Mirveta ISUFI protiv Srbije

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 31. marta 2026. godine doneo, a 7. maja 2026. objavio odluku u predmetu Isufi protiv Srbije, broj 32903/22.

Odluku je doneo tročlani Odbor.

OKOLNOSTI SLUČAJA

Maloletna podnositeljka, Mirveta Isufi, rođena je kao Mirveta Ramadani u porodilištu Zdravstvenog centra u Vranju 3. marta 2022. godine, od majke Medžide Ramadani, rođene u Prištini 4. septembra 2003. godine.

Majka podnositeljke, Medžida Ramadani, nije upisana u matične knjige rođenih u Republici Srbiji, niti poseduje bilo koji identifikacioni dokument koji izdaju nadležni organi Republike Srbije, jer je rođena u zdravstvenoj ustanovi na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija (AP KiM) koja nije utvrđena Planom mreža zdravstvenih ustanova, tj. rođena je u zdravstvenoj ustanovi koja funkcioniše van zdravstvenog sistema Republike Srbije. Majka podnositeljke je upisana u matičnu knjigu rođenih i državljanka je tzv. Republike Kosovo.

Budući da podnositeljka odmah nakon rođenja nije upisana u matičnu knjigu rođenih Republike Srbije, njena majka je 10. marta 2022. godine podnela zahtev Gradskoj upravi Grada Vranja kojim je tražila da joj se omogući da u što kraćem roku da izjavu o određivanju ličnog imena deteta, te da se nakon toga izvrši upis detetovog imena u matičnu knjigu rođenih.

Gradska uprava Grada Vranja - Odeljenje za opštu upravu - Odsek za građanska stanja je dopisom broj 03-11-200-99/2022 od 11. marta 2022. godine obavestio majku podnositeljke o sledećem: da je Instrukcijom za postupanje u slučajevima rođenja deteta čiji roditelji nemaju lična dokumenta radi omogućavanja upisa u matičnu knjigu rođenih propisan ceo postupak kako majke, tako i deteta, u matičnu knjigu rođenih; da je najpre potrebno da nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova utvrdi njen identitet, nakon čega je potrebno da se podnese zahtev za naknadni upis činjenice rođenja Medžide Ramadani u matičnu knjigu  rođenih za matično područje Prištine; kao i da je po upisu činjenice rođenja majke, Medžide Ramadani, potrebno izvaditi ličnu kartu posle čega se može dati izjava o ličnom imenu deteta. Do momenta podnošenja predstavke, majka podnositeljke nije podnosila bilo kakvo pravno sredstvo u vezi sa pomenutim dopisom Gradske uprave Grada Vranja.

Međutim, majka podnositeljke, nekoliko meseci pre nego što je rodila podnositeljku, podnela je zahtev za naknadni upis činjenice svog rođenja u matičnu knjigu rođenih Gradskoj upravi Grada Niša. Naime, Gradska uprava za organe grada i građanska stanja Grada Niša rešenjem broj 200-1349/2021-08 od 8. oktobra 2021. godine odbila je predmetni zahtev kao neosnovan i u svom obrazloženju uputila majku podnositeljke da, shodno odredbama Zakona o vanparničnom postupku („Službeni glasnik SRS“, br. 25/82 i 45/88 i „Službeni glasnik RS“, br. 46/95 - drugi zakon, 18/05 - drugi zakon, 85/12, 45/13 - drugi zakon, 55/14, 6/15, 106/15 - drugi zakon i 14/22), podnese predlog nadležnom sudu za utvrđivanje vremena i mesta svog rođenja. Do momenta podnošenja predstavke, majka podnositeljke, Medžida Ramadani, nije podnosila bilo kakvo pravno sredstvo u vezi sa pomenutim dopisom Gradske uprave Grada Niša.

Takođe, majka podnositeljke je podnela Osnovnom sudu u Bujanovcu predlog za utvrđivanje vremena i mesta svog rođenja. Osnovni sud u Bujanovcu je rešenjem R2. 36/21 od 4. februara 2022. godine odbio njen predlog kao neosnovan, jer je zauzeo stav da činjenica njenog rođenja nije sporna, s obzirom na to da je upisana u matičnu knjigu tzv. Republike Kosovo, tako da vanparnični sud ne može da utvrđuje činjenicu koja je poznata. Ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda je u saglasnosti sa Zaključkom Građanskog odeljenja Vrhovnog suda od 3. jula 2020. godine u kome je eksplicitno navedeno da lica koja su upisana u matične knjige rođenih tzv. Republike Kosovo ne mogu tražiti od vanparničnog suda da utvrđuje činjenicu njihovog vremena i mesta rođenja. Pravni stav prvostepenog suda je podržao Viši sud u Vranju odbivši žalbu majke podnositeljke protiv prvostepenog rešenja svojim rešenjem Gž.642/22 od 10. marta 2022. godine.

