

Prilikom donošenja odluke, domaći sud se pozivao, između ostalog, na priznanje podnosioca predstavke od 18. aprila 2011. godine, na izjave saoptuženog, S.Š.,kao  i na identifikaciju podnosioca predstavke od strane N.S. U domaćoj presudi je dalje navedeno da su procesna prava podnosioca predstavke u spornom krivičnom postupku u potpunosti ispoštovana u pogledu izbora branioca, kao i drugih stvari, te je iznet stav da nije bilo uverljivih dokaza o zlostavljanju podnosioca u policijskom pritvoru.

U tom smislu prvostepeni sud je smatrao da je nepotrebno saslušanje svedoka lekara koji je pregledao podnosioca predstavke 19. aprila 2011. godine i da se navedene povrede „ne mogu povezati“ sa ispitivanjem podnosioca predstavke od 18. aprila 2011, posebno s obzirom na izjave svedoka koji su ga videli neposredno nakon ispitivanja u policiji i koji su negirali bilo kakvo zlostavljanje, kao i da je sam zdravstveni pregled obavljen sa zakašnjenjem. Takođe, domaći sud je zaključio da nije bilo potrebe da se sasluša tadašnja partnerka podnosioca predstavke koja ga je navodno videla nakon spornog saslušanja, s obzirom na obilje drugih dokaza povodom tog pitanja.

Vlada je u svojoj odbrani pred Evropskim sudom tvrdila da nema dokaza da je podnosioca predstavke ikada policija zlostavljala ili zastrašivala, niti da je bilo procesnih ili drugih nedostataka u osporenom krivičnom postupku ili u ukupnom ponašanju srpskih organa u vezi sa ovim slučajem.

OSNOVANOST

I NAVODNA POVREDA ČLANA 3. KONVENCIJE - procesni aspekt

Podnosilac predstavke je naveo da nije sprovedena odgovarajuća zvanična istraga o njegovim navodima o zlostavljanju od strane policije, uprkos činjenici da ih je lično predstavio istražnom sudiji i javnom tužiocu (tj. licem u lice) i da je dostavio lekarski izveštaj o povredama nadležnim organima.

Evropski sud je u presudi naveo da, bez obzira na metod istrage, nadležni organi moraju postupati čim se uloži zvanična pritužba. Istraga se mora se pokrenuti i ukoliko postoje dovoljno jasni pokazatelji da je izvršeno zlostavljanje čak i kada, strogo govoreći, nije podneta nikakva pritužba u tom smislu.

Evropski sud dalje smatra da je pritužba podnosioca predstavke o zlostavljanju od strane policije bila takve prirode da je zahtevala efikasnu zvaničnu istragu, primećujući da, čak i ako nije bilo dovoljno dokaza koji su ukazivali na to da je podnosilac predstavke zaista pretrpeo zlostavljanje, i dalje može da se pojavi procesna obaveza istrage, naročito kada, kao što je u ovom slučaju, postoji potencijal za zloupotrebu u kontekstu pritvora.

Evropski sud je zaključio da organi Tužene države nisu sproveli efikasnu zvaničnu istragu o navodima koje je izneo podnosilac predstavke u vezi sa zlostavljanjem i da je, shodno tome, došlo je do povrede člana 3. Konvencije u procesnom delu.

II NAVODNA POVREDA ČLANA 3. KONVENCIJE - materijalni aspekt

Evropski sud je primetio da niko od svedoka koji su svedočili o izgledu podnosioca predstavke nakon davanja iskaza u policiji, nije primetio na njemu bilo kakve povrede i da postoje izvesne nelogičnosti u postupanju podnosioca predstavke nakon izglaska iz policijskog pritvora koje se tiču lekarskog pregleda i predaje izveštaja o povredama mesec dan nakon puštanja iz pritvora. Imajući u vidu i da istraga koju su sami domaći organi sproveli nije u potpunosti razjasnila relevantne činjenice, Evropski sud je naveo da ne može da utvrdi da li je podnosilac predstavke zlostavljan kao što tvrdi i samim tim je našao da nije došlo do povrede materijalnog aspekta člana 3. Konvencije.

