ČOLOVIĆ protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 9. septembra 2025. doneo, a 30. septembra iste godine objavio presudu u predmetu Čolović protiv Srbije, broj 2806/20.
Presudu je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na nedosuđivanje naknade nematerijalne štete podnosiocu za utvrđenu povredu prava na slobodu i bezbednost. Sud je utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo iz člana 5. stav 5. Konvencije koje svakom ko je bio uhapšen ili lišen slobode u suprotnosti s odredbama člana 5. Konvencije jemči utuživo pravo na naknadu. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosilac predstavke je 10. marta 2016. godine saslušan u prisustvu branioca u službenim prostorijama PU u Užicu zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ RS.
Rešenjem MUP PU u Užicu Ku. LS 30/16 od 10. marta 2016. godine podnosiocu je određeno zadržavanje u trajanju do 48 sati, koje mu se ima računati od 10. marta 2016. godine, od 16.00 časova.
Protiv rešenja o zadržavanju branilac podnosioca je izjavio žalbu Osnovnom sudu u Užicu preko PU u Užicu. Policijski službenici su žalbu primili 10. marta 2016. godine u 21.00 časova, pošto su prethodno branioca podnosioca upoznali sa tim da žalbu prima Osnovni sud u Užicu, o čemu je sačinjena Službena beleška.
U Službenoj belešci MUP PU u Užicu - Odeljenje kriminalističke policije broj 03/40/1/2 od 10. marta 2016. godine konstatovano da se 10. marta 2016. godine u 20.40 policijskim službenicima PU u Užicu obratio branilac po službenoj dužnosti Radisava Čolovića, advokat iz Užica I. T, i od njih zatražio da prime žalbu na rešenje o zadržavanju; da su ga policijski službenici upoznali sa tim da navedenu žalbu prima Osnovni sud u Užicu; da je o svemu navedenom obaveštena predsednik Osnovnog suda u Užicu B.J, koja se izjasnila da policijski službenici prime navedenu žalbu i da istu u jutarnjim satima sa spisima predmeta dostave Osnovnom sudu u Užicu; da je o svemu obavešten i načelnik Odeljenja kriminalističke policije M.R, koji se izjasnio da se postupi po usmenom nalogu sudije; da su policijski službenici 10. marta 2016. godine u 21h 00min primili navedenu žalbu.
Žalba je u Osnovnom sudu u Užicu primljena 11. marta 2016. godine u 08.15. Rešenjem Osnovnog suda u Užicu Kppr. 75/16 od 11. marta 2016. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca i rešenje Osnovnog suda u Užicu Kppr. 75/16 od 11. marta 2016. godine je iz tog suda ekspedovano 11. marta 2016. godine u 10.50, a branilac podnosioca ga je primio istog dana u 11.55.
Dana 11. marta 2016. godine u 15.00 MUP PU u Užicu je doneo rešenje LS. 30/16 kojim je 11. marta 2016. godine u 19.00 ukinuto predmetno rešenje o zadržavanju.
Ustavni sud je odlukom Už-2900/2016 od 4. jula 2019. godine usvojio ustavnu žalbu podnosioca, utvrdio je da je podnosiocu povređeno pravo zajemčeno odredbom člana 27. stav 3. Ustava Republike Srbije i naložio da se odluka objavi u „Službenom glasniku Republike Srbije“. Naknadu nematerijalne štete za utvrđenu povredu prava Ustavni sud nije dosudio.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je podneo predstavku Sudu 20. decembra 2019. godine.
Podnosilac se u predstavci prituživao na povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 5. st. 1, 4. i 5. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije, zato što po njegovoj žalbi na rešenje o zadržavanju nije odlučeno u zakonom propisanom roku i zato što mu Ustavni sud nije dosudio naknadu nematerijalne štete zbog utvrđene povrede prava iz člana 27. stav 3. Ustava. Takođe, podnosilac se prituživao i na povredu prava na delotvorni pravni lek iz člana 13. Konvencije.
ODLUKA SUDA
Ukazućuji na svoju nedavnu praksu (presuda Radonjić i Romić protiv Srbije, broj 43674/16, stav 49.) da se nematerijalna šteta mora dosuditi u predmetima ove vrste, a imajući u vidu činjenicu da u konkretnom slučaju Ustavni sud podnosiocu nije dosudio nikakvu nadoknadu za utvrđenu povredu prava, Sud je zaključio da utvrđivanje povrede prava, samo po sebi, ne predstavlja adekvatnu nadoknadu, već da je bilo neophodno utvrditi naknadu nematerijalne štete u odgovarajućem novčanom iznosu.
Stoga je Sud utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo iz člana 5. stav 5. Konvencije.
PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)
Sud je obavezao Republiku Srbiju da na ime naknade nematerijalne štete podnosiocu isplati iznos od 800 evra, te da mu na ime troškova i izdataka isplati iznos od 1200 evra.