Prikaz presude u predmetu Stevanović i drugi protiv Srbije

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 27. avgusta 2019. godine objavio presudu u predmetu Stevanović i drugi protiv Srbije, predstavka broj 43815/17 i petnaest  drugih predstavki.

Reč je o presudi u kojoj je Sud ocenjivao da li je visina naknade nematerijalne štete koja je dosuđena od strane redovnih sudova na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova dovoljna i adekvatna. Uprkos protivljenju Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) o ovom predmetu je odlučivao tročlani odbor, pa je presuda postala pravosnažna 27. avgusta 2019. godine.

Podnosioci predstavke su se prituživali na povredu člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju zbog prekomerne dužine trajanja izvršnih i stečajnih postupaka. Podnosioci su ishodovali pravosnažne presude kojima je obavezano preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom da im izmiri neisplaćena potraživanja iz radnog odnosa. Nakon pokretanja izvršnih postupaka, nad društvenim preduzećima je otvoren stečajni postupak u kojima su priznata potraživanja podnosilaca. Takođe, podnosioci predstavki su zahtevali isplatu zakonske zatezne kamate obračunate na ukupan iznos priznatog potraživanja iz stečajnog postupka od dana donošenja zaključka o priznatom potraživanju pa do isplate.

U skladu sa Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova (koji je bio na snazi od 1. januara 2014. godine do 1. januara 2016. godine) nadležni sud je odlučivao o pritužbama podnosilaca o nerazumno dugom trajanju domaćih izvršnih i stečajnih postupaka. Konkretno, Privredni apelacioni sud je utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u odnosu na sve podnosioce, te je većini dodelio na ime naknade nematerijalne štete iznose od 100 do 400 evra.

Nakon toga, svi podnosioci su izjavili ustavne žalbe Ustavnom sudu koji je utvrdio da je, usled neizvršenja pravosnažnih presuda donetih u korist podnosilaca predstavki, došlo do povrede njihovog prava na mirno uživanje imovine. Ustavni sud je, posledično, dodelio podnosiocima predstavki i materijalnu štetu u iznosima utvrđenim u zaključcima o priznatim potraživanjima iz stečajnog postupka. Međutim, Ustavni sud je odbacio njihove pritužbe da su prethodno dodeljene naknade na ime povrede njihovog prava na suđenje u razumnom roku nedovoljne.

U ovom predmetu Vlada je istakla prigovor nedostatka statusa žrtve na strani podnosilaca, ističući da su sporne domaće odluke izvršene, da je država priznala povredu Konvencije i da je naknada dodeljena od strane domaćih sudova adekvatna i dovoljna, posebno imajući u vidu tešku socio-ekonomsku situaciju u zemlji i ograničene budžetske resurse, kao i prirodu ovog pravnog sredstva.

Sud je konstatovao da su naknade koje su domaći sudovi dodelili u ovim predmetima značajno niže u poređenju sa iznosima koje je Sud dodeljivao u predmetima koji se tiču neizvršenja domaćih presuda donetih protiv preduzeća sa pretežnim društvenim kapitalom. Stoga je Sud odbio prigovor nedostatka statusa žrtve. Sud je takođe naveo da bi mogao da prihvati nižu naknadu isplaćenu na domaćem nivou, ukoliko se Republika Srbija odluči za sveobuhvatno rešenje problema tako što će zakonom preneti na sebe odgovornost za sve neizvršene domaće odluke donete protiv društvenih preduzeća, ukazujući pritom na odluku iz predmeta Knežević protiv Bosne i Hercegovine, broj 15663/12 gde je prihvaćen iznos naknade nematerijalne štete od 50 evra.

Razmatrajući osnovanost pritužbi, Sud je konstatovao da je često utvrđivao povredu člana 6. stav 1. Konvencije u slučajevima u kojima su pokrenuta slična pitanja, pa je u tom smislu ukazao na presude iz predmeta Kačapor i drugi protiv Srbije, br. 2269/06 i Crnišanin i drugi protiv Srbije, br. 35835/05, te je zaključio da nema razloga za odstupanje od takve sudske prakse. Posledično je utvrđena povreda člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju.

Evropski sud je usvojio argument Republike Srbije da se zakonska zatezna kamata na potraživanja utvrđena u stečajnim postupcima obračunava do dana otvaranja stečajnog postupka, u skladu sa domaćim zakonskim rešenjima, te je konstatovao da su sporne domaće odluke u potpunosti izvršene.

Na kraju, Sud je utvrdio da Republika Srbija treba da isplati svakom podnosiocu predstavke iznos od 2.000 evra na ime nematerijalne štete i pretrpljenih troškova, umanjeno za iznose koji su po istom osnovu već isplaćeni na domaćem nivou.

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE