АНАЛИЗА ПОТРЕБА У ПРОЦЕСУ ИЗВРШАВАЊА ПРЕСУДА ЕВРОПСКОГ СУДА ЗА ЉУДСКА ПРАВА ПРОТИВ СРБИЈЕ

Анализа потреба у процесу извршавања пресуда ЕСЉП против Србије (PDF)

 

Припремљена на основу експертизе
Велимира Деловског
Вање Родић
у оквиру Заједничког програма Европске уније и Савета Европе
„Хоризонтал фасилити за Западни Балкан и Турску 2019–2022“, у оквиру пројекта
„Јачање ефикасних правних средстава за спречавање кршења људских права у Србији"

Београд, Октобар 2020. године

Резиме     

Извршавање правноснажних пресуда је кључни елемент било ког система владавине права. Добро је познато да је важно да се у једном националном систему осигура да свака обавезујућа судска одлука буде извршена. То исто важи и за систем међународног права, укључујући и извршавање пресуда
Европског суда за људска права („ЕСЉП“, „Суд“). Иако извршавање пресуда које је донео неки међународни суд захтева другу врсту поступка уодносу на поступак на националном нивоу, ефикасност извршавања пресуда које усвоји ЕСЉП остаје један од камена темељаца система успостављеног Конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода („ЕКЉП“ или „Конвенција“). Ово питање је између осталог разматрано током семинара „Извршавање пресуда Европског суда за људска права: подељена судска одговорност?“ који је одржан под окриљем Европског Суда за људска права приликом отварања судијске године 2014. године).

Спремност држава чланица да извршавају пресуде Суда у Стразбуру, без неоправданих кашњења, одражава ефикасност система заштите људских права успостављеног Конвенцијом. Стога је веома важно за сваку државучланицу Савета Европе (у даљем тексту: „СЕ“) да обезбеди одговарајући систем заизвршавање пресуда ЕСЉП узимајући у обзир све посебне потребе одређене државе.

Важно је навести да Европска комисија такође узима у обзир пресуде које је ЕСЉП донео против Србије и њихово извршавање, када процењује напредак који Србија оставарује у процесу приступања Европској унији (видети: https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/sites/near/files/20190529-serbia-report.pdf).

Циљ ове студије је да изврши анализу потреба у погледу извршавања пресуда ЕСЉП против Србије, да испита тренутно стање и предложипрепоруке у складу састандардима које је утврдио Савет Европе, које могу да послуже као инспирација за унапређење система извршавања пресуда ЕСЉП у Србији.

Студија је настала у оквиру пројекта „Јачање ефикасних правних средстава за спречавање кршења људских права у Србији“, који се реализује у оквиру заједничкогпрограма Европске уније и Савета Европе „Хоризонтал фасилити за Западни Балкан и Турску 2019–2022“.

Кроз ову студију настојало се да се представи тренутна ситуација у вези са извршавањем пресуда ЕСЉП у Србији, са посебним фокусом на положај заступника Републике Србије пред ЕСЉП, начином на који је положајзаступника дефинисан у законуи развијан у пракси, али и да покаже на којиначин тај положајутиче на ефикасност поступка извршавања уопште. Документ такође испитује улогу других институција у процесу извршавања.

Студија обухвата анализу важећег правног оквира који регулише рад заступника, у оквиру Државног правобранилаштва, али и питање његове адекватности за ефикасно извршавање пресуда ЕСЉП.

Додатно, анализом се указује на одређене изазове на које се наилази у пракси и говори о потреби да се унапреди системизвршавањапресуда ЕСЛЈПпротив Србије, штоможеда изискује додатно правно регулисање.

Документ пружа препоруке за унепређење процеса извршавања пресуда ЕСЉП у Србији и за јачање улоге одговарајућих националних институција у овом процесу.

Такође, студијом су обухваћени различити аспекти процеса извршавања, укључујући и улогу правосуђа и других институција, као и улогу националних парламената у праћењу процеса извршавања. Ова питања се разматрају у светлу стандарда постављених инструментима меког права Савета Европе, нарочито у погледу улоге заступника као координатора процеса и учешћа националних парламената у извршавању пресуда.

