Prikaz presude u predmetu Milovanović protiv Srbije , broj 56065/10

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) je 8. oktobra 2019. godine doneo presudu u predmetu Milovanović protiv Srbije, broj 56065/10.

Razmatrajući predstavku, Evropski sud je naveo da smatra da se glavni pravni problem koji se postavlja u predstavci odnosi na nemogućnost podnositeljke predstavke da se ponovo spoji sa svojom decom i ostvaruje roditeljsko pravo, što znači njeno pravo na poštovanje porodičnog života. Bez obzira na razliku u prirodi interesa zaštićenih članovima 6. i 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), Evropski sud smatra da bi ispitivanje predstavke trebalo isključivo da se bavi pitanjem postavljenim na osnovu člana 8. Konvencije.

OKOLNOSTI PREDMETA

I

Podnositeljka predstavke se žalila da domaći organi nisu preduzeli neophodne mere kako bi se sprovele odluke sudova u vezi sa njenim vršenjem roditeljskog prava nad decom koju joj je bivši suprug (u daljem tekstu M.M) oduzeo 2002. godine.

Naime, u maju 1996. godine ona i M.M su dobili blizance, dečaka D. i devojčicu K.  Podnositeljka predstavke napustila je bračnu zajednicu u martu 2001. godine prvo sa ćerkom, a zatim se u septembru i sin preselio kod nje. U januaru 2002. godine, kada je podnositeljka predstavke vodila decu na lekarski pregled, M. M. ih je presreo, uzeo decu od podnositeljke i od tada pa sve do 2010. godine je sistematski sprečavao njen bilo kakav kontakt sa njima, uz pretnju nasiljem. M.M se preselio sa decom i njihovim starijim polubratom u kuću čiju je izgradnju započeo.

U periodu od januara 2002.  do oktobra 2009. godine, podnositeljka predstavke je decu viđala tokom odmora u školi ili odmah nakon škole radnim danima. Izgleda da je od oktobra 2009. godine podnositeljka predstavke mogla da viđa svoju decu u prisustvu tuženog i/ili predstavnika Centra za socijalni rad, i to na kratko, a ne onako kako je to predviđeno sudskim odlukama. Od jula 2010. godine do kraja 2011. godine, deca su posećivala podnositeljku predstavke nekoliko sati bilo subotom ili nedeljom. Prema izveštaju iz 2013. godine deca su počela da češće viđaju podnositeljku predstavke, i od tada Evropski sud nije dobijao dalje informacije o njihovom kontaktu.

Deca su napunila 18 godina 2014. godine.

II

Postupak za razvod braka je okončan 2002. godine. Postupak koji se tiče starateljstva je okončan 16. novembra 2006. godine kada je postala pravnosnažna presuda kojom je prvostepeni sud poverio decu na negu, staranje i vaspitavanje majci, odredio model viđanja tuženog sa decom, naložio tuženom da plaća alimentaciju i zabranio kontakt između tuženog i dece tokom tri meseca kako bi im se omogućilo da obnove svoje emotivne veze sa majkom. Ova presuda je ostala neizvršena posle brojnih pokušaja domaćih organa da prinude tuženog M.M da se povinuje odluci suda i preda decu podnositeljki predstavke.

Opštinski sud je  27. februara 2003. godine izrekao privremenu meru o vršenju roditeljskog prava naloživši tuženom da preda decu u roku od dvadeset i četiri časa, do okončanja parničnog postupka. I ova odluka je ostala neizvršena posle brojnih pokušaja prinudnog izvršenja.

U toku 2008. godine, M.M je pokrenuo još jedan postupak za utvrđivanje vršenja roditeljskog prava. Presudom od 23. juna 2010. godine Osnovni sud u Beogradu mu je dodelio vršenje roditeljskog prava i naložio podnositeljki predstavke plaćanje alimentacije. Apelacioni sud u Beogradu je 8. decembra ukinuo tu presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. Osnovni sud je 2011. godine obustavio ovaj postupak, smatrajući tužbu povučenom s obzirom da se M.M nije pojavio na zakazanom ročištu. On se na ovu odluku nije žalio.

