Prikaz presude u predmetu Jevtović protiv Srbije, predstavka broj 29896/14

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) je 3. decembra 2019. godine doneo presudu u predmetu Jevtović protiv Srbije, predstavka broj 29896/14.

Podnosilac predstavke se u ovom predmetu prituživao da mu je povređeno pravo na zabranu zlostavljanja iz člana 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) jer su ga zatvorski čuvari zlostavljali 11. juna 2007. godine, 18. decembra 2009. godine i 22. i 24. decembra 2011. godine.

 

Okolnosti predmeta

Podnosilac predstavke je 18. jula 2005. godine uhapšen pod sumnjom da je počinio seksualno nasilje nad trogodišnjom devojčicom, što je rezultiralo njenom smrću. Pritvor mu je određen 20. jula 2005. godine, a pravosnažnom presudom od 24. februara 2011. godine je pravosnažno osuđen na četrdeset godina zatvora.

Prema zvaničnoj zatvorskoj evidenciji, podnosilac predstavke se 11. juna 2007. godine fizički sukobio sa drugim zatvorenikom, zbog čega su čuvari primenili silu da bi razdvojili zatvorenike. Zatvorski lekar je tom prilikom kod podnosioca konstatovao povrede donjeg dela leđa, gluteusa, oba lakta, leve potkolenice i desnog kolena. Prema zvaničnoj zatvorskoj evidenciji, podnosilac predstavke je 18. decembra 2009. godine fizički napao zatvorskog čuvara, što je takođe rezultiralo primenom fizičke sile. Zatvorski lekar je tom prilikom konstatovao povrede leđa, gluteusa, desne butine i leve potkolenice. U skladu sa zvaničnom evidencijom, prema podnosiocu je primenjena sila i 22. decembra 2011. godine jer se oglušio o naređenje čuvara, u vezi sa čim je lekar konstatovao obimne modrice na njegovim leđima. Zaštitnik građana je, postupajući po pritužbi podnosioca predstavke, utvrdio da je prema njemu primenjena sila i 24. decembra 2011. godine, odnosno da je tom prilikom zlostavljan, a što nije evidentirano ni u jednom zvaničnom dokumentu.

Podnosilac predstavke je u vezi sa navedenim događajima podneo krivičnu prijavu, međutim nadležno javno tužilaštvo je utvrdilo da u konkretnom slučaju nije bilo osnova za pokretanje krivičnog postupka. Tokom istrage saslušani su podnosilac predstavke, brojni zatvorski čuvari, zatvorski lekar i jedan zatvorenik, a pribavljen je i forenzički izveštaj u vezi sa pretrpljenim povredama. Istražni sudija je takođe zatražio video snimke sa sigurnosnih kamera ispred ćelije podnosioca predstavke, ali je upravnik zatvora izjavio da u to vreme nije bila instalirana oprema za video nadzor. Podnosilac predstavke je zahtevao i izvođenje dokaza prepoznavanjem čuvara koji su ga zlostavljali, međutim navedeni dokaz nije izveden.

Postupajući po ustavnoj žalbi podnosioca predstavke, Ustavni sud je 10. jula 2013. godine utvrdio povredu prava podnosioca na nepovredivost fizičkog i mentalnog integriteta (materijalnog i procesnog aspekta) u vezi sa incidentima od 11. juna 2007. godine, 18. decembra 2009. godine i 22. i 24. decembra 2011. godine. Pored toga, naloženo je ubrzanje istražnog postupka u pogledu događaja od 24. decembra 2011. godine, a podnosiocu je dodeljena nematerijalna šteta u iznosu od 1.000 evra.

