Kopenhagenska deklaracija

22.05.2018.

Sastanak Konferencije na visokom nivou u Kopenhagenu 12. i 13. aprila 2018. godine, na inicijativu danskog predsedavanja Komitetom ministara Saveta Evrope (u daljem tekstu: Konferencija), objavljuje sledeće:

1. Države potpisnice Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) ponovo potvrđuju svoju duboku i stalnu posvećenost Konvenciji i ispunjavanju svoje obaveze prema Konvenciji da svim ljudima pod njihovom nadležnošću obezbede prava i slobode definisane u Konvenciji. Države takođe ponovo potvrđuju svoju privrženost pravu na pojedinačnu predstavku Evropskom sudu za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) kao kamenu temeljcu sistema za zaštitu prava i sloboda koji je utvrđen Konvencijom.

2. Sistem Konvencije je dao izvanredan doprinos zaštiti i promovisanju ljudskih prava i vladavine prava u Evropi od kada je uspostavljen i danas igra centralnu ulogu u održavanju demokratske sigurnosti i poboljšanju dobre uprave na celom kontinentu.

3. Reformski proces koji je iniciran u Interlakenu 2010. godine i nastavljen putem daljih konferencija na visokom nivou u Izmiru, Brajtonu i Briselu, pružio je važnu priliku da se odredi budući pravac sistema Konvencije i osigura njegova održivost. Države potpisnice naglasile su potrebu da se obezbedi delotvoran, usredsređen i uravnotežen sistem Konvencije, u kome se efikasno sprovodi Konvencija na nacionalnom nivou i u kome Sud može da usredsredi svoje napore na identifikaciju ozbiljnih ili rasprostranjenih kršenja, sistemskih i strukturnih problema i važnih pitanja u vezi tumačenja i primene Konvencije.

4. Proces reformi je bio pozitivna vežba koja je dovela do značajnog razvoja u sistemu Konvencije. Postignuti su važni rezultati, naročito kroz suočavanje sa potrebom za efikasnijom nacionalnom primenom, poboljšanjem efikasnosti Suda i jačanjem supsidijarnosti. Bez obzira na to, sistem Konvencije se i dalje suočava sa izazovima. Države potpisnice su i dalje posvećene preispitivanju efektivnosti sistema Konvencije i preduzimanju svih neophodnih koraka kako bi osigurale njegovo efikasno funkcionisanje, uključujući obezbeđivanje adekvatnih sredstava.

5. Dogovoreno je da bi do kraja 2019. godine Komitet ministara trebalo da odluči da li su mere koje su do sada preduzete dovoljne da bi se obezbedilo održivo funkcionisanje kontrolnog mehanizma Konvencije ili je potrebno preduzeti ozbiljnije promene. Približavajući se ovom roku, neophodno je izvršiti analizu procesa reformi sa ciljem rešavanja trenutnih i budućih izazova.


Zajednička odgovornost - obezbeđivanje odgovarajućeg balansa i povećane zaštite

6. Tokom procesa reforme, pojam podeljene odgovornosti upotrebljen je da opiše veze između uloge Suda i Država članica. Ovo je od vitalnog značaja za pravilno funkcionisanje sistema Konvencije i za efektivniju zaštitu ljudskih prava u Evropi, kao krajnji cilj.

7. U Brajtonskoj deklaraciji odlučeno je da se doda uvodna izjava u preambulu Konvencije da Države potpisnice, u skladu sa načelom supsidijarnosti, snose glavnu odgovornost za obezbeđivanje prava i sloboda definisanih Konvencijom i Protokolima uz nju, i da u tu svrhu uživaju polje slobodne procene koje je podvrgnuto kontrolnoj nadležnosti Suda. U Briselskoj deklaraciji, značaju delotvorne nacionalne primene i izvršenja presuda dat je dodatni naglasak.

8. Usredsređivanjem na važnost standarda Konvencije koji se delotvorno štite na nacionalnom nivou odražava razvoj sistema Konvencije. Konvencija je danas inkorporirana i u velikoj meri ugrađena u domaći pravni poredak Država potpisnica, a Sud je obezbedio osnovu u vidu sudske prakse kojom se tumači većina prava iz Konvencije. To omogućava Državama potpisnicama da odigraju svoju ulogu prema Konvenciji da u potpunosti obezbede zaštitu ljudskih prava.


Konferencija stoga:

9. Podseća na koncept zajedničke odgovornosti, koja ima za cilj postizanje ravnoteže između nacionalnog i evropskog nivoa sistema Konvencije i poboljšanje zaštite prava, uz bolju prevenciju i delotvorne pravne lekove dostupne na nacionalnom nivou.

10. Ponavlja da jačanje načela supsidijarnosti nije namenjeno da ograniči ili oslabi zaštitu ljudskih prava, već da naglasi odgovornost nacionalnih organa da garantuju prava i slobode navedene u Konvenciji. Napominje, u vezi s tim, da je najdelotvornije sredstvo za suočavanje sa kršenjima ljudskih prava na nacionalnom nivou i da će podsticanje nosilaca prava i donosilaca odluka na nacionalnom nivou da preuzmu vodeću ulogu u poštovanju standarda Konvencije unaprediti uživanje i zaštitu ljudskih prava.

11. Snažno podstiče, bez daljnjeg odlaganja, ratifikaciju Protokola br. 15 uz Konvenciju od strane onih država koje to nisu to još učinile.


Delotvorna nacionalna primena - odgovornost država

12. Nedelotvorna nacionalna primena Konvencije, posebno u pogledu ozbiljnih sistemskih i strukturalnih problema u vezi sa ljudskim pravima, ostaje glavni izazov sa kojim se suočava sistem Konvencije. Opšta situacija u pogledu ljudskih prava u Evropi zavisi od postupaka država i njihovog poštovanja zahteva iz Konvencije.

13. Centralni element načela supsidijarnosti, po kojem su nacionalni organi prvi garanti Konvencije, je pravo na delotvoran pravni lek prema članu 13. Konvencije.

14. Delotvorna nacionalna primena nalaže angažovanje i interakciju između širokog raspona zainteresovanih strana kako bi se osiguralo da zakonodavstvo i druge mere i njihova primena u praksi u potpunosti budu usklađeni s Konvencijom. Ovo uključuje, naročito, članove vlade, javne službenike, poslanike, sudije i tužioce, kao i nacionalne institucije za ljudska prava, civilno društvo, univerzitete, institucije za obuku i predstavnike pravnih profesija.


Konferencija stoga:

15. Potvrđuje snažnu posvećenost Država potpisnica da ispune svoju odgovornost u pogledu primene i sprovođenja Konvencije na nacionalnom nivou.

16. Poziva Države potpisnice da nastave sa jačanjem primene Konvencije na nacionalnom nivou u skladu sa prethodnim deklaracijama, posebno Briselskom deklaracijom o „sprovođenju Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, našoj zajedničkoj odgovornosti“ i izveštajem Upravnog odbora za ljudska prava Komiteta ministara o dugoročnoj budućnosti sistema Konvencije; naročito:

a) stvaranjem i poboljšanjem delotvornih domaćih pravnih lekova, bilo specifične ili opšte prirode, zbog navodnih povreda prava i sloboda prema Konvenciji, posebno u situacijama ozbiljnih sistemskih ili strukturnih problema;

b) obezbeđivanjem, uz odgovarajuće učešće nacionalnih parlamenata, potpune usklađenosti politika i zakonodavstva s Konvencijom, uključujući sistematsku proveru usaglašenosti nacrta zakona i administrativne prakse u svetlu sudske prakse Suda u ranoj fazi procesa;
v) davanjem visokog prioriteta profesionalnoj obuci, posebno sudijama, tužiocima i drugim javnim funkcionerima, kao i aktivnostima podizanja svesti o Konvenciji i sudskoj praksi Suda, kako bi se razvilo znanje i ekspertiza nacionalnih organa i sudova u pogledu primenu Konvencije na nacionalnom nivou; i;
g) promovisanjem prevođenja sudske prakse i pravnih materijala Suda na relevantne jezike, što doprinosi širem razumevanju načela i standarda Konvencije.

17. Konstatuje pozitivne efekte postupka pilot presude kao alata za poboljšanje primene Konvencije na nacionalnom nivou kojim se rešavaju sistemski ili strukturalni problemi u vezi sa ljudskim pravima.

18. Ponavlja značajnu ulogu nacionalnih struktura za ljudska prava i zainteresovanih strana u sprovođenju Konvencije i poziva Države potpisnice, ako to još nisu uradile, da razmotre uspostavljanje nezavisne nacionalne institucije za ljudska prava u skladu sa Pariskim načelima.