III NAVODNA POVREDA ČLANA 6. STAVOVA 1. i 3(v) KONVENCIJE

U krivičnom postupku, Osnovni sud je iz spisa predmeta izuzeo sporan iskaz podnosioca predstavke od 18. aprila 2011. godine na osnovu toga što zvanični zapisnik sačinjen tom prilikom ne sadrži izričitu izjavu podnosioca predstavke o tome da li je hteo da angažuje advokata po sopstvenom izboru ili je umesto toga bio spreman da prihvati advokata koji je imenovan od strane države. Umesto toga, zapisnik je samo ukazivao da je podnosilac predstavke bio obavešten o svojim procesnim pravima u tom pogledu. Međutim, ovaj deo presude je Apelacioni sud ukinuo navodeći da je podnosilac predstavke prilikom davanja spornog iskaza jasno prihvatio imenovanje advokata po službenoj dužnosti, o čemu svedoči njegova saradnja sa pomenutim advokatom, spremnost da da izjavu u njenom prisustvu i odsustvo bilo kakvih primedbi u vezi s tim 18. aprila 2011. godine.

Evropski sud je u potpunosti podržao razloge koje je predočio Apelacioni sud dodavši još jedan razlog a to je da podnosilac predstavke, u svakom slučaju, od trenutka pretresa svoje kuće do davanja iskaza u policiji nije izneo svoje navodne želje da lično angažuje advokata.

Evropski sud je naveo da, s obzirom na raspoložive dokaze, ne može zaključiti da je podnosilac predstavke bio ograničen u svom  slobodnom izboru branioca, što stoga čini nepotrebnim da se Evropski sud i dalje bavi pitanjem da li je bila ugrožena pravičnost krivičnog postupka u celini, na bilo koji način i da samim tim nije došlo do povrede člana 6. stavova 1. i 3(v) Konvencije.

ŠTETA

Evropski sud je odbacio zahtev podnosioca za naknadu štete prema članu 6. stavovoma 1. i 3(v) Konvencije koji se tiče ponovnog pokretanja predmetnog domaćeg postupka i zahteva za naknadu koji se odnosi na materijalni aspekt člana 3. Konvencije, jer u tom pogledu nije utvrdio nikakvu povredu Konvencije.

Evropski sud je, uzimajući u obzir prirodu procesne povrede člana 3. Konvencije, dodelio iznos od 3.000 evra podnosiocu predstavke lično, odbivši zahtev advokata podnosioca predstavke da se njemu isplate i naknada nematerijalne štete i naknada za troškove postupka.

DELIMIČNO IZDVOJENO MIŠLjENjE SUDIJE KELER

Sudija Keler se nije saglasila sa većinom u pogledu pritužbe podnosioca predstavke na nepostojanje pravičnosti u krivičnom postupku koji je pokrenut protiv njega.

Naime, sudija Keler je navela da su domaći sudovi prihvatili prećutno (implicitno) pristajanje podnosioca predstavke u toku njegovog ispitivanja kao posredni dokaz odluke da prihvata usluge advokatice R.R uprkos tvrdnji podnosioca predstavke da ga je policajac ošamario pre dolaska R.R. i njegovog svedočenja da je isti službenik bio prisutan tokom njegovog razgovora sa advokaticom.

Sudija Keler je zaključila da pristup koji su usvojili nacionalni apelacioni sudovi i koji je Evropski sud sada odobrio pruža zaštitu koju Konvencija pruža onima koji su osumnjičeni za zločin „teorijski ili iluzorno“, a ne „praktično i efektivno“. Istakla je da pojedinci mogu donositi implicitne odluke u vezi sa svojim pravnim zastupanjem i u takvim slučajevima nacionalni organi se moraju osloniti na posredne dokaze, uključujući njihovo ponašanje, da bi uočili takve  odluke.  Međutim, istakla je sudija Keler, ako se to čini neoprezno, na osnovu dokaza koji su dvosmisleni kao što su dokazi u ovom slučaju i suočavanjem sa uverljivom tvrdnjom koja dovodi u pitanje dobrovoljnu prirodu ponašanja podnosioca predstavke, stvara se mračna mogućnost da se prava koja su osigurana Konvencijom ne poštuju kada pojedinci ćute iz straha. Zbog toga je, po njenom mišljenju, u ovom predmetu došlo do povrede člana 6. stavova 1. i 3(v) Konvencije.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE