50 pitanja o ESLJP
1. Kada je Konvencija usvojena?
Konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, poznatija pod imenom „Evropska konvencija o ljudskim pravima“ (u daljem tekstu: Konvencija) otvorena je za potpisivanje 4. novembra 1950. godine; stupila je na snagu 3. septembra 1953. godine.
Konvencija je dala pravnu snagu određenim pravima sadržanim u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima i uspostavila međunarodni sudski organ nadležan da odlučuje u postupcima protiv država koje ne poštuju svoje obaveze.
2. Šta je protokol uz Konvenciju?
Protokol uz Konvenciju predstavlja tekst kojim se prvobitnoj Konvenciji dodaje jedno ili više prava ili se menjaju ili dopunjuju neke njene odredbe.
Protokoli koji dodaju prava Konvenciji obavezujući su samo za one države koje su ih potpisale i ratifikovale; odredbe nekog protokola nisu obavezujuće za državu koja ga je samo potpisala, ali ne i ratifikovala.
Do sada je usvojeno 14 dodatnih protokola.
3. Koja su prava zaštićena Konvencijom?
Države koje su ratifikovale Konvenciju, a koje se takođe nazivaju i „državama ugovornicama“, obavezuju se da obezbede i jemče osnovna građanska i politička prava definisana u Konvenciji svima u svojoj nadležnosti, ne samo sopstvenim državljanima.
Prava i slobode zajemčeni Konvencijom obuhvataju pravo na život, pravo na pravično suđenje, pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, slobodu izražavanja, slobodu misli, savesti i veroispovesti i zaštitu imovine. Konvencija naročito zabranjuje mučenje i nečovečno ili ponižavajuće postupanje ili kažnjavanje, prinudni rad, proizvoljno i nezakonito lišenje slobode i diskriminaciju u uživanju prava i sloboda zajemčenih Konvencijom.
4. Da li Konvencija evoluira?
Da. Konvencija evoluira, naročito posredstvom tumačenja njenih odredbi od strane Evropskog suda za ljudska prava. Sud je svojom sudskom praksom od Konvencije stvorio živi instrument; on time proširuje obim zajemčenih prava i primenjuje ih na situacije koje se nisu mogle predvideti u vreme usvajanja Konvencije.
Konvencija se takođe razvija tako što se protokolima uvode nova prava; kao, na primer, Protokolom br. 13 iz jula 2003. o ukidanju smrtne kazne u svim okolnostima, ili Protokolom br. 12 iz 2005. o zabrani diskriminacije.
5. Da li su nacionalni sudovi obavezni da primenjuju konvenciju?
Konvencija je primenljiva na nacionalnom nivou. Inkorporirana je u zakonodavstva država ugovornica, koje su se obavezale da će štititi prava definisana u Konvenciji. Nacionalni sudovi stoga moraju da primenjuju Konvenciju. U suprotnom, Evropski sud za ljudska prava će doneti presudu protiv države u slučaju da pojedinci podnesu pritužbu protiv nje jer nije zaštitila njihova prava.
Evropski sud za ljudska prava (ESLJP)
6. Kakav je sastav Suda?
Broj sudija u Sudu jednak je broju država ugovornica Konvencije.
7. Kako se biraju sudije Suda?
Sudije bira Parlamentarna skupština Saveta Evrope sa spiska od tri kandidata koje predlaže svaka država ugovornica. Oni se biraju na rok od devet godina i ne mogu biti reizabrani.
8. Da li su sudije zaista nezavisne?
Premda se sudije biraju sa spiska koji predlažu države, oni razmatraju predmete kao pojedinci i ne predstavljaju državu koja ih je predložila. Oni su u potpunosti nezavisni i ne mogu da se bave bilo kakvom aktivnošću koja ne bi bila u skladu sa njihovom dužnošću da budu nezavisni i nepristrasni.
9. Da li sudije razmatraju predmete koji se tiču njihovih zemalja?
„Nacionalne sudije“ ne mogu da razmatraju predmete protiv svojih zemalja kao sudije pojedinci. U izuzetnim slučajevima mogu biti pozvani da razmatraju takve predmete kao članovi Odbora. Među tim, sedmočlano Veće i Veliko veće, koje čini 17 sudija, uvek imaju „nacionalnog sudiju“ u svom sastavu.
10. Šta je Sekretarijat?
Sekretarijat čine zaposleni koji Sudu pružaju pravnu i administrativnu podršku u njegovom sudskom radu. Čine ga pravnici, administrativno i tehničko osoblje i prevodioci.
11. Koliki je budžet Suda?
Troškove Suda snosi Savet Evrope, čiji se budžet finansira iz doprinosa država članica, utvrđenih u skladu sa skalama zasnovanim na broju stanovnika
i BDP-u.
Iz budžeta Suda se pokrivaju plate sudija i zaposlenih i razni opšti troškovi (informaciona tehnologija, službena putovanja, pismeno i usmeno prevođenje, publikacije, troškovi reprezentacije, pravna pomoć, posete državama radi utvrđivanja činjeničnog stanja, itd).
12. Može li se sastav Suda razlikovati od predmeta do predmeta?
Da, Sud rešava predmete u jednom od svoja četiri osnovna sastava.
Predstavke koje se čine očigledno neprihvatljivim razmatra sudija pojedinac. Tročlani sudijski Odbor može jednoglasno odlučivati o prihvatljivosti predstavke i suštini stvari u predmetima koji se tiču stvari u pogledu kojih već postoji ustaljena praksa Suda. Predstavka takođe može biti dodeljena sedmočlanom sudskom Veću koje donosi odluke većinom glasova, uglavnom o prihvatljivosti predstavke i suštini stvari
Izuzetno, Veliko veće, koje čini 17 sudija, razmatra predmete koji su mu upućeni nakon što mu je Veće ustupilo nadležnost ili ukoliko je odobren zahtev za iznošenje predmeta pred Veliko veće.
13. Kakva je razlika između Veća i Odeljenja?
Odeljenje predstavlja administrativnu celinu, dok Veće predstavlja jedan od mogućih sastava Suda koji može donositi odluke i koje funkcioniše u okviru datog Odeljenja.
Sud ima pet Odeljenja u kojima se formiraju Veća. Svako Odeljenje ima predsednika, potpredsednika i određeni broj drugih sudija.
14. Kako se formiraju Veća i Velika veća?
Veće čini predsednik Odeljenja kojem je predmet dodeljen, „nacionalni sudija“ (sudija izabran sa spiska koji je predložila država protiv koje je podneta predstavka) i pet sudija koje predsednik Odeljenja imenuje po principu rotacije.
Veliko veće čine predsednik i potpredsednici Suda, predsednici Odeljenja i nacionalni sudija, zajedno sa sudijama izabranim žrebom. Kada Veliko veće razmatra predmet o kojem je prethodno odlučivalo Veće, u njegovom radu ne mogu učestvovati sudije koje su bile članovi tog Veća.
15. Kada Veliko veće razmatra neki predmet?
Postupak pred Velikim većem pokreće se na dva načina: odobravanjem zahteva za iznošenje predmeta pred Veliko veće ili ustupanjem nadležnosti.
Stranke mogu zahtevati da predmet bude iznet pred Veliko veće nakon što Veće izrekne presudu i takvi zahtevi se prihvataju u izuzetnim slučajevima. Kolegijum sudija Velikog veća odlučuje da li predmet treba da bude iznet pred Veliko veće na ponovno razmatranje.
Predmeti se takođe prosleđuju Velikom veću kada mu neko Veće ustupi nadležnost, premda se i ovo događa u izuzetnim slučajevima. Veće kojem je dodeljen predmet može da ustupi nadležnost nad njim Velikom veću ako se u tom predmetu pokreće neko pitanje koje ima naročito ozbiljan značaj za tumačenje Konvencije ili ako postoji opasnost da odluka neće biti u saglasnosti sa nekom od prethodnih odluka Suda.
16. Može li sudija odbiti da razmatra neki predmet?
Da. Zapravo, sudije su obavezne da se suzdrže od učešća u razmatranju predmeta ako su ranije postupale u tom predmetu u bilo kom svojstvu. To se naziva povlačenjem. Njih u postupku zamenjuje drugi sudija a ako se povukao “nacionalni sudija”, na njegovo mesto se imenuje sudija ad hoc.
17. Šta je sudija ad hoc?
Sudiju ad hoc imenuje država protiv koje se vodi postupak u slučaju da „nacionalni sudija“ ne razmatra predmet usled sprečenosti, povlačenja ili izuzeća.
