Almir BILALOVIĆ
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 21. januara 2025. godine doneo, a 13. februara iste godine objavio odluku u predmetu Almir Bilalović protiv Srbije, broj 34146/20.
Odluku je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na navodnu povredu načela pravne sigurnosti koja je rezulatat ukidanja rešenja o izvršenju i de facto poništenja pravosnažne presude donete u korist podnosioca, jer je prvobitni nalog za izvršenje izdat na osnovu presude zasnovane na odluci koju je kasnije Ustavni sud ocenio kao neustavnu. Sud je predstavku odbacio usled zloupotrebe prava na predstavku, budući da podnosilac nije dostavio sve relevantne informacije Sudu. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Osnovni sud u Novom Pazaru je 21. marta 2017. godine usvojio tužbu podnosioca i obavezao njegovog poslodavca da mu isplati novčani iznos na ime naknade troškova za ishranu u toku rada i regresa za korišćenje godišnjeg odmora, sa zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka primenom Odluke o naknadama i drugim primanjima zaposlenih u gradskim upravama i izabranih, odnosno postavljenih lica („Službeni list grada Novog Pazara“, broj 14/08) (u daljem tekstu: Odluka o naknadama i drugim primanjima) kojom je bilo predviđeno pravo na pomenute naknade i način utvrđivanja njihove visine. Presuda je postala pravnosnažna 9. avgusta 2017. godine. Rešenje o izvršenju je doneto 18. septembra 2017., a presuda je u potpunosti izvršena 29. septembra 2017. godine.
U međuvremenu, 22. juna 2017. godine, Ustavni sud je doneo odluku kojom je utvrdio da odredbe člana 1. stav 2. tač. 3. i 4. i čl. 11. i 12. Odluke o naknadama i drugim primanjima nisu u skladu sa Ustavom i zakonom. Navedena odluka Ustavnog suda je počela da proizvodi pravno dejstvo 19. avgusta 2017. godine, kada je ista objavljena u „Službenom glasniku Republike Srbije“.
Na osnovu odluke Ustavnog suda, izvršni dužnik je protiv rešenja o izvršenju od 18. septembra 2017. izjavio žalbu koju je Viši sud u Novom Pazaru 27. februara 2018. godine usvojio i rešenje ukinuo pozivajući se na odredbu člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – odluka US, 40/15 – drugi zakon i 103/15) kojom je propisano da se ne može dozvoliti i sprovesti izvršenje pravosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, dok će se započeto izvršenje obustaviti.
Podnosilac je 9. jula 2018. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru od 27. februara 2018., koja je 5. novembra 2019. odbačena kao neblagovremena. O ovoj ustavnoj žalbi i ishodu postupka pred Ustavnim sudom podnosilac nije obavestio Sud.
S obzirom na to da je rešenje o izvršenju ukinuto, izvršni dužnik, grad Novi Pazar, podneo je predlog za protivizvršenje u cilju vraćanja novčanog iznosa koji je prinudnim putem naplaćen. Osnovni sud u Novom Pazaru je 24. maja 2018. godine dozvolio protivizvršenje. Podnosilac se žalio na ovu odluku, ali je Viši sud u Novom Pazaru žalbu odbio 11. oktobra 2018. godine.
Nezadovoljan ishodom postupka pred redovnim sudovima, podnosilac je Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Novom Pazaru od 11. oktobra iste godine koja je odbačena rešenjem Už-12890/2018 od 4. juna 2020. godine, jer podnosilac uopšte nije osporio ispunjenost zakonskih uslova za pokretanje postupka protivizvršenja od strane izvršnog dužnika i da se, štaviše, njegovi navodi odnose na postupak izvršenja u kome je doneto rešenje o ukidanju rešenja o izvršenju, a što je predstavljalo osnov za pokretanje postupka protivizvršenja.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je predstavku Sudu podneo 23. jula 2020. godine.
U predstavci se prituživao na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. i prava na mirno uživanje imovine iz člana 1. Protokola br. 1 uz Konvenciju, usled poništenja naloga za izvršenje i de facto poništenja pravnosnažne presude donete u njegovu korist.
ODLUKA SUDA
Sud je, na osnovu odbrane Vlade Republike Srbije, utvrdio da ga podnosilac nije obavestio o odluci Ustavnog suda od 5. novembra 2019. godine kojom je njegova prva ustavna žalba protiv odluke Višeg suda u Novom Pazaru od 27. februara 2018. godine odbačena kao neblagovremena.
Sud je zauzeo stav da su se zadržane informacije odnosile na samu suštinu predstavke, te da je postupanje podnosioca bilo u suprotnosti sa svrhom prava na podnošenje pojedinačne predstavke.
Stoga je Sud predstavku podnosioca odbacio usled zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku, u skladu sa odredbama člana 35 st. 3(a) i 4. Konvencije.