Обавештење о пресудама и одлукама Европског суда за људска права објављеним у јуну 2024. године против Републике Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 30. јуна 2025. године објавио 6 пресуда и 4 одлуке против Републике Србије.

Четири пресуде је донело седмочлано Веће, а преостале две пресуде и све одлуке трочлани Одбор.

Све пресуде и одлуке су једногласно донете.

У пресуди Већа Селими и Краснићи, Суд је уважио приговор Владе у вези са неисцрпљивањем парничне тужбе у вези са исплатама заосталих износа пензија и одбацио је представке подносилаца у том делу, док је у погледу наставка исплате пензија pro futuro утврдио повреду права на имовину из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију. Такође, Суд је утврдио и повреду права на суђење у разумном року из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) услед прекомерног трајања управних поступака и спорова које су подносиоц водили. Предмет се односи на обуставу исплате тзв. косовских пензија подносиоцима од стране косовске филијале Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање Србије, након што је Косово стављено под међународну управу 1999. године.

Пресуду Зувић такође је донело Веће. Предмет се односи на налог Врховног војног суда из јуна 2004. године да се предмет против подносиоца (који је тада већ био отпуштен из војне службе) због наводне злоупотребе службеног положаја из 2022. године док је био поручник у тадашњој војсци врати на поновно суђење Војно-дисциплинском суду. Међутим, због организационих промена у правосуђу, Војно-дисциплински суд је престао да постоји и подносиоцу није омогућено поновно суђење. Такође, предмет се односи и на прекомерно трајање предметног поступка. Суд је утврдио да је подносиоцу повређено право на приступ суду, док није разматрао постојање повреде права на суђење у разумном року сматрајући да је главно питање испитано и да нема потребе за доношењем посебне одлуке по том питању.

Суд је у пресуди Већа Аксунгур и други, утврдио повреду права подносилаца на мирно уживање имовине, оценивши да широк и непрецизан законски оквир, у комбинацији са уским обимом преиспитивања које су предузели домаћи судови, нису могли да осигурају потребну правичну равнотежу између захтева општег интереса и заштите права подносилаца на мирно уживање њихове имовине. Домаћи судови нису спровели адекватну анализу о томе које су мере биле неопходне у сваком предмету. Предмет се односи на одузимање готовог новца који су подносиоци пропустили да пријаве приликом преласка државне границе Србије.

У последњој пресуди Већа Д.Г. и С.Г., Суд је утврдио повреду права подносилаца на поштовање породичног живота у погледу континуираног смештаја сина подносилаца представке М. у хранитељској породици, као и у погледу недостатка редовног контакта између подносиалца тј. родитеља и малолетног М. Такође, Суд је утврдио повреду права подносилаца на поштовање породичног живота због претеране дужине трајања парничног поступка за лишење родитељског права подносилаца у односу на малолетног М. У погледу притужби подносилаца на иницијални привремени смештај њиховог сина у хранитељску породицу, Суд је одбацио представку због неисцрпљивања домаћих правних лекова. Предмет се односи на хитан привремени смештај сина подносилаца представке, М., у хранитељску породицу 2017. године и недостатак редовног контакта између подносилаца и М. након тога, као и на дужину поступка за лишавање подносилаца родитељског права у односу на М.

У пресудама Одбора, Суд је утврдио повреду процесног аспекта члана 3. Конвенције, јер истрага поводом притужби подносиоца није била ефикасна, у почетку није била ни независна и јер подносилац у истој није учествовао у довољној мери, док је као очигледно неосноване одбацио притужбе у вези са материјалним аспектом члана 3. Конвенције подводом наводног злостављања подносиоца од стране полиције (Николић), а у пресуди ÇOBANTUR TURİZM TİCARET VE NAKLİYAT LTD. ŞTİ) је утврдио повреду права на имовину из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију заузевши став да се обавезним одузимањем возила предузећа подносиоца, у  комбинацији са одсуством стварне могућности да добије надокнаду за тај губитак, не узима довољно у обзир имовински интерес подносиоца и да није постигнута правична равнотежа између захтева општег интереса и права предузећа подносиоца на мирно уживање своје имовине, те да је појединачни терет стављен на предузеће подносиоца представке био прекомеран.

Од 4 донете одлуке, Суд је у једном предмету (Ружа Млађеновић) притужбе подноситељке по члану 6. став 1. Конвенције одбацио због неисцрпљивања домаћих правних средстава, а притужбе по члану 8. Конвенције и члану 1. Протокола број 1 уз Конвенцију одбацио као очигледно неосноване. Предмет се односи на наводну ''нелегалну градњу'' зграде врло близу куће подноситељке која доводи до нарушавања стабилности куће и последично ''повреде њених имовинских права'', као и ''кршења права на поштовање дома и приватног и/или породичног живота“.

У предмету Рејтинг Центар Србије, Суд је представку одбацио као ratione materiae неспојиву са одредбама Конвенције. Предмет се односи на наводно одбијање домаћих судова да покрену прекршајни поступак, на неуједначену судску праксу по овом питању и на непоштовање начела правне сигурности приликом одбацивања захтева организације подносиоца. Такође, организација подносилац се притуживала да је била жртва дискриминације у уживању права на правично суђење и да је дошло до повреде права на примање информација.

Коначно, Суд је у 2 предмета (M.W. и Крстић и Павловић) представке скинуо са своје листе случајева заузевши став да више није оправдано наставити са њиховим разматрањем, јер је оценио да су подносиоци, у одсуству било каквог контакта са својим пуномоћницима, изгубили интерес за даље вођење поступка.