Nezadovoljna odlukom redovnih sudova, majka podnositeljke je izjavila Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž. 642/22 od 10. marta 2022. godine pritužujući se zbog navodne povrede niza Ustavom utvrđenih načela i zajemčenih prava uključujući načelo zabrane diskriminacije iz člana 21, pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1, pravo na pravnu ličnost iz člana 37, pravo na upis u matičnu knjigu rođenih iz člana 64. stav 2. Ustava, itd.

Dana 21. septembra 2022. godine, u skladu sa članom 344. stav 4. i članom 345. stav 3. Porodičnog zakona, Centar za socijalni rad u Bujanovcu je podnositeljki odredio ime i prezime, s obzirom na to da roditelji to ranije nisu učinili. Ustavni sud je 21. decembra 2023. godine njenu ustavnu žalbu odbacio.

Dana 1. februara 2023. godine, na osnovu Zakona o vanparničnom postupku, sud je naložio da se rođenje majke podnositeljke upiše u matičnu knjigu rođenih, a dana 15. maja 2023. godine izdata joj je lična karta Republike Srbije. Otac podnositeljke je 22. maja 2023. godine priznao očinstvo, a tu izjavu je potvrdila majka podnositeljke.

Podnositeljka je 24. maja 2023. godine obaveštena o njenom jedinstvenom matičnom broju građana (u daljem tekstu: JMBG), a 22. januara naredne godine joj izdat izvod iz matične knjige rođenih, sa svim relevantnim podacima, uključujući i to da je državljanka Republike Srbije. Majci podnositeljke je 20. februara 2024. godine retroaktivno isplaćen dečiji dodatak na koji je imala pravo u iznosu od oko 2.601 evra u dinarskoj protivvrednosti.

PRITUŽBE PODNOSITELJKE I POSTUPAK PRED SUDOM

Podnositeljka je predstavku Sudu podnela preko svoje majke 28. juna 2022. godine.

U predstavci se prituživala na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) zbog toga što država nije ispunila pozitivnu obavezu da joj omogući upis u matičnu knjigu rođenih odmah po rođenju, uskrativši joj pravo da na nesumnjiv način potvrdi svoj identitet i lični status, a istovremeno joj je uskraćena mogućnost uspostavljanja pravne veze sa roditeljima.

Takođe, podnositeljka se prituživala i na povredu člana 14. u vezi sa članom 8. Konvencije, smatrajući da je stavljena u neravnopravan položaj u odnosu na drugu decu čije majke imaju lična dokumenta i kojima nije uskraćen upis u matične knjige rođenih, uzimajući u obzir da su ona i njena porodica Romi, koje gotovo isključivo pogađa problem neposedovanja ličnih dokumenata u Republici Srbiji.

U postupku pred Sudom su pisane komentare podneli AIRE Centre i Evropska mreža za apatridiju, kojima je predsednik Odeljenja odobrio da intervenišu.

ODLUKA SUDA

Sud je konstatovao: da je bolnica u Vranju podnela zahtev za upis rođenja podnositeljke nadležnim organima 4. marta 2022. godine, odnosno jedan dan nakon njenog rođenja; da je Centar za socijalni rad u Bujanovcu podnositeljki odredio ime i prezime 21. septembra 2022. godine, a da je osam meseci kasnije, 24. maja 2023., podnositeljki dodeljen JMBG; da je podnositeljkin izvod iz matičnih knjiga od 22. januara 2024. godine potvrdio sve relevantne podatke, uključujući i to da je državljanka Republike Srbije.

Takođe, Sud je konstatovao: da su podnositeljka i njena majka tokom celog tog perioda imale pravo na zdravstveno osiguranje u Republici Srbiji; da je 25. maja 2023. godine bolnica u Bujanovcu otvorila zvanični „zdravstveni karton“ podnositeljki; da je bolnica u Vranju pre toga majci podnositeljke pružala svu neophodnu negu u vezi sa trudnoćom i porođajem; da je majci podnositeljke retroaktivno isplaćen i dečiji dodatak.

Sud je ocenio da su okolnosti ovog slučaja drugačije u odnosu na slučaj G.T.B. protiv Španije (broj 3041/19, od 16. novembra 2023. godine) imajući u vidu da je u tom slučaju podnosilac upisan u matičnu knjigu rođenih kada je imao 21 godinu, a sam postupak upisa je trajao devet godina, da su postojali problemi u dostavljanju dokumenata od strane podnosiočeve majke, kao i to da je podnosilac u tom predmetu imao psihičke probleme i suočavao se sa poteškoćama u obrazovanju i zapošljavanju zbog toga što nije bio upisan u matičnu knjigu rođenih.

S obzirom na konkretne okolnosti predmeta podnositeljke, Sud je stao na stanovište da dužina trajanja postupka upisa rođenja podnositeljke od 15 meseci nije prekomerna.

Sledstveno, Sud je odlučio da izbriše predstavku sa svoje liste slučajeva u skladu sa članom 37. stav 1 tačka v) Konvencije, smatrajući da nije opravdano dalje nastaviti sa njenim razmatranjem.