Judgments and Decisions

The European Court of Human Rights (hereinafter: the Court) is9. April brought, aApril 30, 2024. announced the verdict in the caseBOšnjačkiagainst Serbia, by which he established a violation of the right to a fair trial from Article6. paragraph 1. KConventions for the protection of human beings rights and fundamental freedoms (hereinafter: Convention).The verdict was handed down unanimously by the

On April 18, the European Court of Human Rights (hereinafter: the Court) made, and on May 23, 2024, announced the decision in the case And others. against Serbia, number 37478/16.The decision was made by a three-member Board.The case refers to the intended removal of a Libyan family from the territory of the Republic of Serbia, which was considered to be a threat to national security based on

The European Court of Human Rights (hereinafter: the Court) is4. made on April 25, 2024 and announced the decision in the caseBorislava Poštic against Serbia, number 44173/16.The decision was made by a three-member Board.The case refers to the applicant's complaint that she failed to realize the right to family disability benefits after the death of her husband, which occurred during the

On March 7, the European Court of Human Rights (hereinafter: the Court) made, and on March 28, 2024, announced the decision in the casePerisic against Serbia (number 8648/21).The decision was made by a three-member Board.In the petition, the applicant complained about the violation of the right to a trial within a reasonable time from Article 6, paragraph 1 of the Convention, due to the delayed

On March 5, the European Court of Human Rights (hereinafter: the Court) issued a decision in the case, and on March 28, 2024, it announcedMomčilović v. Serbia (number 44530/18).The decision was made by a three-member Board.The case refers to the issue of violation of the right to life from Article 2 of the Convention, in the context of the state's positive obligation to conduct an effective

On February 13, the European Court of Human Rights (hereinafter: the Court) issued a verdict and on March 5, 2024, it announced in the subjectBoskocevic against Serbia, nooh 37364/10, with which he established the violationrights on the individualapplicationfromArticle 34. KConventions for the protection of human beings rights and fundamental freedoms (hereinafter: the Convention), while the

European Court of Human Rights(hereinafter: Court) passed on January 16, 2024, and published on February 6, 2024 judgment in the caseĐurić v. Serbia, No. 24989/17, by which he established a violation of the rights referred to in Article 6, paragraph 1 of the Conventionfor the protection of human rights and fundamental freedoms (hereinafter referred to as the Convention).The verdict was handed down

European Court of Human Rights(hereinafter: Court) made a decision on February 1, and published a decision on the case on February 22, 2024Marjanović and 6 others. against Serbia.The decision was made by a three-member Court Committee.The applicants are the complainants in the petitionsli to the violation of the right to a fair trial from Article 6, paragraph 1 of the Convention for the Protection

European Court of Human Rights(hereinafter: Court) is January 23 brought,and on February 15, 2024, announced the decision in the caseČedomir Beljić and Miroljub Milinković and others. against Serbia, no. 3000/16 and 7189/16, by which he declared the petitions inadmissible.The decision was made unanimously by a panel of 7 judges.The case refers to the issue of violation of the right to a fair trial

Предмет се односи на на правичност кривичног поступка (прихватљивост доказа) у којем је кривица подноситељке утврђена искључиво на основу препознавање од стране жртве на главном претресу након што је полиција жртви већ показала само фотографије подноситељке и ничије више, и након што је жртва видела подноситељку у својству окривљене у судници. Суд је оценио да домаћи судови нису испоштовали два основна захтева кривичног права: (а) да је на тужилаштву да докаже кривицу окривљеног ван разумне сумње; и (б) начело in dubio pro reo којим се захтева да, услед постојања било какве сумње у погледу поузданости доказа, треба фаворизовати окривљеног, а не тужилаштво.

Предмет се односи на питање повреде права на живот из члана 2. Конвенције, у контексту позитивне обавезе државе да предузме мере којима ће спречити самоубиство или друге форме самоповређивања од стране појединаца лишених слободе. Суд је утврдио да државни органи у случају Б.Ђ, покојног супруга и оца подноситељки, на основу сазнања којима су располагали, нису могли знати да постоји ризик од самоубиства због чега би, у његовом случају, био спроведен посебан надзор од стране затворских службеника.

Предмет се односи парнични поступак који је против подносиоца вођен по тужби бивше помоћнице министра здравља ради накнаде нематеријалне штете због повреде части и угледа. Повод тужбе је извештавање подносиоца о наводној корупцији приликом набавке вакцине AH1N1 у којем је поменута и тужиља као осумњичена за злоупотребу службеног положаја. Суд је утврдио да су домаћи судови признали да су информације које је подносилац објавио допринеле јавној расправи и да неко ко је помоћник министра треба да покаже већи степен толеранције. Међутим, по оцени Суда, домаћи судови су отишли предалеко у својим критикама на рачун провере чињеница од стране подносиоца. Подносилац је своје извештавање засновао на белешци коју је добио од полицијских службеника који су водили истрагу и није било сумње у њену веродостојност. Језик који је подносилац користио у извештавању је био одговарајући и подносилац је позвао све стране да изнесу своју верзију догађаја. Суд је утврдио да је, у целини, подносилац деловао у доброј вери и са пажњом која се очекује од одговорног новинарства. Стога је Суд утврдио да је подносиоцу повређено право из члана 10 Конвенције, јер је оценио да су домаћи судови прекорачили уско поље процене које им је дато ограничавањем дискусије о питањима од јавног интереса, те да нису успоставили правичну равнотежу између права из члана 8. и члана 10. Конвенције.

Подносилац није обавестио Суд да је правноснажна домаћа одлука извршена пре него што је Влада добила обавештење о његовој представци, која информација представља суштину представке - Суд је оценио да је овакво понашање подносиоца у супротности са сврхом права на појединачну представку

Неизвршење домаће одлуке - потраживањa у износу од око 65 евра - у одсуству доказа који би указивали на то да би неисплаћивање овог износа имало значајан утицај на приватан живот подносиоца, по оцени Суда указује да подносилац није претрпео значајнију штету услед наводне повреде Конвенције

Presentation of the verdict in the caseS.E. against Serbia, number 61365/16European Court of Human Rights (hereinafter: the Court)is On July 11, 2023, he announced the verdict in the caseS.E. against Serbiaby which he established a violation of freedom of movement from Article 2 of Protocol No. 4 to the Convention for the Protection of Human Rights and Fundamental Freedoms (hereinafter: the

Предмет се односи на питање повреде права на поштовање породичног живота до које је дошло услед неизвршавања правноснажне судске пресуде којом је подноситељки одређено самостално вршење родитељског права над двоје малолетне деце. И поред извршног поступка који је подноситељка покренула ради извршења пресуде, заједница живота са једним дететом никада није успостваљена, као ни квалитетан режим виђања. Суд је утврдио да су државни органи пропустили да предузму све неопходне кораке, који су се разумно могли очекивати у датим околностима, да обезбеде делотворно уживање родитељских права подноситељки или да на било који други начин омогуће њено поновно спајање са њеним сином. Пропусти су утврђени у погледу дужине трајања поступка, ревности суда и других надлежних органа, као и у делотворности мера које су предузимане, нарочито у погледу опструктивног понашања бившег супруга подноситељке код ког се налазило дете.