Izvršenje presuda - ključna obaveza

19. Države potpisnice su prihvatile da se povinuju pravosnažnim presudama Suda u svakom slučaju u kojem su strake u postupku. Kroz nadzor, Komitet ministara osigurava da presude Suda proizvode odgovarajuće dejstvo, uključujući i sprovođenjem opštih mera za rešavanje širih sistemskih pitanja.

20. Od presudnog je značaja da Države potpisnice imaju jaku političku posvećenost da izvrše presude. Nedostatak pravovremenog izvršenja presuda može negativno uticati na podnosioca predstavke, stvoriti dodatno opterećenje za Sud i Komitet ministara i potkopati nadležnost i verodostojnost sistema Konvencije. Takvi propusti moraju biti rešavani na otvoren i odlučan način.


Konferencija stoga:

21. Ponavlja snažnu posvećenost Država potpisnica punom, delotvornom i brzom izvršenju presuda.

22. Ponovo potvrđuje Briselsku deklaraciju kao značajan instrument koji se bavi pitanjem izvršenja presuda i podržava preporuke sadržane u njoj.

23. Poziva Države potpisnice da preduzmu dalje mere kada je to potrebno kako bi se ojačala sposobnost za delotvorno i brzo izvršenje presuda na nacionalnom nivou, uključujući i upotrebom međudržavne saradnje.

24. Snažno ohrabruje Komitet ministara da nastavi da koristi sve alate koje ima na raspolaganju prilikom obavljanja važnog zadatka nadgledanja izvršenja presuda, uključujući postupke iz člana 46. st. 3. i 4. Konvencije, imajući u vidu da je predviđena njihova umerena upotreba, u izuzetnim okolnostima.

25. Podstiče Komitet ministara da razmotri potrebu daljeg jačanja kapaciteta za pružanje brze i fleksibilne tehničke pomoći Državama potpisnicima koje se suočavaju sa izazovom sprovođenja sudskih presuda, posebno pilot presuda.


Evropski nadzor - uloga Suda

26. Sud obezbeđuje zaštitu u odnosu na kršenja koja nisu otklonjena na nacionalnom nivou i autoritativno tumači Konvenciju u skladu sa relevantnim normama i načelima međunarodnog javnog prava, a naročito, u svetlu Bečke konvencije o pravu ugovora, uz odgovarajuće razmatranje današnjih uslova.

27. Kvalitet, a naročito jasnoća i doslednost presuda Suda važni su za autoritet i efektivnost sistema Konvencije. Oni pružaju okvir nacionalnim organima da delotvorno primenjuju i sprovode standarde Konvencije na domaćem nivou.

28. Načelo supsidijarnosti, koje nastavlja da se razvija i evoluira u sudskoj praksi Suda, služi kao vodič Sudu prilikom odlučivanja.

a) Sud, koji deluje kao zaštita pojedinaca čija prava i slobode nisu osigurane na nacionalnom nivou, može da se bavi predmetom tek nakon što su iscrpljeni svi domaći pravni lekova. Ne deluje kao četvrtostepeni suda.

b) Sudska praksa Suda jasno ukazuje na to da Države potpisnice uživaju slobodno polje procene kada je u pitanju način primene i sprovođenja Konvencije, u zavisnosti od okolnosti predmeta i predmetnih prava i sloboda. To dokazuje da je sistem Konvencije supsidijaran u pogledu zaštite ljudskih prava na nacionalnom nivou i da su nacionalni organi u načelu bolje pozicionirani od međunarodnog suda da procene domaće potrebe i uslove.

v) Sudska praksa Suda po pitanju polja slobodne procene priznaje da prilikom primene određenih odredbi Konvencije, kao što su članovi 8. do 11., može postojati niz različitih, ali legitimnih rešenja koja bi mogla biti kompatibilna sa Konvencijom u zavisnosti od konteksta. Ovo može biti relevantno kada se procenjuje proporcionalnost mera kojima se ograničava ostvarivanje prava ili sloboda prema Konvenciji. Kada je procena uravnoteženosti na nacionalnom nivou izvršavana u skladu sa kriterijumima utvrđenim u sudskoj praksi, Sud je obično navodio da neće zameniti procenu domaćih sudova svojom procenom, osim ako ne postoje jaki razlozi da se to učini.

g) Polje slobodne procene je korelativno sa nadzorom po sistemu Konvencije, a odluka o tome da li je došlo do povrede Konvencije na kraju donosi Sud.


