U Strazburu je u periodu od 25. do 28. marta 2008. godine održan 66. sastanak Upravnog komiteta za ljudska prava (CDDH). Sastankom je predsedavala ko-zastupnica Turske pred Evropskim sudom za ljudska prava Deniz Akčaj, a učestvovali su predstavnici 42 zemlje članice Saveta Evrope, među kojima je bio Slavoljub Carić, zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao predstavnik Republike Srbije. U svojstvu posmatrača sastanku su prisustvovali predstavnici Belorusije, nevladinih organizacija Amnesty International, Access Info Europe, Open Society Initiative i predstavnici UNHCR, a takođe učesnici ovog sastanka bili su i predstavnici Vatikana, Japana, Evropskog komiteta za pravnu saradnju, Međunarodne komisije pravnika (ICJ). Ispred Parlamentarne skupštine Saveta Evrope u radu Komiteta učestvovao je Endrju Dremčevski, a izveštaje su podneli i predsedavajući pojedinih komiteta i radnih grupa  (DH-PR,  DH-MIN, DH-S-GDR, DH-S-AC).

Najveći deo sastanka bio je posvećen raspravi o nacrtu Evropske konvencije o pristupu službenim dokumentima. U vezi sa radom radne grupe DH-S-AC, koja je bila neposredno angažovana na izradi ovog nacrta, izveštaj je podnela H. Jederblom, predsedavajuća ove grupe. Diskusija koja je usledila nakon njenog referata pokazala je da je pristup službenim dokumentima i dokumentima od javnog značaja u daleko većoj meri postignut na nacionalnom nego što je to moguće ostvariti na međunarodnom nivou, kroz izradu jednog međunarodnog instrumenta, kao i da su glavni protivnici veće slobode pristupa službenim dokumentima najstarije članice Saveta Evrope poput Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije i Holandije. Štaviše, nemačka zastupnica pred Evropskim sudom za ljudska prava i predstavnik Nemačke u CDDH Almut Vitling Fogl bila je izričito protiv proširivanja kruga državnih organa za koje bi važila obaveza obezbeđivanja pristupa ovim dokumentima, ustanovljavanju roka u kome bi nadležni državni organi trebalo da odgovore na zahtev u vezi sa pristupom dokumentima, obavezujućeg karaktera odluka drugostepenog organa povodom zahteva za pristup informacijama i navođenja liste dokumenata koji bi morali da se objavljuju bez obzira da li postoji izričit zahtev u tom pravcu, na čemu su insistirali Slovenija i predstavnici nevladinih organizacija, iako je nemački komesar za informacije od javnog značaja u pisanom obliku podržao ovu slovenačku inicijativu. Naprotiv, većina zemalja, kao i Sekretarijat CDDH, bila je mišljenja da bi trebalo podržati postojeći tekst, jer on obezbeđuje konsenzus i širu ratifikaciju buduće konvencije, pošto predstavlja bolji odraz realnog stanja. Sa druge strane, usvajanje postojećeg teksta nesumnjivo predstavlja napredak, jer obezbeđuje nadzor nad merama nacionalnih organa na međunarodnom nivou. Sem toga, državama, čije nacionalno zakonodavstvo prevazilazi okvire buduće konvencije, ostaje mogućnost davanja jednostranih deklaracija u vezi sa tim. Isto tako, iako nacrt buduće konvencije ne sadrži odredbe u vezi sa stavljanjem rezervi, na čemu je takođe insistirala Slovenija, moguće je stavljanje rezervi na osnovu opštih pravila iz člana 19 Bečke konvencije o ugovornom pravu. Tokom diskusije u vezi sa pojedinim odredbama buduće konvencije najviše je osporavano postojeće rešenje iz člana 19 buduće konvencije u vezi sa izmenama konvencije prema kome Komitet ministara mora da odobri svaku izmenu teksta Konvencije, što omogućava i da države nečlanice buduće konvencije iznesu svoje mišljenje u vezi sa Konvencijom. Na kraju, usvojen je tekst buduće konvencije koji će biti dostavljen na razmatranje i usvajanje od strane Komiteta ministara.

