Nenad KRSTIĆ i Miloš MITIĆ protiv Srbije i 4 dr.

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 11. decembra 2025. godine doneo, a 22. januara 2026. objavio odluku u predmetu Nenad Krstić i Miloš Mitić i 4 dr. br. 35477/21, 35661/21, 35672/21, 35701/21 i 36634/21

Odluku je doneo tročlani Odbor.

OKOLNOSTI SLUČAJA

Svi podnosioci su bili optuženi pred Okružnim sudom Sjedinjenih Američkih Država (u daljem tekstu: SAD) u Severnom okrugu države Teksas da su kao saizvršioci navodno oštetili investitore širom sveta za više od 70 miliona američkih dolara, tako što su u periodu od 2014. do 2020. godine iz svojih domova u Kini, Srbiji i sa drugih mesta, preko interneta tražili mete-investitore po celom svetu, uključujući i Severni okrug Teksas, koji će uložiti novac u lažne investicione platforme sa binarnim opcijama i za rudarenje kriptovalutama.

Ministarstvo pravde SAD je 14. jula 2020. godine uputilo Ministarstvu pravde Republike Srbije zahtev za privremeno pritvaranje podnosilaca u cilju izručenja, u skladu sa relevantnim odredbama Ugovora o izručenju zaključenog između Republike Srbije i SAD („Službeni glasnik RS – Međunarodni ugovori“, broj 2/2019) kojima je, pored ostalog, propisano da izručenje radi krivičnog gonjenja odnosno radi izricanja ili izvršenja izrečene kazne neće biti odbijeno po osnovu državljanstva lica čije se izručenje traži.        

Podnosioci su lišeni slobode 24. jula 2020. godine, nakon čega im je Viši sud u Beogradu – Posebno odeljenje za organizovani kriminal odredio pritvor.

Dana 13. aprila 2021. godine, Viši sud u Beogradu je utvrdio da su ispunjene sve zakonske pretpostavke za izručenje podnosilaca SAD, koje rešenje je potvrđeno 25. juna iste godine od strane Apelacionog suda u Beogradu.

Kada je 24. jula 2021. godine istekao zakonski rok od godinu dana za maksimalno trajanje pritvora prema podnosiocima, Viši sud u Beogradu im je pritvor ukinuo i odredio meru zabrane napuštanja boravišta uz obavezu periodičnog javljanja nadležnim policijskim stanicama.

Podnosioci su podneli zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom kasacionom sudu i ustavnu žalbu Ustavnom sudu zahtevajući da se njihovo izručenje spreči. Oba postupka su, u trenutku podnošenja predstavki, bila u toku.

Podnosioci su se obratili Sudu sa zahtevom za izdavanje privremene mere.

Sud (sudija pojedinac) je u periodu od 13. do 21. jula 2021. godine odlučio da privremenu meru usvoji i naložio je Republici Srbiji da ne izručuje podnosioce u SAD do 16. odnosno 19. avgusta 2021.

Sud je privremenu meru ukinuo 29. septembra 2021. godine.

Vrhovni kasacioni sud je 25. novembra 2021. godine, presudom Kzz.OK. 23/2021, pojedine zahteve za zaštitu zakonitosti podnosilaca odbio kao neosnovane, a pojedine odbacio.

Postupak pred Ustavnim sudom je još uvek u toku.

PRITUŽBE PODNOSILACA I POSTUPAK PRED SUDOM

Podnosioci su predstavke Sudu podneli 13, 14, 15. i 21. jula 2021. godine.

U predstavkama su se prituživali na povredu zabrane mučenja iz člana 3. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), smatrajući da bi u slučaju njihovog izručenja u SAD bili u teškim i nestandardnim uslovima u teksaškim pritvorskim i zatvorskim jedinicama, posebno uzimajući u obzir tadašnji broj zaraženih virusom COVID-19 u državi Teksas i među zatvorenicima, te da bi, ukoliko bi bili osuđeni, de facto bili doživotno u zatvoru bez mogućnosti puštanja na uslovni otpust.

Dalje su se prituživali na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije, jer bi se u slučaju izručenja suočili sa trajnim razdvajanjem od porodice, budući da njihova maloletna deca i članovi uže porodice ne bi bili u mogućnosti da putuju u SAD radi održavanja kontakta i međusobnih odnosa.

Konačno, prituživali su se na povredu prava na delotvorno pravno sredstvo iz člana 13. Konvencije, jer po njihovom mišljenju za napred navedene povrede nisu imali na raspolaganju delotvoran pravni lek.

Sud po prijemu predstavki podnosilaca, u julu mesecu 2021. godine, doneo odluke o privremenim merama i kojima je, u smislu člana 39. Poslovnika o radu Suda, naložio Republici Srbiji da ne izručuje podnosioce. Privremene mere je Sud ukinuo 29. septembra 2021. godine.

ODLUKA SUDA

• član 3. Konvencije

Ocenjujući navode podnosilaca da im u slučaju izručenja SAD preti rizik od izricanja de facto doživotne kazne zatvora koja bi stoga predstavljala nehumano ili ponižavajuće postupanje, Sud je podsetio da Konvencija ne zabranjuje izricanje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela, ali da kazna mora biti de iure i de facto smanjiva. Takođe, Sud je podsetio da je svaki podnosilac dužan da za svoje tvrdnje pruži adekvatne dokaze.

Imajući u vidu činjenicu da je saučesnicima podnosilaca pred sudom u Teksasu izrečena kazna koja nije prešla pet do sedam godina zatvora, a da podnosioci nisu tvrdili da će im u slučaju osude biti izrečena doživotna kazna zatvora bez prava na uslovni otpust, niti su se pozvali na teksaške zakone ili praksu koji bi potkrepili njihove tvrdnje da bi takva kazna mogla predstavljati nehumano ili ponižavajuće postupanje, Sud je ocenio da podnosioci nisu ispunili svoj teret dokazivanja te stoga nije u mogućnosti da utvrdi da će ih njihovo izručenje SAD izložiti riziku od kazne koja bi bila u suprotnosti sa članom 3. Konvencije.

Nadalje, Sud je ocenio da podnosioci ne bi bili izloženi realnom riziku od izlaganja virusu COVID-19 u američkom zatvoru. Sud je uzimajući u obzir dešavanja u toku 2020. godine, posebno u vezi sa dostupnošću vakcina, varijantama virusa i ukidanjem ograničenja u SAD, utvrdio da ne postoji rizik koji bi mogao da dostigne minimalni nivo potrebne ozbiljnosti.

Stoga je Sud sve pritužbe podnosilaca po članu 3. Konvencije odbacio kao očigledno neosnovane.

• čl. 8. i 13. Konvencije

Ostale pritužbe podnosilaca po čl. 8. i 13. Konvencije Sud je proglasio neprihvatljivim, jer je ocenio da ne ukazuju na bilo kakvo kršenje ljudskih prava i osnovnih sloboda utvrđenih Konvencijom i Protokolima uz nju.