Konferencija stoga:

29. Pozdravlja napore koje je Sud preduzeo radi poboljšanja jasnoće i doslednosti svojih presuda.

30. Pozdravlja napore Suda da osigura tumačenje Konvencije na pažljiv i uravnotežen način.

31. Pozdravlja dalji razvoj načela supsidijarnosti i doktrine o polju slobodne procene Suda u svojoj sudskoj praksi.

32. Pozdravlja kontinuiranu i doslednu primenu kriterijuma koji se odnose na prihvatljivost i nadležnost od strane Suda, a što uključuje i zahtevanje od podnosilaca predstavki da budu pažljiviji prilikom isticanja njihovih pritužbi prema Konvenciji na domaćem nivou, kao i činjenicu da Sud u potpunosti koristi mogućnost da predstavke proglasi neprihvatljivim u slučajevima gde podnosioci nisu pretrpeli značajnu štetu.


Interakcija između nacionalnog i evropskog nivoa - potreba za dijalogom

33. Da bi sistem podeljene odgovornosti bio delotvoran, mora postojati dobra interakcija između nacionalnog i evropskog nivoa. Ovo podrazumeva, u skladu sa nezavisnošću Suda i obavezujućom prirodom njegovih presuda, konstruktivan i neprekidan dijalog između Država potpisnica i Suda o njihovim ulogama u primeni i razvoju sistema Konvencije, uključujući i razvoj Suda kada su u pitanju prava i obaveze navedene u Konvenciji. Civilno društvo bi trebalo da bude uključeno u ovaj dijalog. Ovakva interakcija može da učvrsti razvoj ljudskih prava u evropskim demokratijama.

34. Važan način na koji Države potpisnice mogu da učestvuju u dijalogu sa Sudom je intervencija trećih lica. Ohrabrivanje Država potpisnica, kao i drugih zainteresovanih strana, da učestvuju u relevantnim postupcima pred Sudom, navodeći svoje stavove i mišljenja, može da pruži sredstva za jačanje autoriteta i delotvornosti sistema Konvencije.

35. Odlučuvanjem o ozbiljnim pitanjima koja utiču na tumačenje Konvencije i ozbiljnim pitanjima od opšteg značaja, Veliko veće ima centralnu ulogu u obezbeđivanju transparentnosti i olakšavanju dijaloga o razvoju sudske prakse.


Konferencija stoga:

36. Podvlači potrebu za dijalogom, na pravnom i političkom nivou, kao sredstvo za obezbeđivanje jače interakcije između nacionalnog i evropskog nivoa sistema.

37. Pozdravlja:

a) buduće stupanje na snagu Protokola br. 16 uz Konvenciju;
b) stvaranje Mreže vrhovnih sudova od strane Suda kako bi se osigurala razmena informacija o sudskoj praksi Konvencije i podstakao njen dalji razvoj;
v) kontinuirani konstruktivni dijalog između zastupnika država i sekretarijata Suda koji obezbeđuju odgovarajuće konsultacije o novim postupcima i metodama rada; i
g) korišćenje tematskih rasprava u Komitetu ministara o važnim pitanjima koja se odnose na izvršenje presuda.

38. Poziva sud da prilagodi svoje postupke kako bi omogućio drugim Državama potpisnicama da navedu svoju podršku u vezi sa prosleđivanjem predmeta Velikom veću kada je relevantno. Izražavanje takve podrške može biti korisno kako bi se skrenula pažnja Suda na postojanje relevantnog pitanja od opšteg značaja u smislu člana 43. stav 2. Konvencije.

39. Podstiče Sud da podrži sve češće intervencije trećih strana, naročito u predmetima pred Velikim većem, i to:

a) adekvatnim i blagovremenim obaveštavanjem o predstojećim predmetima u kojima bi mogla biti pokrenuta načelna pitanja; i
b) obezbeđivanjem uslova da se pitanja u postupku postavljaju strankama u ranoj fazi i da se formulišu na jasan i usredsređen način.

40. Podstiče Države potpisnice da povećaju koordinaciju i saradnju u vezi sa intervencijama trećih strana, uključujući i izgradnju neophodnih kapaciteta i sistematsko komuniciranje putem Mreže zastupnika država na slučajevima od potencijalnog interesa za druge Države ugovornice.

41. Pozdravlja poziv predsedavanja Danske da organizuje i održi neformalni sastanak Država potpisnica i drugih zainteresovanih strana, kao nastavak ekspertske konferencije na visokom nivou u Kokedalu 2017. godine, gde bi se razgovaralo o opštem razvoju sudske prakse Suda, uvažavajući njegovu nezavisnost i obavezujući karakter njegovih presuda.


Izazov velikog broja predmeta - potreba za daljim delovanjem

42. Unapređenje sposobnosti sistema Konvencije da se bavi sve većim brojem predstavki bio je glavni cilj tekućeg procesa reforme od samog početka.

43. Kada je pokrenut Interlaken proces, broj predstavki pred Sudom iznosio je više od 140.000. Od tada, Sud je uspeo da smanji ovaj broj znatno uprkos kontinuiranom velikom broju novih predstavki. Ovaj razvoj svedoči o visokoj sposobnosti Suda da reformiše i racionalizuje svoje metode rada.

44. Uprkos značajnim rezultatima, broj predmeta sa kojima se suočava Sud i dalje daje razlog za ozbiljnu zabrinutost. Osnovni izazov leži u smanjenju velikog broja zaostalih predmeta pred Većem. Imajući u vidu trenutni godišnji učinak Suda u pogledu takvih predmeta, ovo može trajati nekoliko godina.

45. Moraju se priznati i izazovi sa kojima se sistem Konvencije suočava zbog konfliktnih i kriznih situacija u Evropi. S tim u vezi, kada su u pitanju međudržavni predmeti, trenutna praksa Suda jeste da se, u načelu i u onoj meri u kojoj je to praktično moguće, o pojedinačnim predstavkama koje pokreću isto pitanje ili proističu iz istih osnovnih okolnosti ne usvaja odluka pre nego što se najvažnija pitanja koja proizilaze iz međudržavnih postupaka ne utvrde u međudržavnom predmetu.

46. Stupanje na snagu Protokola br. 16 verovatno će dodatno doprineti obimu posla Suda u kratkom i srednjem roku, ali će u dugoročnoj perspektivi zapravo doprineti smanjenju.


Konferencija stoga:

47. Pozdravlja napore Suda da smanji broj zaostalih predmeta, a što uključuje i kontinuirano preispitivanje i razvoj radnih metoda.

48. Podseća da pravo na pojedinačnu predstavku ostaje kamen temeljac sistema Konvencije. Sve buduće reforme i mere trebalo bi voditi potrebom da se dodatno unaprede mogućnosti sistema Konvencije da odmah i delotvorno rešava kršenja Konvencije.

49. Izražava ozbiljnu zabrinutost zbog velikog broja predstavki koje su još u postupku pred Sudom.
Napominje da će u narednim godinama biti potrebno da se preduzmu dalji koraci u cilju daljeg jačanja sposobnosti Suda da upravlja brojem predmeta. Ovo će zahtevati zajednički napor svih uključenih aktera: Država potpisnica u smanjenju priliva predmeta efikasnom primenom Konvencije i izvršavanjem presuda Suda; Suda u postupku obrade predstavki; kao i Komiteta ministara u nadgledanju izvršenja presuda.

50. Pozdravlja pristup koji je Sud usvojio u cilju usredsređivanja sudskih resursa na predmete u kojima se pokreću najvažnija pitanja i koji imaju najveći uticaj na identifikaciju disfunkcija u nacionalnom sistemu zaštite ljudskih prava. Podstiče Sud, da u saradnji i kroz dijalog sa Državama potpisnicama, nastavi da istražuje sve mogućnosti za upravljanje brojem predmeta, poštujući jasnu prioritetnu politiku, uključujući kroz postupke i tehnike usmerene ka obradi i odlučivanju o jednostavnijim predstavkama kroz pojednostavljene procedure, uz poštovanje prava svih strana u postupku.

51. Poziva Komitet ministara da pomogne Državama potpisnicama u rešavanju sistemskih i strukturnih problema na nacionalnom nivou i da razmotri najefikasnije sredstvo za rešavanje izazova masivnog priliva repetativnih predstavki koje proističu iz neizvršenja pilot presuda, što bi moglo značajno opteretiti Sud, ne pružajući nužno pomoć u rešavanju osnovnih pitanja.