18. Koji je obim nadležnosti Suda?
Sud ne može da razmatra predmete po sopstvenoj inicijativi. Ima nadležnost da razmatra navode o povredama Evropske konvencije o ljudskim pravima i to čini po prijemu pojedinačnih ili međudržavnih predstavki.
Postupak pred Sudom
19. Ko može da iznese predmet pred Sud?
Konvencija razlikuje dve vrste predstavki: pojedinačne predstavke koje može da podnese svako lice, grupa pojedinaca, preduzeće ili nevladina organizacija koja se žali na povredu svojih prava, i međudržavne predstavke, koje jedna država podnosi protiv druge.
Skoro sve predstavke koje su podnete Sudu od njegovog osnivanja podneli su neposredno pojedinci, tvrdeći da im je povređeno jedno ili više prava zajemčenih Konvencijom.
20. Protiv koga se predmeti iznose pred Sud?
Predstavke se mogu podnositi samo protiv jedne ili više država koje su ratifikovale Konvenciju. Sve predstavke protiv trećih država ili pojedinaca, na primer, biće proglašene neprihvatljivim.
21. Kako se predmeti iznose pred Sud?
Pojedinci mogu neposredno izneti predmet pred Sud, a pomoć advokata nije neophodna na početku postupka. Dovoljno je poslati Sudu propisno popunjen formular predstavke i potrebne dokumente. Međutim, to što je Sud zaveo neku predstavku ne znači da je ona prihvatljiva ili osnovana.
Sistem Konvencije omogućava „lak“ pristup Sudu i omogućava svim pojedincima, čak i onima koji žive u udaljenom delu neke države članice ili nemaju nimalo novca, da iznesu predmet pred Sud. Dakle, postupak pred Sudom je besplatan.
22. U čemu je razlika između pojedinačne i međudržavne predstavke?
Većinu predstavki podnetih Sudu čine pojedinačne predstavke koje podnose privatna lica. Države takođe mogu podnositi predstavke protiv drugih država ugovornica Konvencije; takve predstavke se nazivaju međudržavnim predstavkama.
23. Da li stranku u postupku pred Sudom mora zastupati advokat?
Podnosilac ne mora da ima pravnog zastupnika na početku postupka; svako može neposredno da iznese svoj predmet pred Sud. Međutim, pomoć advokata je neophodna nakon što Sud dostavi predmet tuženoj državi na izjašnjenje. Ako je neophodna, pravna pomoć se odobrava podnosiocima predstavki počev od te faze postupka.
24. Ko ima pravo da podnosi pravne podneske Sudu?
Ne postoji spisak advokata koji smeju da podnose pisane i usmene podneske Sudu. Podnosioca predstavke može da zastupa svaki advokat ovlašćen da se bavi advokaturom u jednoj od država ugovornica Konvencije ili osoba koju je za to ovlastio predsednik Veća.
25. Od kojih se faza sastoji postupak pred Sudom?
Postoje dve osnovne faze u razmatranju predmeta iznetih pred Sud: faza ocenjivanja prihvatljivosti predstavke i faza ocenjivanja suštine stvari (tj. razmatranja pritužbi). Procesuiranje predstavke takođe prolazi kroz različite faze.
Sudija pojedinac proglašava predstavku neprihvatljivom ako je njena neprihvatljivost očigledna od samog početka; na odluke sudije pojedinca nisu dozvoljene žalbe.
Odbor donosi konačnu odluku ili presudu u predmetima u pogledu kojih već postoji ustaljena praksa Suda.
Veće dostavlja predmet vladi države protiv koje je predstavka podneta na izjašnjenje. Obe stranke se pismeno obraćaju Sudu. Sud zatim odlučuje da li je primereno da predmet razmatra na javnoj raspravi što, kada se uzme u obzir broj do sada razmotrenih predstavki, predstavlja izuzetak. Na kraju, Veće izriče presudu koja postaje konačna tek nakon isteka roka od tri meseca tokom kojeg podnosilac predstavke ili država mogu zahtevati iznošenje predmeta pred Veliko veće na ponovno razmatranje. Ukoliko kolegijum Velikog veća odobri zahtev za iznošenje predmeta pred Veliko veće, ono ponovo razmatra predmet i po potrebi održava javnu raspravu. Presuda Velikog veća je konačna.