 

Prihvatljivost

Tužena Republika Srbija je u svojim Zapažanjima istakla prigovor gubitka statusa žrtve, sa obrazloženjem da je Ustavni sud odlukom od 10. jula 2013. godine već utvrdio povredu prava podnosioca predstavke i dodelio mu naknadu štete od 1.000 evra. Navedeni prigovor je, međutim, odbijen uz konstataciju da je dosuđeni iznos od 1.000 evra znatno niži od iznosa koji bi Evropski sud dodelio u skladu sa svojom praksom, kao i jer je Ustavni sud naložio ubrzanje istrage samo u odnosu na incident od 24. decembra 2011. godine.

Tužena je istakla i prigovor neiscrpenosti domaćih pravnih sredstava, s obzirom da podnosilac nije iskoristio parničnu tužbu na osnovu čl. 172. i 200. Zakona o obligacionim odnosima, kojom je mogao da zahteva i naknadu nematerijalne štete. Evropski sud je odbio ovaj prigovor Tužene, sa obrazloženjem da se nije moglo očekivati od podnosioca da iskoristi parničnu tužbu, jer ni sam Ustavni sud prilikom odlučivanja o njegovoj ustavnoj žalbi nije smatrao da je prethodno bilo potrebno iscrpeti ovo pravno sredstvo. U tom smislu, Evropski sud se oslonio na svoju praksu iz predmeta D.H. i drugi protiv Češke, prema kojoj bi bilo previše formalistički zahtevati od podnosilaca predstavki da iskoriste pravni lek koji čak ni najviši sud njihove države nije zahtevao da bude iscrpen.

 

Osnovanost

- Materijalni aspekt -

Prilikom donošenja zaključka da je prekršen materijalni aspekt člana 3. Konvencije, Evropski sud se najpre oslonio na činjenicu da je sam Ustavni sud utvrdio da je povređen materijalni spekt prava podnosioca na nepovredivost fizičkog i mentalnog integriteta, što je povreda ekvivalentna članu 3. Konvencije. Presudom je takođe potvrđen stav Ustavnog suda da su sporni događaji predstavljali nečovečno postupanje, a ne mučenje (kao teži oblik povrede člana 3. Konvencije), uz konstataciju Evropskog suda da nije bilo dovoljno dokaza da je podnosilac predstavke „namerno“ zlostavljan kako bi mu se nanela „veoma ozbiljna i okrutna patnja“.

- Procesni aspekt -

Evropski sud je predmetnom presudom utvrdio i povredu procesnog aspekta člana 3. Konvencije, s obzirom da organi Republike Srbije nisu sproveli adekvatnu istragu u vezi sa predmetnim incidentima. U tom smislu, presudom je konstatovano da je i sam Ustavni sud utvrdio da nije sprovedena adekvatna istraga u vezi sa događajima od 11. juna 2007. godine, 18. decembra 2009. godine i 22. i 24. decembra 2011. godine i da je naloženo ubrzanje istrage u pogledu događaja od 24. decembra 2011. godine. Međutim, presudom se primećuje da bez obzira na nalog Ustavnog suda u tom pogledu, delotvorna istraga nije sprovedena čak ni u odnosu na događaj od 24. decembra 2011. godine. Prilikom donošenja zaključka o neadekvatnosti preduzetih istražnih radnji, Evropski sud je istakao sledeću argumentaciju: postojanje značajnog i neopravdanog vremenskog razmaka između nekih istražnih radnji; ukupno trajanje istrage od oko četiri godine i tri meseca; nepotrebno ponavljajuća priroda nekih istražnih radnji; odbijanje zahteva podnosioca predstavke za prepoznavanje zatvorskih čuvara koji su ga zlostavljali; nedostatak transparentnosti u pogledu gde, kada i zašto su video snimci mogli ili nisu mogli biti dostupni.

- Naknada štete i troškovi postupka -

Imajući u vidu navedene povrede člana 3. Konvencije, Evropski sud je naložio Republici Srbiji da podnosiocu predstavke isplati 4.000 evra na ime naknade nematerijalne štete i 2.355 evra na ime troškova postupka i drugih izdataka.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE