ANALIZA POTREBA U PROCESU IZVRŠAVANJA PRESUDA EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA PROTIV SRBIJE

Analiza potreba u procesu izvršavanja presuda ESLJP protiv Srbije (PDF)

Pripremljena na osnovu ekspertize
Velimira Delovskog
Vanje Rodić
u okviru Zajedničkog programa Evropske unije i Saveta Evrope
„Horizontal fasiliti za Zapadni Balkan i Tursku 2019–2022“, u okviru projekta
„Jačanje efikasnih pravnih sredstava za sprečavanje kršenja ljudskih prava u Srbiji"

Beograd, Oktobar 2020. godine

Rezime     

Izvršavanje pravnosnažnih presuda je ključni element bilo kog sistema vladavine prava. Dobro je poznato da je važno da se u jednom nacionalnom sistemu osigura da svaka obavezujuća sudska odluka bude izvršena. To isto važi i za sistem međunarodnog prava, uključujući i izvršavanje presuda
Evropskog suda za ljudska prava („ESLJP“, „Sud“). Iako izvršavanje presuda koje je doneo neki međunarodni sud zahteva drugu vrstu postupka uodnosu na postupak na nacionalnom nivou, efikasnost izvršavanja presuda koje usvoji ESLJP ostaje jedan od kamena temeljaca sistema uspostavljenog Konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda („EKLJP“ ili „Konvencija“). Ovo pitanje je između ostalog razmatrano tokom seminara „Izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava: podeljena sudska odgovornost?“ koji je održan pod okriljem Evropskog Suda za ljudska prava prilikom otvaranja sudijske godine 2014. godine).

Spremnost država članica da izvršavaju presude Suda u Strazburu, bez neopravdanih kašnjenja, odražava efikasnost sistema zaštite ljudskih prava uspostavljenog Konvencijom. Stoga je veoma važno za svaku državučlanicu Saveta Evrope (u daljem tekstu: „SE“) da obezbedi odgovarajući sistem zaizvršavanje presuda ESLJP uzimajući u obzir sve posebne potrebe određene države.

Važno je navesti da Evropska komisija takođe uzima u obzir presude koje je ESLJP doneo protiv Srbije i njihovo izvršavanje, kada procenjuje napredak koji Srbija ostavaruje u procesu pristupanja Evropskoj uniji (videti: https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20190529-serbia-report.pdf).

Cilj ove studije je da izvrši analizu potreba u pogledu izvršavanja presuda ESLJP protiv Srbije, da ispita trenutno stanje i predložipreporuke u skladu sastandardima koje je utvrdio Savet Evrope, koje mogu da posluže kao inspiracija za unapređenje sistema izvršavanja presuda ESLJP u Srbiji.

Studija je nastala u okviru projekta „Jačanje efikasnih pravnih sredstava za sprečavanje kršenja ljudskih prava u Srbiji“, koji se realizuje u okviru zajedničkogprograma Evropske unije i Saveta Evrope „Horizontal fasiliti za Zapadni Balkan i Tursku 2019–2022“.

Kroz ovu studiju nastojalo se da se predstavi trenutna situacija u vezi sa izvršavanjem presuda ESLJP u Srbiji, sa posebnim fokusom na položaj zastupnika Republike Srbije pred ESLJP, načinom na koji je položajzastupnika definisan u zakonui razvijan u praksi, ali i da pokaže na kojinačin taj položajutiče na efikasnost postupka izvršavanja uopšte. Dokument takođe ispituje ulogu drugih institucija u procesu izvršavanja.

Studija obuhvata analizu važećeg pravnog okvira koji reguliše rad zastupnika, u okviru Državnog pravobranilaštva, ali i pitanje njegove adekvatnosti za efikasno izvršavanje presuda ESLJP.

Dodatno, analizom se ukazuje na određene izazove na koje se nailazi u praksi i govori o potrebi da se unapredi sistemizvršavanjapresuda ESLJPprotiv Srbije, štomožeda iziskuje dodatno pravno regulisanje.

Dokument pruža preporuke za unepređenje procesa izvršavanja presuda ESLJP u Srbiji i za jačanje uloge odgovarajućih nacionalnih institucija u ovom procesu.

Takođe, studijom su obuhvaćeni različiti aspekti procesa izvršavanja, uključujući i ulogu pravosuđa i drugih institucija, kao i ulogu nacionalnih parlamenata u praćenju procesa izvršavanja. Ova pitanja se razmatraju u svetlu standarda postavljenih instrumentima mekog prava Saveta Evrope, naročito u pogledu uloge zastupnika kao koordinatora procesa i učešća nacionalnih parlamenata u izvršavanju presuda.