III

Podnositeljka predstavke je 26. februara 2009. godine podnela ustavnu žalbu Ustavnom sudu, tražeći izvršenje pravnosnažne presude o starateljstvu i privremene mere o vršenju roditeljskog prava. Takođe se žalila na dužinu krivičnog postupka koji je u toku u vezi sa otmicom dece. Pozvala se na član 32. Ustava, koji odgovara članu 6. Konvencije.          

Ustavni sud je  23. maja 2012. godine utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u pogledu dugog trajanja izvršnog postupka u vezi sa pravnosnažnom presudom o vršenju roditeljkog prava iz oktobra 2005. godine, a preostali deo ustavne žalbe je odbacio kao neblagovremen.

Ustavni sud je odbacio žalbu na neizvršenje mere privremenog starateljstva kao neblagovremenu. Postupak izvršenja okončan je u februaru 2008. godine, dok je podnositeljka predstavke podnela ustavnu žalbu u februaru 2009. godine.          

Ustavni sud je na kraju utvrdio da podnositeljka predstavke nije mogla da se žali na dužinu i ishod krivičnog postupka u kojem je učestvovala samo kao oštećena strana bez traženja odštete podnošenjem predloga za ostvarivanje imovinsko-pravnog zahteva.

IV

Evropski sud je naveo da u spisu predmeta postoji evidencija zvaničnih prigovora podnositeljke predstavke na propuste države da izvrši privremenu meru i pravnosnažnu parničnu presudu. Oni su upućeni: (i) izvršnom sudu 10. i 23. marta 2005. godine, 11. aprila 2005. godine, 1. juna 2005. godine, 19. jula 2005. godine, 9. novembra 2005. godine, 10. marta 2006. godine, 30. oktobra 2006. godine, 19. januara 2007. godine, 10. septembra 2007. godine, 22. oktobra 2009. godine i 18. marta 2010. godine; (ii) predsedniku Okružnog suda 19. januara 2007. godine; i (iii) Ministarstvu pravde 25. aprila 2005. godine. Podnositeljka predstavke je takođe tražila podršku i angažovanje Centra za socijalni rad u više navrata i obratila se Javnom tužilaštvu.   

V

Protiv M.M je vođen i krivični postupak zbog otmice dece, koji je okončan presudom Opštinskog suda od 16. juna 2006. godine kojom je utvrđeno da je M.M kriv zbog propusta da preda decu osobi koja ima pravo na starateljstvo (otmica deteta od strane roditelja) između 16. juna 2003. godine i 27. maja 2005. godine. Osuđen je na četiri meseca zatvora, uslovno na dve godine. Presuda je postala je pravnosnažna 19. oktobra 2006. godine.

Podnositeljka predstavke je 14. marta 2007. godine od  javnog tužilaštva zatražila opoziv uslovne osude s obzirom da je tuženi odbio da postupi po odluci suda i preda joj decu.

Podnositeljka predstavke je kao oštećena podigla optužnicu 17. maja 2007. godine protiv tuženog zbog propusta da joj preda decu. U januaru 2008. godine Javno tužilaštvo je preuzelo krivično gonjenje. Sud je 27. decembra 2012. godine oslobodio optužbe M.M, konstatujući da je njegova izjava da nije sprečio izvršenje odluke o prenošenju starateljstva ili kontakt sa decom istinita. Krivični postupak je još uvek bio u toku na drugostepenom sudu u vreme kada su strane razmenjivale svoja zapažanja.       

VI

Neodređenog datuma 2007. godine, Centar za socijalni rad je pokrenuo postupak protiv M.M, zahtevajući da mu se oduzme roditeljsko pravo zbog zlostavljanja i otmice dece. Podnositeljka predstavke se pridružila postupku kao umešač. Objasnila je da je podnela zahtev za razvod s obzirom da je tuženi bio fizički nasilan prema njoj pred decom.                     

Dana 8. septembra 2008. godine, nadležni sud lišio je M.M roditeljskog prava, ali ispostaviće se da je ta odluka naknadno poništena i da je Centar za socijalni rad povukao svoj prvobitni zahtev, smatrajući ga neprimerenim, s obzirom da je tuženi bio jedini staratelj sa kojim su deca navikla da žive.                           

Početkom aprila 2005. godine, komšinica tuženog je podnela prijavu CSRR-u, navodeći razne vrste zlostavljanja dece. Žalba je 5. aprila 2005. godine preneta u policiju, koja izgleda odbija da istraži navode zbog navodnih formalnih nedostataka u žalbi. Takođe će se ispostaviti da je psiholog Centra za socijalni rad podnela krivičnu prijavu protiv M.M zbog njegovih navodnih pretnji nasiljem njoj i njenoj deci. 