Студија пружа и преглед пракси које се примењују у другим државамачланицама Савета Европе које би могле да послуже као корисни примери за дефинисање положаја заступника и успостављање јасних правила и процедура које би требало да усмере процес извршавања.

Анализа обједињује налазе два консултанта, Велимира Деловског и Вање Родић, које је Савет Европе ангажовао да обаве истраживање и припреме анализу, која се заснива на:

  • њиховом личном разумевања проблематике извршавања пресуда ЕСЉП и специфичности овог процеса у Србији,
  • информацијама које су консултанти прикупили од представника релевантних инситуција током састанака и консултација, у периоду између априла и јуна 2020. године.

У току припреме ове студије обављени су састанци са представницима следећих институција (по абецедном реду):

  • Државним правобранилаштвом Републике Србије – заступником Републике Србије пред Европским судом за људска права;
  • Министарством правде Републике Србије;
  • Народном скупштином Републике Србије (Одбором за људска и мањинска права и једнакост полова);
  • Одељењем за извршавање пресуда Европског суда за људска права, Савета Европе;
  • Правосудном академијом Републике Србије;
  • Републичким јавним тужилаштвом;
  • Уставним судом Републике Србије;
  • Врховним касационим судом Републике Србије.

Представници набројаних институција су пружили драгоцени допринос предмету истраживања и анализе. Документ се ослања на њихова виђења која су узета у обзир када су сачињавани закључци и препоруке.

Упоредни део ове анализе такође обухвата информације добијене у преписци, путем електронске поште, са представницима канцеларија заступника Аустрије и Чешке Републике.

Овај документ је подељен у пет поглавља.

У Поглављу I је представљено извршавање пресуда и систем надзора над извршавањем пресуда од стране Комитета министара Савета Европе. У поглављу су описани и кључни документи Савета Европе који се односе на процес извршавања пресуда и који пружају препоруке у погледу улоге заступника и националних парламената у том процесу.

Поглавље II се фокусира на различиту праксу у другим државама чланицама, у погледу успостављања одговарајућих правних и институционалних оквира за рад заступника и њихових канцеларија, као и на успостављању међуресорних механизама са задатком да координишу домаће заинтересоване стране укључене у извршавање и праћење тока извршавања. На крају у овом поглављу се такође разматрају различити видови укључивања законодавних тела у процесе извршавања пресуда ЕСЉП.

Поглавље III пружа детаљну анализу правног оквира који уређује рад заступника у Србији, као и правног оквира у вези са поновним испитивањем предмета као појединачне мере за извршавање пресуда ЕСЉП. Поглавље такође даје осврт на изазове који су уочени у раду правосуђа приликом примене одговарајућих законских одредби за понављање поступака. Имајући у виду опредељеност држава чланица, изражену кроз одређени број докумената Савета Европе (видети Поглавље II), да оснаже улогу законодавних тела у праћењу процеса извршавања, у Поглављу III такође се разматра укључивање Народне скупштине Републике Србије у процес извршавања пресуда ЕСЉП.

У Поглављу IV је дат преглед главних предмета и група предмета против Србије у процесу извршавања. Укратко су описана кључна питања утврђена у пресудама ЕСЉП против Србије (група предмета Јевремовић, група предмета ЕВТ, Алишић и други, Зорица Јовановић и група предмета Станимировић). Поглавље се пре свега фокусира на сам процес извршавања, изазове на које се наилази у том процесу, научене лекције и постигнуте резултате.

У Поглављу V су сумирани главни налази анализе тренутног стања увезисаизвршавањем пресуда ЕСЉП у Србији и предложени даљи кораци које треба предузети у будућности како би се превазишли недостаци утврђени у оквиру ове студије, и успоставио делотворни систем извршавања, заснован на најбољим праксама примењеним у другим државама чланицама Савета Европе.

Анализа потреба у процесу извршавања пресуда ЕСЉП против Србије (pdf - 1.3 МБ)