26. Pod kojim je uslovima neka predstavka prihvatljiva?
Preds tavke moraju ispunjavati određene uslove kako bi ih Sud proglasio prihvatljivim; u suprotnom se pritužbe iznete u njima ni ne razmatraju. Predmeti se mogu izneti pred Sud samo nakon što su iscrpljeni domaći pravni lekovi; drugim rečima, pojedinci koji se žale na povrede svojih prava moraju prethodno izneti svoje pritužbe pred sudove nadležne zemlje, sve do najvišeg suda koji ima nadležnost za takve predmete. Time sama država prva dobija mogućnost da
na nacionalnom nivou otkloni navodnu povredu.
Navodi podnosioca predstavke moraju se odnositi na jedno ili više prava definisanih u Konvenciji. Sud ne može razmatrati pritužbe o povredama bilo
kojih drugih prava. Predstavke takođe moraju biti podnete Sudu u roku od četiri meseca od donošenja poslednje sudske odluke u tom predmetu, što je obično presuda najvišeg suda u dotičnoj zemlji. Podnosilac predstavke mora lično i neposredno biti žrtva povrede Konvencije i morao je da pretrpi značajnu štetu. Ne treba, naravno, zaboraviti da se predstavke mogu podnositi samo protiv jedne ili više država ugovornica Konvencije, ne i protiv neke druge države ili nekog pojedinca.
27. Da li NVO ili države smeju da učestvuju u postupku?
Da, i NVO i države mogu da podnose predstavke. Takođe, predsednik Suda ih može ovlastiti da intervenišu u postupku u svojstvu trećih lica.
28. Šta je to intervencija trećih lica?
Predsednik Suda može da ovlasti svako lice koje nije podnosilac predstavke ili drug u drž avu ugovornicu Konvencije, osim one protiv koje je predstavka podneta, da interveniše u postupku. To se naziva intervencijom trećeg lica. Lice ili država u pitanju ima pravo da podnosi podneske i učestvuje u javnim raspravama.
29. Može li Sud da imenuje veštake ili pribavlja dokaze od svedoka?
Da. U izuzetnim slučajevima, Sud može odlučiti da preduzme istražne radnje i otputuje u određenu zemlju kako bi razjasnio činjenično stanje u datom predmetu. Delegacija Suda tada može pribavljati dokaze od svedoka i sprovesti uviđaj na licu mesta.
Sud povremeno određuje veštake, na primer tako što angažuje lekare specijaliste da pregledaju podnosioce predstavki koji se nalaze u zatvoru.
30. Da li Sud održava javne rasprave?
Postupak pred Sudom je u osnovi pisan, ali Sud povremeno odlučuje da u konkretnom predmetu održi javnu raspravu.
Rasprave se održavaju u zgradi Suda u Strazburu. One su javne osim ako predsednik Veća ili Velikog veća ne odluči drugačije. Novinari i javnost su stoga obično ovlašćeni da prisustvuju tim raspravama; jednostavno treba da pokažu svoje novinarske ili lične legitimacije na prijemnom pultu Suda.
Sve rasprave se snimaju i emituju na internet stranici Suda na dan rasprave, od 14:30 (po lokalnom vremenu).
31. Šta su preliminarni prigovori?
Preliminarni prigovori su argumenti koje tužena država podnosi kako bi potkrepila svoju tvrdnju da Sud ne treba da razmatra suštinu stvari predmeta.
32. Šta je prijateljsko poravnanje?
Prijateljsko poravnanje predstavlja dogovor stranaka da obustave postupak pokrenut po predstavci. Kada se stranke dogovore da reše spor na ovaj način, taj
dogovor obično podrazumeva da država isplati određeni iznos podnosiocu predstavke. Nakon što razmotri uslove prijateljskog poravnanja i ako ne smatra
da poštovanje ljudskih prava zahteva nastavak postupka, Sud predstavku briše sa liste.
Sud uvek ohrabruje strane da postignu prijateljsko poravnanje. Ako ga one ne postignu, Sud razmatra suštinu predstavke.
33. Može li Sud da odredi privremene mere?
Sud po prijemu predstavke može odlučiti da država treba da preduzme određene privremene mere dok on razmatra predmet. To obično podrazumeva zahtev da se država suzdrži od nekog postupka, kao što je vraćanje pojedinaca u zemlje u kojima bi, kako oni tvrde, bili ubijeni ili mučeni.
34. Da li je odlučivanje otvoreno za javnost?
Ne, odlučivanje Suda je uvek tajno.
35. Da li je neka država ikada odbila da sarađuje sa Sudom?
Bilo je slučajeva da države ne obezbede ili čak odbiju da Sudu dostave informacije i dokumente koji su mu bili potrebni za razmatranje predstavke.
Sud u takvim slučajevima može da zaključi da je država povredila član 38 Konvencije (kojim se države obavezuju da Sudu pruže sve potrebne olakšice).
36. Koliko obično traje postupak pred Sudom?
Nemoguće je odrediti koliko će postupak pred Sudom potrajati.
Sud nastoji da reši predmet u roku od tri godine od trenutka kada je pred njega iznet, ali razmatranje nekih predmeta može da traje duže, dok se, pak, neki predmeti brže rešavaju.
Dužina trajanja postupka pred Sudom očigledno zavisi od predmeta, vrste sudijskog sastava kojem je dodeljen, ažurnosti s kojom stranke pružaju informacije Sudu, kao i od mnogih drugih činilaca, kao što su održavanje rasprave ili iznošenje predmeta pred Veliko veće.
Neke predstavke mogu biti označene kao hitne i one se prioritetno razmatraju, naročito ako se tvrdi da podnosiocu predstavke preti neposredna fizička opasnost.
Odluke i presude Suda
37. Kakva je razlika između odluke i presude?
Odluku obično donosi sudija pojedinac, Odbor ili Veće Suda. Odnosi se samo na prihvatljivost predstavke, ne i na suštinu predmeta. Veće obično istovremeno razmatra prihvatljivost i suštinu predstavke, a zatim izriče presudu.
38. Da li su presude protiv država za njih obavezujuće?
Presude u kojima je utvrđena povreda Konvencije obavezuju države u pitanju i one su u obavezi da ih izvrše. Komitet ministara Saveta Evrope nadgleda izvršenje presuda, naročito kako bi obezbedio isplatu iznosa koje je Sud dosudio podnosiocima predstavki kao naknadu za štetu koju su pretrpeli.
39. Može li se uložiti žalba na presudu Suda?
Odluke o neprihvatljivosti, kao i presude koje su doneli Odbori ili Veliko veće, su konačne i na njih se ne može uložiti žalba. Međutim, stranke imaju rok od tri meseca nakon prijema presude Veća tokom kojeg mogu da zatraže iznošenje predmeta pred Veliko veće na ponovno razmatranje. Odluke o osnovanosti zahteva za iznošenje predmeta pred Veliko veće donosi kolegijum sudija.
40. Kako se sprovode presude Suda?
Nakon što izrekne presudu u kojoj je utvrdio povredu nekog prava, Sud upućuje spise predmeta Komitetu ministara Saveta Evrope, koji se savetuje sa zemljom
u pitanju i odeljenjem odgovornim za izvršenje presuda o tome kako presudu treba izvršiti i kako ubuduće sprečiti slične povrede Konvencije. To dovodi
do usvajanja opštih mera, naročito izmena i dopuna zakona i, po potrebi, do usvajanja pojedinačnih mera.
41. Koje su posledice presude u kojoj je utvrđena povreda nekog prava?
U slučaju da Sud zaključi da je neka država povredila Konvenciju, ona mora da obezbedi da do takvih povreda ne dolazi ubuduće, u suprotnom postoji mogućnost da će Sud izreći nove presude protiv nje. Država će u nekim slučajevima morati da izmeni svoje zakonodavstvo kako bi ga usaglasila sa Konvencijom.
42. Šta je pravično zadovoljenje?
Kada Sud presudi protiv neke države i utvrdi da je podnosilac predstavke pretrpeo štetu, on podnosiocu pre ds tavke dosuđuje pravično zadovoljenje, tj. iznos novca kao naknadu za tu štetu. Komitet Ministara se stara da svaki iznos koju Sud dosudi zaista bude isplaćen podnosiocu predstavke.
43. Šta je pilot predmet?
Sud je u poslednjih nekoliko godina razvio novi postupak kako bi izašao na kraj sa masovnim prilivom predstavki vezanih za slične probleme, takođe poznatih pod nazivom „sistemski problemi“ – tj. onih koji su rezultat neusaglašenosti nacionalnog zakonodavstva sa Konvencijom.
Sud stoga u poslednje vreme sprovodi postupak koji podrazumeva razmatranje jedne ili više predstavki ove vrste, dok se zastaje sa razmatranjem (drugim rečima odlaže razmatranje) niza sličnih predmeta. Nakon što izrekne presudu u pilot predmetu, on poziva državu u pitanju da usaglasi nacionalno zakonodavstvo sa Konvencijom i ukazuje na opšte mere koje bi trebalo da budu preduzete. Zatim nastavlja da rešava druge slične predmete.
44. Šta je izdvojeno mišljenje?
Sudije mogu poželeti da sačine svoje mišljenje u vezi sa predmetom u čijem su razmatranju učestvovali i njihova mišljenja se prilažu uz presudu. Oni time generalno objašnjavaju zašto su glasali kao i većina (saglasno mišljenje) ili naprotiv, zašto se nisu složili sa većinom sudija (suprotno mišljenje).
Aktivnost Suda
45. Koliko se predmeta iznosi pred Sud?
Sud je žrtva sopstvenog uspeha: svake godine prima više od 50.000 predstavki. Posledice određenih presuda Suda, kao i sve veće uvažavanje njegovog rada među državljanima država ugovornica, značajno su uticali na broj predmeta iznetih pred Sud svake godine.
46. Na koja se prava odnosi većina predmeta?
U približno polovini presuda u kojima je utvrdio povredu nekog prava otkad je osnovan, Sud je zaključio da je prekršen član 6 Konvencije, u pogledu kako pravičnosti tako i dužine postupka. Zapravo, 58% povreda koje je Sud utvrdio odnosi se ili na član 6 Konvencije (pravo na pravično suđenje) ili na član 1 Protokola br. 1 (zaštita imovine). Pored toga, Sud je u oko 11% predmeta utvrdio ozbiljnu povredu Konvencije u vezi sa pravom na život i zabranom mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja (članova 2 i 3).
47. Da li su privremene mere zaista delotvorne?
Premda države skoro uvek slede preporuke Suda u pogledu privremenih mera, dešavalo se da neke od njih ne postupe u skladu sa zahtevom Suda. Sud u takvim slučajevima obično utvrdi da te države nisu ispunile svoje obaveze iz člana 34 (pravo na pojedinačnu predstavku).
38. Da li se Sud bavi nekim društvenim pitanjima?
Sud je, naravno, pozivan da rešava pitanja koja nisu mogla da se predvide prilikom potpisivanja Konvencije 1950. godine. Sud je tokom poslednjih 50 godina donosio presude o mnogim društvenim pitanjima, kao što su: pitanja vezana za abortus, potpomognuto samoubistvo, pretrese do gole kože, kućno ropstvo, pravo na neometano utvrđivanje svog porekla uprkos mogućnosti majki da se anonimno porađaju, nošenje islamskih marama u školama i na univerzitetima, zaštitu novinarskih izvora, diskriminaciju Roma i ekološka pitanja.
Budućnost Suda
49. Šta je Protokol br. 14?
Protokol br. 14 ima za cilj da obezbedi dugoročnu efikasnost Suda optimizacijom filtriranja i procesuiranja predstavki te uvodi nove sudijske sastave koji se bave najjednostavnijim predmetima, novi kriterijum prihvatljivosti (kriterijum „značajne štete“) i produžava mandat sudija na devet godina bez mogućnosti reizbora. Ovaj Protokol je stupio na snagu 1. juna 2010. godine.
50 Kakvi su planovi za reformu?
Nezavisno od Protokola br. 14, preovladalo je uverenje da je potrebno dodatno reformisati sistem uspostavljen Konvencijom, te je u novembru 2006. godine Grupa mudrih lica, koju su činili ugledni pravnici, podnela svoj izveštaj Komitetu ministara. Grupa je, između ostalog, preporučila uspostavljanje novog
sudskog mehanizma za filtriranje predstavki i izradu Statuta kojim bi se uredila određena pitanja vezana za organizaciju rada Suda, a koji bi zatim mogao da se menja i dopunjuje po proceduri fleksibilnijoj od one koja se primenjuje za izmene i dopune međunarodnih ugovora, a kakva se primenjuje i na Konvenciju.
Koordinacioni odbor za ljudska prava Saveta Evrope razmatra različite predloge.