DOPUŠTENOST PREDSTAVKE

Odlučujući o prigovoru Vlade da je podnositeljka izgubila status „žrtve“, jer joj je usvojena ustavna žalba i utvrđena povreda prava na domaćem nivou, Evropski sud je primetio da je postupak koji je podnositeljka predstavke pokrenula kako bi dobila nadoknadu zbog situacije na koju se žalila Sudu trajao pred Ustavnim sudom tri i po godine, a da nije postojala mogućnost da se predmet rešava kao prioritetan, što je vremenski period koji se ne može uklopiti u opšti zahtev za brzinom. Ustavni sud je delimično usvojio ustavnu žalbu podnositeljke predstavke i naložio izvršenje presude o starateljstvu što je pre moguće. Međutim, nije dao mišljenje o izvodljivosti izvršenja u 2012. godini, u svetlu vremena koje je proteklo. Ustavni postupak samo je produžio postojeće odlaganje i situaciju, nauštrb prava podnositeljke predstavke na poštovanje porodičnog života. Postupak izvršenja nastavljen je i posle odluke Ustavnog suda.                                   

Evropski sud zbog toga je smatrao da odluka Ustavnog suda nije bila odgovarajuća i dovoljna, te da podnositeljka predstavke nije izgubila status „žrtve“ povrede člana 8 Konvencije u smislu člana 34. Konvencije.             

DUŽINA TRAJANjA POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM

Odlučujući o pritužbi podnositeljke na dužinu trajanja postupka pred Ustavnim sudom, Evropski sud je naveo da je postupak pred Ustavnim sudom trajao skoro tri godine i pet meseci i da ni složenost predmeta niti ponašanje podnositeljke predstavke ne objašnjavaju dužinu postupka već da postupak podnositeljke predstavke nije završen ranije zbog prekomernog opterećenja Ustavnog suda.

Evropski sud je naveo da uloga čuvara Ustava čini posebno neophodnom obavezu Ustavnog suda da prilikom odabira predmeta za odlučivanje ponekad uzme u obzir i druga pitanja osim pukog hronološkog redosleda kojim će se slučajevi unositi na listu, kao što su priroda predmeta i njegov značaj u političkom i društvenom smislu. Naglašeno je da, prema ustaljenoj sudskoj praksi, hronično preopterećenje, poput onog u ovom slučaju, ne može opravdati preterano dug postupak pred Ustavnim sudom čime nije ispunjen uslov „razumnog roka“ iz člana 6. stav 1. Konvencije.

OSNOVANOST

Posle detaljnog obrazloženja, Evropski sud je utvrdio brojne propuste Tužene države u preduzimanju adekvatnih i efikasnih napora, poput preduzimanja prinudnih mera ako je neophodno, kao i nesposobnost iste da sprovodi one mere već izrečene radi davanja adekvatnog odgovora na prigovor tuženog u odnosu na sudske naloge i odluke socijalnih službi. Evropski sud je našao da je tuženom zapravo bilo dozvoljeno da koristi pravosudni sistem i odlaganja u svoju korist sve dok činjenično stanje nije bilo dovoljno izmenjeno vremenom kako bi se omogućilo preokretanje starateljskih prava podnositeljke predstavke kroz poseban skup sudskih postupaka ili manipulisanjem dece kako bi oni sami doneli odluku.

Uzimajući u obzir činjenice slučaja, uključujući prolazak vremena, najbolje interese deteta, kriterijume utvrđene u sopstvenoj sudskoj praksi i izjave strana u sporu, Evropski sud smatra u zaključku da je, bez obzira na polje slobodne procene Tužene države, neizvršenje prava starateljstva podnositeljke predstavke, dosuđeno privremenom merom i pravnosnažnom presudom, predstavljalo povredu njenog prava na poštovanje porodičnog života zagarantovanog članom 8. Konvencije.

ŠTETA

Sud je utvrdio povredu člana 6. stav 1. i člana 8. Konvencije i obavezao je Republiku Srbiju da podnositeljki predstavke na ime nematerijalne štete isplati iznos od 10.000 evra, i na ime troškova postupka iznos od 5.300 evra.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE