Prikaz presude u predmetu Purić i R.B protiv Srbije , broj 27929/10 i 52120/13

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) je 15. oktobra 2019. godine doneo presudu u predmetu Purić i R.B protiv Srbije, broj 21388/15 i 52120/13.

Podnosioci predstavki su se pozivali na član 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) tvrdeći da pritvor koji su im odredili nadležni sudovi nije bio opravdan.

Imajući u vidu sličnost predmeta navedenih predstavki, Evropski sud je smatrao da je primereno da ih ispita zajedno i da donese jedinstvenu odluku.       

A) Specifične okolnosti predmeta br. 27929/10

Tokom 2007. godine, Okružni sud u Smederevu je podnosiocu predstavke odredio pritvor zbog osnovane sumnje za primanje mita i ilegalno posedovanje oružja i eksplozivnih materija. Prvobitno mu je određen pritvor zbog rizika od ometanja toka suđenja vršenjem pritiska na svedoke i/ili saoptužene, zbog težine zaprećene kazne i prirode navodnog krivičnog dela.

Naime, podnosilac predstavke je bio u pritvoru od 11. septembra 2007. do 14. decembra 2007. godine, isključivo na osnovu razloga koji se tiču težine zaprećene kazne i prirode navodnog krivičnog dela. Sud se u svom obrazloženju, između ostalog, pozvao i na činjenicu da se krivično delo navodno dešavalo tokom dužeg vremenskog perioda i da je podnosilac predstavke u relevantno vreme bio dekan Pravnog fakulteta u Kragujevcu. Podnosilac predstavke je više puta osporavao pritvor, ali je Vrhovni sud Srbije 18. septembra, 26. septembra, 25. oktobra i 28. novembra 2007. godine odbio njegove žalbe. Dana 14. decembra 2007. godine, podnosilac predstavke je pušten iz pritvora.

Podnosilac predstavke je podneo ustavnu žalbu pritužujući se da pritvor u periodu od 11. septembra do 14. decembra 2007. godine nije bio opravdan. Ustavni sud je našao da nema povrede prava podnosioca predstavke na slobodu i bezbednost.  

B) Specifične okolnosti predmeta br. 52120/13

Viši sud u Subotici je 3. novembra 2011. godine, odredio pritvor podnosiocu predstavke zbog sumnje da je seksualno zlostavljao dete. Prvobitno mu je određen pritvor zbog rizika od ometanja toka postupka vršenjem pritiska na svedoke i/ili saoptuženog, rizika od ponavljanja istog krivičnog dela i težine zaprećene kazne i prirode navodnog krivičnog dela. Pritvor je podnosiocu predstavke više puta produžavan. U periodu od 18. juna do 17. avgusta 2012. godine podnosilac predstavke bio je u pritvoru isključivo iz razloga koji se tiču težine zaprećene kazne i prirode navodnog krivičnog dela. Nadležni sud se u svom obrazloženju, između ostalog, pozvao i na starost žrtve, na činjenicu da se krivično delo navodno dešavalo tokom dužeg vremenskog perioda, da je podnosilac predstavke živeo u istom domaćinstvu sa navodnom žrtvom i da je navodno takođe pretio žrtvi. Dana 22. juna 2012. godine, Apelacioni sud u Novom Sadu je potvrdio tu odluku. Podnosilac predstavke je oglašen krivim 17. avgusta 2012. godine, za krivično delo obljuba nad detetom i osuđen je na devet godina zatvora. U međuvremenu podnosilac predstavke je podneo ustavnu žalbu, pritužujući se da pritvor u periodu nakon 18. juna 2012. godine nije bio opravdan, međutim, Ustavni sud je odbio ustavnu žalbu podnosioca i našao da nije povređeno pravo podnosioca predstavke na slobodu i bezbednost.

Odlučujući o predstavkama, Evropski sud se pozvao na svoju praksu gde je već utvrdio povredu člana 5. stav 3. Konvencije što se tiče Srbije u sličnoj situaciji (videti Lakatoš i drugi protiv Srbije, br. 3363/08, stavovi 91-98, od 7. januara 2014. godine). On smatra da, nakon što je pregledao sav materijal koji mu je dostavljen, Vlada nije iznela nijednu činjenicu niti argument koji bi mogao uticati da dođe do drugačijeg zaključka u ovom slučaju.

Evropski sud je našao da je ocena nadležnih sudova da je potrebno da podnosioci zahteva ostanu u pritvoru do suđenja doneta iz prilično apstraktnih i formalističkih razloga, pozivajući se isključivo na težinu zaprećene kazne i prirodu navodnog krivičnog dela, da se ti razlozi ne mogu smatrati „dovoljnim“ da opravdaju trajanje pritvora i da je zbog toga došlo do povrede člana 5. stav 3. Konvencije.

ŠTETA

Evropski sud je na ime nematerijalne štete prvom podnosiocu predstavke dodelio iznos od 180 evra, a drugom podnosiocu predstavke iznos od 120 evra. Na ime troškova postupka dosuđen je iznos od 1.800 evra prvom podnosiocu predstavke i iznos od 1.450 evra drugom podnosiocu predstavke.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE