Odeljenje za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava savetuje i pomaže Komitetu ministara u njegovoj funkciji nadzora nad sprovođenjem presuda Suda. Takođe pruža podršku državama članicama da postignu puno, efikasno i brzo izvršenje presuda.

Mandat

U skladu sa mandatom Generalnog direktorata „Ljudska prava i vladavina prava“, shodno delegaciji generalnog direktora i pod njegovim ovlašćenjem, Odeljenje za izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava:

• s jedne strane, savetuje i pomaže Komitet ministara u njegovim funkcijama nadzora nad izvršenjem presuda Evropskog suda za ljudska prava, u skladu sa članom 46. stav 2. Konvencije; i
• sa druge strane, Odeljenje pruža podršku državama članicama u njihovim naporima da ostvare puno, efikasno i brzo izvršenje presuda Evropskog suda za ljudska prava, u predmetima u kojima su one strane.

Glavni ciljevi

• Da pomaže, kroz svoju nezavisnu i nepristrasnu ekspertizu, Komitet ministara u njegovoj proceni mera koje su preduzele i/ili predviđene od strane država za sprovođenje presuda Evropskog suda i u identifikaciji odgovora koje treba dati;
• Da pomaže Komitetu ministara u njegovim naporima da ojača svoje nadzorne aktivnosti, posebno kroz poboljšanje njegovih metoda rada i jačanje alata koji su mu na raspolaganju;
• Da promoviše jačanje sinergije sa drugim akterima Saveta Evrope u oblastima njihove nadležnosti, posebno sa Sudom, Parlamentarnom skupštinom i Komesarom za ljudska prava;
• Da podrži ispitane države u identifikaciji i sprovođenju potrebnih pojedinačnih i/ili opštih mera izvršenja;
• Da obezbedi transparentnost i vidljivost rezultata procesa supervizije.

Glavne aktivnosti

U skladu sa pravilima Komiteta ministara za nadzor nad izvršenjem presuda i dodatnim indikacijama sadržanim u njegovim metodama rada, Odeljenje obezbeđuje blisko i kontinuirano praćenje napretka izvršenja svih predmeta, bez obzira na vrstu nadzora (standardan ili pojačan).

U vezi sa Komitetom ministara:

• daje predloge za određivanje prioriteta nadzornih radnji Komisije, posebno u vezi sa početnim izborom nadzornog puta (standardnog ili poboljšanog) i svakim naknadnim prenosom predmeta između dva koloseka, kao i predloge koji se odnose na predmete koji zahtevaju posebnu podršku Komiteta za Ministri kroz detaljno ispitivanje na svojim sastancima;
• priprema, u tom kontekstu, predloge za slučajeve koji će biti uključeni u redosled rada sednica Odbora;
• priprema i pruža svu neophodnu pomoć Odboru, uključujući analize i procene stanja izvršenja u vidu doprinosa redu poslovanja i predlaže postupanje, posebno u nacrtima odluka i nacrtima rešenja;
• interveniše ako je potrebno tokom sednica Komisije da predstavi analize, procene i predložene radnje;
• sarađuje sa Sekretarijatom Komisije u njegovoj misiji da priprema, organizuje sastanke Komiteta i pomaže predsedavajućem u pripremi i održavanju sastanaka; je u kontaktu sa oštećenim(ima), nacionalnim institucijama za unapređenje i zaštitu ljudskih prava, nevladinim organizacijama u vezi sa izvršenjem presuda, radi primene pravila 9. Poslovnika Komisije za nadzor, kao i kao i kod svake druge zainteresovane organizacije;
• pomno prati sprovođenje Pravila za nadzor nad izvršenjem presuda uslova prijateljskih poravnanja i metoda rada u cilju dostavljanja Komitetu, u saradnji sa Sekretarijatom, predloga za unapređenje.

U vezi sa državama članicama:

• održava stalni bilateralni dijalog sa nacionalnim vlastima kako bi podstakao proces izvršenja, posebno kroz ranu procenu akcionih planova/akcionih izveštaja i redovne kontakt sastanke;
• podržava, na zahtev, napore tuženih država da obezbede potpuno, efikasno i brzo izvršenje pružajući im tehničke savete i podršku kroz ciljane aktivnosti, kao što su pravna ekspertiza, sastanci koji uključuju sve zainteresovane nacionalne aktere ili aktivnosti obuke.

Što se tiče sinergije:

• održava bliske kontakte sa članovima Sekretarijata Suda o svim relevantnim pitanjima u vezi sa izvršenjem, razvijajući po potrebi sastanke sa odeljenjima Suda;
• održava i razvija kontakte sa Sekretarijatom Parlamentarne skupštine, Kancelarijom Poverenika i drugim relevantnim subjektima Sekretarijata u vezi sa poslovima izvršenja;
• stara se da relevantni akteri Saveta Evrope uzmu u obzir, u programima i aktivnostima saradnje, probleme otkrivene izvršenjem presuda;
• stupa u kontakt, po potrebi, sa relevantnim odeljenjima drugih međunarodnih organizacija.

U vezi vidljivosti i transparentnosti procesa izvršenja presuda:

• razvija sva sredstva neophodna za promovisanje i jačanje vidljivosti nadzornih aktivnosti Komiteta ministara, posebno kroz namenski vebsajt, priprema tematske informativne brošure i podatke o zemljama, i izrađuje godišnji izveštaj Komiteta ministara o nadzornim aktivnostima.

 

Postupak nadzora

Države članice su se obavezale da će se pridržavati pravosnažnih presuda Evropskog suda za ljudska prava (Suda) kojima se utvrđuju kršenja Evropske konvencije o ljudskim pravima (Konvencija), kao i odluka suda u kojima se uzimaju u obzir prijateljska poravnanja (videti u nastavku članove 46 i 39.4 Konvencije).

---

ČLAN 46
Obaveznost i izvršenje presuda

1. Visoke strane ugovornice se obavezuju da se povinuju pravosnažnoj presudi Suda u svakom predmetu u kome su stranke.

2. Pravosnažna presuda Suda se dostavlja Komitetu ministara koji nadgleda njeno izvršenje.

3. Ako Komitet ministara smatra da praćenje izvršenja pravosnažne presude otežava neki problem u vezi sa tumačenjem presude, može se obratiti Sudu radi donošenja odluke povodom pitanja tumačenja. Za odluku o obraćanju Sudu potrebna je dvotrećinska većina glasova ovlašćenih predstavnika u Komitetu.

4. Ako Komitet ministara smatra da neka visoka strana ugovornica odbija da se povinuje pravosnažnoj presudi u predmetu u kojem je stranka, on može, nakon što zvanično obavesti tu visoku stranu ugovornicu, a na osnovu odluke usvojene dvotrećinskom većinom glasova predstavnika koji sede u Komitetu, da se Sudu obrati pitanjem da li je ta visoka strana ugovornica propustila da ispuni svoju obavezu iz stava 1.

5. Ako Sud utvrdi da postoji povreda stava 1, upućuje predmet Komitetu ministara radi razmatranja mera koje treba preduzeti. Ako Sud utvrdi da stav 1. nije prekršen, vratiće predmet Komitetu ministara koji zaključuje raspravu o predmetu.

---

ČLAN 39
Prijateljska poravnanja

1. U svakoj fazi postupka Sud se može staviti na raspolaganje stranama u sporu kako bi se postiglo prijateljsko poravnanje zasnovano na poštovanju ljudskih prava ustanovljenih Konvencijom i protokolima uz nju.

2. Postupak koji se vodi na osnovu stava 1. poverljive je prirode.

3. Ako se postigne prijateljsko poravnanje, Sud skida predmet sa svoje liste odlukom koja sadrži kratak opis činjenica i postignutog rešenja.

4. Odluka se dostavlja Komitetu ministara koji nadgleda izvršenje odredbi prijateljskog poravnanja predviđenih odlukom.

---

 

Usvajanje neophodnih izvršnih mera nadgleda Komitet ministara Saveta Evrope, koji čine predstavnici vlada 47 država članica, uz pomoć Odeljenja za izvršenje presuda Suda (Generalni direktorat I od Ljudska prava i vladavina prava).

