Обавештење о пресуди и одлукама Европског суда за људска права објављеним у мају 2026. године против Републике Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 31. маја 2026. године објавио 1 пресуду и 2 одлуке против Републике Србије.

Пресуду је донело седмочлано Веће, а одлуке трочлани Одбор.

Пресуда и одлуке су једногласно донете.

У пресуди Већа Y, Суд је притужбе у погледу повреде права на правично суђење у поступку за поништење усвајања X одбацио због неисцрпљивања домаћих правних средстава. Надаље, Суд је одбацио притужбе у погледу захтева за понављање тог поступка као некомпатибилне ratione materiae са одредбама Конвенције, а притужбе у погледу недостатка правног средства помоћу ког би подноситељка могла да оствари право на контакт са X као очигледно неосноване. Коначно, Суд је утврдио да нема повреде члана 8. Конвенције у погледу притужби подноситељке на прекид контакта са њеним полубратом X након што је усвојен од стране породице која живи у иностранству. Предмет се односи на прекид контакта подноситељке са њеним полубратом X, након што га је усвојила породица која живи у иностранству, на наводну повреду права на правично суђење у вези са усвајањем X и на наводни недостатак правног средства којим би могла да оствари своје право на контакт са X након његовог усвајања.

Суд је одлуку Мирвета ИСУФИ донео у Одбору. Предмет се односи на наводни пропуст државних органа да упишу име подноситељке у матичну књигу рођених, услед чињенице да њена мајка, рођена у Аутономној покрајини Косово и Метохија, није имала лични документ Републике Србије који би приложила као доказ уз одговарајући захтев, при чему је такав документ био изричит законски услов за упис рођења. Суд је одлучио да избрише представку са листе предмета из разлога неоправданости даљег разматрања представке подноситељке.

Одлуку у предмету  Дејан ЈОВАНОВИЋ против Србије и 6 др. Суд је такође донео у Одбору. Предмет се односи на наводно неуједначену домаћу судску праксу у погледу захтева за исплату додатака на плату за прековремени рад, ноћни рад и рад током државних и верских празника који обављају полицијски службеници запослени при Министарству унутрашњих послова, као и на притужбе првог,  другог, трећег и петог подносиоца да им је повређено право на имовину, јер су судови одбили њихове тужбене захтеве. Суд је утврдио да су притужбе подносилаца по члану 6. став 1. Конвенције очигледно неосноване, а притужбе прва три и петог подносиоца по члану 1. Протокола број 1. неспојиве ratione materiae са одредбама Конвенције. Суд се у овој одлуци позвао на пресуду Шабановић и др. против Србије (број 39819/16 и 4 др., од 7. октобра 2025. године) у којој је оценио да, иако је у једном периоду пракса судова била неуједначена, то само по себи није довољно да се утврди повреда Конвенције, посебно јер је утврдио да домаће право има механизам за превазилажење таквих недоследности који је ефикасно примењен (правни став раније Врховног касационог суда на основу кога је у разумно кратком року пракса усклађена).