52. Priznaje važnost zadržavanja adekvatnog budžeta kako za Sud, tako i za Odeljenje za izvršenje presuda, kako bi mogli da se uspešno suočavaju sa sadašnjim i budućim izazovima.

53. Poziva Države ugovornice da podrže privremeno angažovanje sudija, tužilaca i drugih visoko kvalifikovanih pravnih stručnjaka u radu Suda, kao i da razmotre uplaćivanje dobrovoljnih priloga na račun Fonda za ljudska prava i poseban račun Suda.

54. Poziva Komitet ministara da,  u konsultaciji sa Sudom i drugim zainteresovanim stranama, kompletira svoju analizu, kako je predviđeno u Brajtonskoj deklaraciji, do kraja 2019. godine, o perspektivama dostizanja uravnoteženog opterećenja kada je u pitanju broj predmeta, između ostalog:

a) sprovođenjem sveobuhvatne analize zaostalih predmeta Suda, identifikovanjem i ispitivanjem uzroka priliva predmeta iz Država potpisnica kako bi se pronašla najprikladnija rešenja na nivou Suda i Država ugovornica;
b) ispitivanjem brzih i delotvornih metoda rešavanja predmeta, posebno kada su u pitanju repetativni slučajevi, u kojima su stranke otvorene za rešavanje putem prijateljskog poravnanja ili jednostrane izjave; i
v) ispitivanjem efikasnih načina rešavanja predmeta koji se odnose na međudržavne sporove, kao i pojedinačnih predstavki koje proističu iz međudržavnog sukoba, bez ograničavanja nadležnosti Suda, uzimajući u obzir specifičnosti ovih kategorija predmeti, između ostalog, u pogledu utvrđivanja činjenica.


Selekcija i izbor sudija - značaj saradnje

55. Glavni izazov za obezbeđivanje dugoročne efektivnosti sistema Konvencije je osigurati da sudije Suda uživaju najviši autoritet u nacionalnom i međunarodnom pravu.

56. Kao deo tekućeg procesa reformi, Komitet ministara se ovim izazovom bavio, između ostalog, stvaranjem Savetodavnog panela eksperata za izbor kandidata za sudije Suda („Panel“) i usvajanjem smernica o izboru kandidata. Parlamentarna skupština je takođe preduzela važne korake kako bi se izjasnila o izazovu, pre svega uspostavljanjem Odbora za izbor sudija pri Evropskom sudu za ljudska prava.

57. Kao što je zaključio Upravni odbor za ljudska prava u svom izveštaju iz 2017. godine, govoreći o celokupnom procesu selekcije i izbora sudija, iako je postignut napredak, u nekim oblastima još uvek postoji prostor za poboljšanje.


Konferencija stoga:

58. Pozdravlja napredak koji je već učinjen kako bi se osiguralo da sudije Suda uživaju najviši autoritet u nacionalnom i međunarodnom pravu.

59. Poziva Države potpisnice da osiguraju da kandidati uključeni u spiskove tri kandidata za izbor sudija Suda poseduju najviši kvalitet koji ispunjava kriterijume iz člana 21. Konvencije. Konkretno, postupci nacionalne selekcije bi trebalo da budu u skladu sa preporukama koje je utvrdio Komitet ministara u gore navedenim smernicama o izboru kandidata.

60. Poziva Komitet ministara i Parlamentarnu skupštinu da rade zajedno, u duhu pune i otvorene saradnje u interesu efektivnosti i kredibiliteta sistema Konvencije, kako bi se preispitao ceo proces na osnovu kojeg se sudije biraju i imenuju u Sudu u cilju obezbeđivanja fer, transparentnog i efikasnog procesa i izbora najkvalifikovanijih i najkompetentnijih kandidata. Izveštaj Upravnog odbora za ljudska prava iz 2017. godine trebalo bi da služi kao izvor za obezbeđenje navedenog.

61. Podvlači da je značajno da se Države ugovornice konsultuju sa Panelom u dogovorenom roku od tri meseca pre nego što predaju Parlamentarnoj skupštini spiskove tri kandidata za izbor na mesto sudije u Sudu, da odmah odgovaraju na zahteve za obaveštenje od strane Panela i da u potpunosti razmotre i odgovore na mišljenja Panela; te naročito:

a) poziva Države ugovornice da ne prosleđuju spiskove kandidata Parlamentarnoj skupštini ukoliko Panel još nije izneo stav i da uzmu u obzir negativno mišljenje Panela ukoliko je izneto u vezi sa jednim ili više kandidata; i
b) ohrabruje Parlamentarnu skupštinu da odbije razmatranje spiskova kandidata ako Panel nije imao punu mogućnost da izrazi svoje mišljenje i da mišljenja koje je Panel izneo razmotri na što potpuniji način.

