Obaveštenje o presudi i odlukama Evropskog suda za ljudska prava objavljenim u maju 2026. godine protiv Republike Srbije

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je u periodu od 1. do 31. maja 2026. godine objavio 1 presudu i 2 odluke protiv Republike Srbije.

Presudu je donelo sedmočlano Veće, a odluke tročlani Odbor.

Presuda i odluke su jednoglasno donete.

U presudi Veća Y, Sud je pritužbe u pogledu povrede prava na pravično suđenje u postupku za poništenje usvajanja X odbacio zbog neiscrpljivanja domaćih pravnih sredstava. Nadalje, Sud je odbacio pritužbe u pogledu zahteva za ponavljanje tog postupka kao nekompatibilne ratione materiae sa odredbama Konvencije, a pritužbe u pogledu nedostatka pravnog sredstva pomoću kog bi podnositeljka mogla da ostvari pravo na kontakt sa X kao očigledno neosnovane. Konačno, Sud je utvrdio da nema povrede člana 8. Konvencije u pogledu pritužbi podnositeljke na prekid kontakta sa njenim polubratom X nakon što je usvojen od strane porodice koja živi u inostranstvu. Predmet se odnosi na prekid kontakta podnositeljke sa njenim polubratom X, nakon što ga je usvojila porodica koja živi u inostranstvu, na navodnu povredu prava na pravično suđenje u vezi sa usvajanjem X i na navodni nedostatak pravnog sredstva kojim bi mogla da ostvari svoje pravo na kontakt sa X nakon njegovog usvajanja.

Sud je odluku Mirveta ISUFI doneo u Odboru. Predmet se odnosi na navodni propust državnih organa da upišu ime podnositeljke u matičnu knjigu rođenih, usled činjenice da njena majka, rođena u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija, nije imala lični dokument Republike Srbije koji bi priložila kao dokaz uz odgovarajući zahtev, pri čemu je takav dokument bio izričit zakonski uslov za upis rođenja. Sud je odlučio da izbriše predstavku sa liste predmeta iz razloga neopravdanosti daljeg razmatranja predstavke podnositeljke.

Odluku u predmetu  Dejan JOVANOVIĆ protiv Srbije i 6 dr. Sud je takođe doneo u Odboru. Predmet se odnosi na navodno neujednačenu domaću sudsku praksu u pogledu zahteva za isplatu dodataka na platu za prekovremeni rad, noćni rad i rad tokom državnih i verskih praznika koji obavljaju policijski službenici zaposleni pri Ministarstvu unutrašnjih poslova, kao i na pritužbe prvog,  drugog, trećeg i petog podnosioca da im je povređeno pravo na imovinu, jer su sudovi odbili njihove tužbene zahteve. Sud je utvrdio da su pritužbe podnosilaca po članu 6. stav 1. Konvencije očigledno neosnovane, a pritužbe prva tri i petog podnosioca po članu 1. Protokola broj 1. nespojive ratione materiae sa odredbama Konvencije. Sud se u ovoj odluci pozvao na presudu Šabanović i dr. protiv Srbije (broj 39819/16 i 4 dr., od 7. oktobra 2025. godine) u kojoj je ocenio da, iako je u jednom periodu praksa sudova bila neujednačena, to samo po sebi nije dovoljno da se utvrdi povreda Konvencije, posebno jer je utvrdio da domaće pravo ima mehanizam za prevazilaženje takvih nedoslednosti koji je efikasno primenjen (pravni stav ranije Vrhovnog kasacionog suda na osnovu koga je u razumno kratkom roku praksa usklađena).