Branka Belić Babić i drugi protiv Srbije

PRAVO

A.    Združivanje predstavki

Imajući u vidu sličnost predmeta navedenih predstavki, Sud smatra da je primereno da iste ispita zajedno i da donese jednu spojenu odluku.

B.    Žalbe na osnovu člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola br. 1 (neizvršenje ili odloženo izvršenje domaćih odluka donetih protiv društvenih/državnih preduzeća)

Vlada je tvrdila da su konačne odluke donesene na domaćem nivou zapravo izvršene u korist podnosilaca predstavki. Stoga je predložila da Sud odbaci predmetne predstavke kao zloupotrebu prava na pojedinačnu predstavku u skladu sa članom 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.

Podnosioci predstavki nisu osporili tu činjenicu.

Sud ponavlja da se predstavka može odbaciti kao zloupotreba prava na pojedinačnu predstavku u smislu člana 35. stav 3(a) Konvencije ukoliko je, između ostalih razloga, svesno zasnovana na lažnim informacijama ili ukoliko su značajne informacije i dokumenti namerno izostavljeni, bilo tamo gde su bili poznati od samog početka ili gde su novi značajni događaji nastupili tokom trajanja postupka. Nepotpuna, a samim tim i obmanjujuća informacija, može predstavljati zloupotrebu prava na predstavku, naročito ako se predmetna informacija tiče same suštine predmeta i ako se ne pruži dovoljno dobro objašnjenje za neobelodanjivanje takve informacije (videti Gross protiv Švajcarske [VV], broj 67810/10, stav 28, ESLJP 2014; S.A.S. protiv Francuske [VV], broj 43835/11, stav 67, ESLJP 2014; i Nikolić i dr. protiv Srbije (odl.)  [Veće], br.  48162/18 i 8 dr, od 21. januara 2021. godine).

Osvrtom na predmetni slučaj, Sud primećuje da je u periodu od 15. decembra 2020. do 22. februara 2021. godine država u celosti isplatila iznose dosuđene u predmetnim odlukama na domaćem nivou, u skladu sa domaćim pravom (videti Stevanović i dr. protiv Srbije, br.  43815/17 i 15 dr., stav 17, od 27. avgusta 2019. godine). Podnosioci predstavki nisu obavestili Sud o takvom razvoju događaja pre nego što je Vlada dobila obaveštenje o podnošenju predstavki i nije dato obrazloženje za ovakav propust.

Uzimajući u obzir činjenicu da su se zadržane informacije odnosile na samu suštinu predstavki, Sud nalazi da je takvo ponašanje bilo u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku. Advokati moraju da shvate da, uzimajući u obzir dužnost Suda da ispituje navode o kršenju ljudskih prava, oni takođe moraju pokazati visoku profesionalnu razboritost i smislenu saradnju u radu sa Sudom, štedeći ga od neozbiljnih pritužbi, te se, pre pokretanja postupaka i nakon toga, oni moraju marljivo raspitati o svim detaljima slučaja, pažljivo se pridržavajući svih relevantnih pravila postupka, pri čemu su takođe dužni da podstaknu svoje klijente da učine isto. U protivnom, namerna ili nemarna zloupotreba resursa Suda može ugroziti verodostojnost rada advokata u očima Suda, pa čak i ako se sistematski dogodi, može dovesti do situacije da se pojedinim advokatima zabrani zastupanje podnosilaca predstavki prema Pravilu 36. stav 4 (b) Poslovnika Suda (videti Stevančević protiv Bosne i Hercegovine (odl.), broj 67618/09, stav 29, od 10. januara 2017. godine).

S obzirom na gore navedeno, Sud nalazi da predmetne predstavke predstavljaju zloupotrebu prava na pojedinačnu predstavku, te moraju biti odbačene u skladu sa članom 35. st. 3 (a) i 4. Konvencije.

IZ TIH RAZLOGA, SUD, JEDNOGLASNO,

Odlučuje da predstavke združi;

Proglašava predstavke neprihvatljivim.