Države imaju zakonsku obavezu da isprave utvrđena kršenja, ali uživaju slobodu procene u pogledu sredstava koja će se koristiti. Mere koje treba preduzeti, u principu, identifikuje dotična država, pod nadzorom Komiteta ministara. Sud može pomoći u procesu izvršenja, posebno kroz proceduru pilot-presude (koja se koristi u slučaju velikih strukturalnih problema).

Mere koje treba preduzeti mogu se odnositi na pojedinačnog podnosioca zahteva ili biti opšte prirode.

Pojedinačne mere Mere izvršenja moraju prvo da okončaju povredu i otklone, koliko je to moguće, njene negativne posledice po podnosioca zahteva. Ovo podrazumeva isplatu bilo kog iznosa koji je Sud dosudio kao pravičnu satisfakciju ili dogovoren između strana u prijateljskoj nagodbi. Zatezna kamata dospeva u slučaju docnje. Kada puka novčana kompenzacija ne može na adekvatan način izbrisati posledice povrede Konvencije, Komitet ministara osigurava da vlasti preduzmu bilo koje druge pojedinačne mjere koje mogu biti potrebne za otklanjanje povrede. Same presude ponekad sadrže dodatne preporuke.

Opšte mere Izvršenje presuda takođe zahteva opšte mere za sprečavanje povreda sličnih onima koje je utvrdio Sud (bilo kroz izmene zakona, sudske prakse ili putem drugih vrsta mera). Osiguranje efikasnosti domaćih pravnih lijekova je važna briga. Tamo gde domaći organi daju direktan efekat na presude i jurisprudenciju Suda, objavljivanje i distribucija presuda, gde je to potrebno, prevedene i komentarisane, često su dovoljne da se postignu neophodne promene i da se obezbede delotvorni domaći pravni lekovi.

Primeri pojedinačnih mera Obnavljanje kontakata (u skladu sa najboljim interesom deteta) između dece i roditelja koji su neopravdano odvojeni od njih (npr. u slučaju da su deca smeštena na hraniteljstvo ili kidnapovana od strane drugog roditelja) Ponavljanje nepravičnog krivičnog postupka Opoziv naloga za proterivanje koji bi podnosioce predstavke izložio riziku od mučenja ili zlostavljanja, ili životno opasnim okolnostima u zemlji odredišta

Primeri opštih mera Uvođenje delotvornih pravnih lekova protiv prekomerne dužine sudskih postupaka Uklanjanje diskriminacije dece rođene van braka (npr. u pitanjima nasleđa) Usvajanje zakona za sprečavanje proizvoljnog prisluškivanja telefona Ukidanje nepotrebnih ograničenja slobode izražavanja novinara

Komitet ministara obezbeđuje kontinuirani nadzor nad izvršenjem presuda i odluka Evropskog suda za ljudska prava. Predmeti ostaju pod nadzorom dok se ne preduzmu potrebne mere. Nadzor se tada završava finalnom rezolucijom.

Kada presude i odluke postanu pravosnažne, države ukazuju Komitetu ministara što je prije moguće o mjerama koje su planirane i/ili preduzete u „akcionom planu“. Kada se preduzmu sve mere, podnosi se „akcioni izveštaj”. U toku procesa supervizije, podnosioci prijava, nevladine organizacije i nacionalne institucije za unapređenje i zaštitu ljudskih prava mogu dostaviti saopštenja u pisanoj formi.

Nadzor nad usvajanjem i implementacijom akcionih planova prati novu proceduru dvostrukog koloseka od januara 2011. Većina slučajeva prati standardnu proceduru nadzora. Pojačani nadzor se koristi za slučajeve koji zahtevaju hitne pojedinačne mere ili otkrivaju važne strukturalne probleme (posebno pilot-presude) i za međudržavne predmete.

Kada je potrebno, Komitet ministara može pomoći izvršenju na različite načine, posebno kroz preporuke iznesene u odlukama i privremenim rezolucijama. Savet Evrope može da pruži državama dodatnu podršku u vidu ciljanih programa gde se to zahteva (npr. pravna ekspertiza, okrugli stolovi ili aktivnosti obuke). Podrška se takođe može pružiti preko Fonda za ljudska prava (FLJP).