VASILEV
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 3. decembra 2024. doneo, a 14. januara 2025. godine objavio presudu u predmetu Vasilev protiv Srbije, broj 48150/18.
Presudu je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na nepružanje mogućnosti podnosiocu da se upozna sa razlozima na osnovu kojih mu je oduzeta dozvola za držanje oružja, niti da se njima suprotstavi, budući da su isti označeni kao poverljivi. Sud je ocenio da domaći organi nisu obezbedili kontradiktorno suđenje i jednakost oružja u upravnom sporu, te da interesi podnosioca nisu na valjan način bili zaštićeni, čime mu je narušeno pravo na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Ministarstvo unutrašnjih poslova - Policijska uprava u Vranju - Policijska stanica u Bosilegradu je 1. jula 2015. godine donelo rešenje kojim se od podnosioca oduzima oružani list koji mu je ranije izdat kao korisniku lovačke puške. Kao razlog za oduzimanje je navedena potreba da se zaštiti „lična i materijalna sigurnost drugih lica“, a na osnovu bezbednosne provere sprovedene od strane policije. Podnosilac nije bio upoznat sa sadržajem rezultata ove provere.
Nezadovoljan prvostepenim rešenjem, podnosilac je uložio žalbu drugostepenom organu koja je odbijena kao neosnovana.
Podnosilac je potom 28. novembra 2015. godine pokrenuo upravni spor protiv drugostepenog rešenja tvrdeći da rešenje nije bilo adekvatno obrazloženo, kao i da je bio onemogućen da efektivno učestvuje u postupku.
U odgovoru na tužbu podnosioca, Ministarstvo unutrašnjih poslova je Upravnom sudu dostavilo poverljivi dokument o bezbednosnoj proveri. Upravni sud je izvršio uvid u taj dokument bez prisustva stranaka i podnosioca nije upoznao sa njegovom sadržinom.
Bez održavanja javne rasprave, Upravni sud - Odeljenje u Nišu je 8. septembra 2016. godine doneo presudu U. 16502/15 kojom je tužbu podnosioca odbio. U obrazloženju presude je, pored ostalog, istaknuto da zakonska ograničenja sprečavaju taj sud da otkrije ili komentariše poverljive informacije u svojoj presudi.
Protiv presude Upravnog suda podnosilac je podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu koja je odbačena rešenjem Už-8001/2016 od 1. marta 2018. godine.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je podneo predstavku Sudu 29. septembra 2018. godine.
Podnosilac se u predstavci prituživao na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije, jer nije imao prilike da efektivno učestvuje u postupku i da odgovori na tvrdnje druge strane, budući da mu iste nisu bile poznate.
ODLUKA SUDA
Sud je najpre odbacio prigovor Vlade da podnosilac nije pretrpeo značajniju štetu s obrazloženjem da je pravo na adverzijalni postupak i jednakost oružja u sudskom postupku pitanje od opšteg značaja.
Odlučujući o meritumu, Sud je utvrdio da su činjenice na koje se policija pozvala prilikom oduzimanja podnosiočeve dozvole bile iskazane veoma uopšteno, bez pozivanja na konkretne okolnosti podnosiočevog slučaja. Samim tim, Sud je ocenio da podnosilac svakako nije bio upoznat sa optužbama protiv njega, što ga je onemogućilo da ih efektivno osporava, bilo faktički bilo pravno.
Sud je dalje utvrdio da postupak pred Upravnim sudom nije zaštitio interese podnosioca i obezbedio mu pravično suđenje, odnosno da postupak koji je prethodio donošenju presude nije ispunio zahtev kontradiktornosti i jednakosti stranaka. Posebno je ukazao na to da je Upravni sud podržao odluku Ministarstva unutrašnjih poslova bez sopstvene nezavisne procene poverljivih činjenica na kojima je odluka bila zasnovana, kao i da podnosiocu nije pružena prilika da se suprotstavi navodima iz bezbednosne provere, niti mu je omogućena javna rasprava.
Sud je konačno napomenuo da ni policija niti Upravni sud nisu tvrdili da je uskraćivanje relevantnih informacija podnosiocu bilo opravdavano interesima poput nacionalne bezbednosti, zaštite svedoka, niti zaštite poverljivih policijskih istražnih metoda.
Sud je zaključio da na domaćem nivou nisu učinjeni bilo kakvi napori da se podnosiocu omogući da ospori konkretne optužbe koje su proizašle iz bezbednosne provere ili da se pred Upravnim sudom održi javna rasprava.
Sledstveno, Sud je utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije.
PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)
Sud je obavezao Republiku Srbiju da podnosiocu isplati iznos od 3.600,00 evra na ime naknade nematerijalne štete i iznos od 2.000,00 evra na ime naknade troškova.