ИСКРЕНОВИЋ против Србије
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 19. маја 2026. донео, а 16. јуна исте године објавио пресуду у предмету Искреновић против Србије, број 39427/23.
Пресуду је једногласно донело Веће.
|
Предмет се односи на осуду подносиоца у прекршајном поступку због вређања полиције, у току нереда изазваних незадовољством рестриктивним мерама за време пандемије COVID - 19. Суд је утврдио повреду права подносиoца на правично суђење из члана 6. ст. 1 и 3. (д) Конвенције, јер домаћи судови нису на адекватан начин размотрили релевантност доказа које је подносилац предложио, нити су дали довољно образложење за одбијање њиховог извођења и прибављања. Суд није разматрао притужбе подносиоца у погледу повреде права на мирно уживање имовине из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију сматрајући да су главна питања довољно размотрена. |
ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА
Подносилац представке (у даљем тексту: подносилац), господин Јован Искреновић, држављанин је Републике Србије и живи у Београду. Дана 11. јула 2020. године у вечерњим сатима подносилац је ухапшен у центру Београда и лишен слободе, у контексту протеста против мера донетих ради сузбијања пандемије узроковане вирусом COVID - 19 . У то време је на снази била забрана јавних скупова и полицијски час.
Следећег дана, 12. јула 2020. године, подносилац је оглашен одговорним у прекршајном поступку због вређања полицијских службеника. Прекршајни суд у Београду је саслушао подносиоца и полицијског службеника који је извршио хапшење, чији су наводи били опречни. Полицијски службеник је изјавио да је подносилац њему и колеги упутио низ увреда и псовки док је пролазио улицом поред њих, те да је потом побегао упркос њиховом наређењу да стане.
Подносилац је оспорио ову верзију догађаја, те је навео да су га полицијски службеници оборили на тло и да их он ни у једном тренутку није вређао. Према његовим речима, саопштено му је да се лишава слободе због ношења маске В за Вендету, односно маске Анонимуса, која се учестало користи као симбол протеста и анти-естаблишмент покрета.
Прекршајни апелациони суд је одбио жалбу подносиоца пресудом Прж. 18631/20 од 21. септембра 2020. године, а уставна жалба подносиоца је одбачена решењем Уставног суда Уж-10656/2020 од 23. маја 2023.
ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИОЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ
Подносилац је поднео представку Суду 23. октобра 2023. године.
У представци се притуживао на повреду права на правично суђење из члана 6. ст. 1. и 3. Конвенције наводећи да поступак против њега није био правичан због одбијања судова да саслушају сведока или прибаве видео-доказе за које је сматрао да би поткрепили његову верзију догађаја и доказали његову невиност. Такође, притуживао се и на повреду члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију у погледу висине новчане казне која му је изречена (120.000 динара).
ОДЛУКА СУДА
Пре свега, Суд није прихватио аргумент Владе да је контекст случаја - друштвени немири - оправдавао блажи приступ при оцени усклађености са захтевима равноправности страна у смислу члана 6. Конвенције.
Имајући у виду опречне верзије догађаја, Суд је закључио да захтеви подносиоца сами по себи нису били ни неосновани ни злонамерни. Наиме, исказ сведока и видео-снимци са сигурносних камера могли су да расветле питање да ли је подносилац био довољно близу полицијским службеницима да би их увредио.
С друге стране, по оцени Суда, домаћи судови нису пружили ваљане разлоге за одбијање захтева подносиоца. Нису спровели ниједну суштинску оцену предложених доказа. Своје образложење су заснивали на претпоставкама - да је подносилац ходао сам, да је био у близини полицијских службеника и да сведок није могао чути наводни вербални сукоб.
Суд је закључио да је оглашавање подносиоца одговорним било суштински засновано на исказу полицијског службеника који је извршио хапшење, те да је одбрана онемогућена да ефикасно оспори оптужбу. Судови нису на одговарајући начин размотрили релевантност предложених доказа, нити су пружили довољно разлога за одбијање захтева за њихово прибављање и испитивање, чиме је нарушена укупна правичност поступка.
Следом наведеног, Суд је утврдио да су подносиоцу повређена права из члана 6. ст. 1 и 3. (д) Конвенције.
- члан 1. Протокола број 1 уз Конвенцију
Нашавши да су главна питања довољно размотрена у склопу утврђивања повреде члана 6. ст. 1 и 3. (д) Конвенције, Суд је оценио да није потребно додатно разматрати притужбе подносиоца у погледу повреде права на имовину из члана 1. Протокола број 1. уз Конвенцију.
ПРАВИЧНО ЗАДОВОЉЕЊЕ (члан 41. Конвенције)
Суд је обавезао Републику Србију да подносиоцу на име нематеријалне штете исплати износ од 3.600 евра.