62. Ohrabruje Parlamentarnu skupštinu da uzme u obzir predloge iz izveštaja Upravnog odbora za ljudska prava iz 2017. godine prilikom izmene Poslovnika Skupštine.

Pristupanje Evropske unije

63. Države potpisnice potvrđuju važnost pristupanja Evropske unije Konvenciji kao načina za poboljšanje koherentnosti zaštite ljudskih prava u Evropi i pozivaju institucije Evropske unije da preduzmu neophodne korake kako bi omogućio što brži završetak procesa koji je predviđen članom 6. stav 2. Ugovora o Evropskoj uniji. S tim u vezi, one pozdravljaju redovne kontakte između Evropskog suda za ljudska prava i Suda pravde Evropske unije i, po potrebi, sve veću usklađenost tumačenja od strane dva suda u pogledu ljudskih prava u Evropi.


Dalje mere

64. Ova deklaracija se bavi sadašnjim izazovima sa kojima se suočava sistem Konvencije. Kao što je pokazala tekuća reforma, potrebno je da Države potpisnice, Sud, Komitet ministara, Parlamentarna skupština i Generalni sekretar ulože kontinuirane i usredsređene napore kako bi se osigurala buduća efektivnost evropskog sistema ljudskih prava, i to na osnovu postignutih rezultata, usput se suočavajući sa novim izazovima.

65. Može se očekivati da Protokoli br. 15 i 16. imaju važne i značajne efekte na sistem Konvencije i da će ukazati na jasan pravac kada je u pitanju navedeni sistem. Međutim, njihovi efekti će se videti samo na duži rok.


Konferencija stoga:

66. Poziva Komitet ministara da se angažuje po pitanju roka 2019. godine i da pripremi vremenski rok za pripremu i sprovođenje bilo kojih daljih potrebnih izmena, uključujući i ispitivanje uticaj protokola br. 15 i 16, ne dovodeći u pitanje prioritete predstojećeg predsedavanja Komitetom ministara.


Opšte i konačne odredbe

67. Konferencija:

a) poziva predsedavanje Danske da prenese ovu Deklaraciju Komitetu ministara;

b) poziva Države potpisnice, Sud, Komitet ministara, Parlamentarnu skupštinu i Generalnog sekretara Saveta Evrope da u potpunosti sprovedu ovu Deklaraciju i nadgledaju, po potrebi, mere koje su preduzeli; i

v) poziva buduće predsedavajuće Komiteta ministara da osiguraju budući podsticaj reformskog procesa i primenu Konvencije.

 

 

SAOPŠTENJA I VESTI
  • Presuda u predmetu Savić i drugi protiv Srbije, predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15,634/15 i 1906/15), objavljena 5. aprila 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 5. aprila 2016. godine jednoglasno doneo presudu u predmetu Savić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15,...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava – Milojević i drugi protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07), objavljena 12. januara 2016. godine
    Evropski sud za ljudska prava je u predmetu Milojević i 2 podnosioca protiv Srbije (br. 43519/07, 43524/07 i 45247/07) objavio presudu 12. januara 2016. godine kojom je utvrdio povredu člana 6. stav 1 Konvencije...... detaljnije
  • ODLUKA EVROPSKOG SUDA ZA LjUDSKA PRAVA U PREDMETU MIKULOVIĆ VUJISIĆ PROTIV SRBIJE (predstavke broj 49318/07 i 58216/13).
    Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu Sud) je 24. novembra 2015. godine jednoglasno doneo Odluku o nedopuštenosti (objavljena 17. decembra 2015. godine) u predmetu Mikulović Vujisić protiv Srbije...... detaljnije
  • Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Stanković i Trajković protiv Srbije, br. 37194/08 i br. 37260/08
    Evropski sud za ljudska prava je 22. decembra 2015. godine objavio presudu povodom predstavki gospođe S. Stanković i gospođe S.Trajković. Podnositeljke su se prituživale na povredu prava na pravično...... detaljnije
  • NAJAVE