Studija pruža i pregled praksi koje se primenjuju u drugim državamačlanicama Saveta Evrope koje bi mogle da posluže kao korisni primeri za definisanje položaja zastupnika i uspostavljanje jasnih pravila i procedura koje bi trebalo da usmere proces izvršavanja.

Analiza objedinjuje nalaze dva konsultanta, Velimira Delovskog i Vanje Rodić, koje je Savet Evrope angažovao da obave istraživanje i pripreme analizu, koja se zasniva na:

• njihovom ličnom razumevanja problematike izvršavanja presuda ESLJP i specifičnosti ovog procesa u Srbiji,
• informacijama koje su konsultanti prikupili od predstavnika relevantnih insitucija tokom sastanaka i konsultacija, u periodu između aprila i juna 2020. godine.

U toku pripreme ove studije obavljeni su sastanci sa predstavnicima sledećih institucija (po abecednom redu):

• Državnim pravobranilaštvom Republike Srbije – zastupnikom Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava;
• Ministarstvom pravde Republike Srbije;
• Narodnom skupštinom Republike Srbije (Odborom za ljudska i manjinska prava i jednakost polova);
• Odeljenjem za izvršavanje presuda Evropskog suda za ljudska prava, Saveta Evrope;
• Pravosudnom akademijom Republike Srbije;
• Republičkim javnim tužilaštvom;
• Ustavnim sudom Republike Srbije;
• Vrhovnim kasacionim sudom Republike Srbije.

Predstavnici nabrojanih institucija su pružili dragoceni doprinos predmetu istraživanja i analize. Dokument se oslanja na njihova viđenja koja su uzeta u obzir kada su sačinjavani zaključci i preporuke.

Uporedni deo ove analize takođe obuhvata informacije dobijene u prepisci, putem elektronske pošte, sa predstavnicima kancelarija zastupnika Austrije i Češke Republike.

Ovaj dokument je podeljen u pet poglavlja.

U Poglavlju I je predstavljeno izvršavanje presuda i sistem nadzora nad izvršavanjem presuda od strane Komiteta ministara Saveta Evrope. U poglavlju su opisani i ključni dokumenti Saveta Evrope koji se odnose na proces izvršavanja presuda i koji pružaju preporuke u pogledu uloge zastupnika i nacionalnih parlamenata u tom procesu.

Poglavlje II se fokusira na različitu praksu u drugim državama članicama, u pogledu uspostavljanja odgovarajućih pravnih i institucionalnih okvira za rad zastupnika i njihovih kancelarija, kao i na uspostavljanju međuresornih mehanizama sa zadatkom da koordinišu domaće zainteresovane strane uključene u izvršavanje i praćenje toka izvršavanja. Na kraju u ovom poglavlju se takođe razmatraju različiti vidovi uključivanja zakonodavnih tela u procese izvršavanja presuda ESLJP.

Poglavlje III pruža detaljnu analizu pravnog okvira koji uređuje rad zastupnika u Srbiji, kao i pravnog okvira u vezi sa ponovnim ispitivanjem predmeta kao pojedinačne mere za izvršavanje presuda ESLJP. Poglavlje takođe daje osvrt na izazove koji su uočeni u radu pravosuđa prilikom primene odgovarajućih zakonskih odredbi za ponavljanje postupaka. Imajući u vidu opredeljenost država članica, izraženu kroz određeni broj dokumenata Saveta Evrope (videti Poglavlje II), da osnaže ulogu zakonodavnih tela u praćenju procesa izvršavanja, u Poglavlju III takođe se razmatra uključivanje Narodne skupštine Republike Srbije u proces izvršavanja presuda ESLJP.

U Poglavlju IV je dat pregled glavnih predmeta i grupa predmeta protiv Srbije u procesu izvršavanja. Ukratko su opisana ključna pitanja utvrđena u presudama ESLJP protiv Srbije (grupa predmeta Jevremović, grupa predmeta EVT, Ališić i drugi, Zorica Jovanović i grupa predmeta Stanimirović). Poglavlje se pre svega fokusira na sam proces izvršavanja, izazove na koje se nailazi u tom procesu, naučene lekcije i postignute rezultate.

U Poglavlju V su sumirani glavni nalazi analize trenutnog stanja uvezisaizvršavanjem presuda ESLJP u Srbiji i predloženi dalji koraci koje treba preduzeti u budućnosti kako bi se prevazišli nedostaci utvrđeni u okviru ove studije, i uspostavio delotvorni sistem izvršavanja, zasnovan na najboljim praksama primenjenim u drugim državama članicama Saveta Evrope.