Tokom ovog sastanka bilo je reči i o drugim pitanjima, a posebno ukazujemo na sledeće:

- razmatrene su dalje aktivnosti dve radne grupe u okviru Komiteta za unapređenje procedure pred Evropskim sudom za ljudska prava (DH-PR ) - Radne grupe A (bavi se pitanjem izvršavanja presuda ESLJP i u njenom radu učestvuje  i Srbija) i radne grupe B (bavi se pitanjem implementacije preporuka Komiteta ministara na nacionalnom nivou). Kada je reč o Radnoj grupi A prihvaćeno je produženje njenog mandata (ističe 30. aprila o.g.) do kraja 2008. godine (trebalo bi da se održe još dva sastanka ove grupe - u junu i septembru), kako bi ona finalizovala rad vezi sa istraživanjem indikatora koji dovode do sporog i nemarnog izvršavanja presuda, kao i merama koje stoje na raspolaganju Komitetu ministara u borbi protiv toga, što zavisi i od dostavljanja odgovarajućih izveštaja Odeljenja za izvršavanje presuda ESLJP u okviru Komiteta ministara. U vezi sa Radnom grupom B, prihvaćen je izveštaj o aktivnostima DH-PR, prezentovan od strane češkog agenta Vit Šroma, koji ujedno predsedava ovim telom, povodom tri prioritetne preporuke (unapređenje domaćih lekova, usklađenost nacionalnog zakonodavstva i prakse sa Konvencijom i ponavljanje postupka nakon presude ESLJP).  Zaključeno je takođe da države mogu u svakom trenutku dostaviti nove podatke u vezi sa  primenom preporuka na nacionalnom nivou u slučaju nekih značajnih izmena, kao i da bi bilo korisno držanje povremenih konsulatacija u vezi sa nacionalnim aspektom primene preporuka. Izveštaj je upućen Komitetu ministara na usvajanje tokom majskog zasedanja. Zaključeno je  da će obeležavanje 60 godina od stupanja na snagu Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda u 2010. godini i održavanje evropske ministarske konferencije o ljudskim pravima biti idealna prilika za sumiranje rezultata primene Konvencije na nacionalnom nivou.

- usvojen je nacrt privremenog izveštaja o radu tzv. Grupe za refleksiju (DH-S-GDR) koja se bavi razmatranjem rezultata primene Deklaracije usvojene na 117. zasedanju Komiteta ministara održanom u maju 2007. godine u vezi sa preporukama iz izveštaja Grupe mudrih ljudi o reformi Konvencije. Ova grupa, kojom predsedava holandski agent i raniji predsedavajući CDDH Ruland Beker, ima kao glavni zadatak da temeljno istražuje primenu preporuka sadržanih u izveštaju Grupe mudrih ljudi. Inače, jedan od prioriteta u radu ove grupe odnosi se na izradu nacrta Statuta Evropskog suda za ljudska prava u čemu će ova grupa ostvarivati saradnju i sa civilnim sektorom. Do sada je ova grupa održala dva sastanka, a rezultati tih sastanak prezentovani su na CDDH. Dosadašnji rad ove grupe se svodio na razmatranje predloga koji ne zahtevaju izmenu Konvencije, a sprovođen je uz tesnu saradnju sa Komesarom za ljudska prava i Sekretarijatom Evropskog suda za ljudska prava. U ostvarivanju zadataka ove grupe CDDH smatra da nije neophodno formiranje podgrupa, a pozdravlja ideju kreiranja sajta u vezi sa njenim idejama i rezultatima. U daljem svom radu ova grupa će se fokusirati na pitanja koja zahtevaju izmenu Konvencije, a to su u prvom redu pitanje donošenja Statuta i razmatranje projekta pilot-presuda.

- predsedavajuća DH-MIN Judit Solimoši podnela je izveštaj sa martovskog sastanka ove grupe, sedmog po redu. CDDH je ponovio značaj analize u vezi sa konceptom „nacije“ koju shodno preporuci Parlamentarne skupštine SE 1735 (2006) vrši ovaj komitet. Ovom komitetu ukazano je na to da može pozivati na svoje sastanke različite nevladine organizacije u zavisnosti od teme koja se raspravlja na sastanku. Shodno tome, Federaciji evropskih nacija (FUEN) je dozvoljeno da na ad hoc osnovi učestvuje na oktobarskom zasedanju ovog tela.  

- na CDDH je istaknut značaj Deklaracije Komiteta ministara SE o akcijama koje bi Savet Evrope trebalo da preduzme u cilju unapređenja položaja zaštitnika ljudskih prava i promocije njihovih aktivnosti, koja je usvojena u februaru 2008. godine. Takođe, istaknuto je da Parlamentarna skupština trenutno priprema izveštaj pod nazivom „Situacija u vezi sa zaštitnicima ljudskih prava u zemljama članicama Saveta Evrope“, o čemu bi 17. aprila 2008. godine trebalo da se održi posebno zasedanje.

Pored navedenih tema na 66. sastanku CDDH, izvestilac iz Belgije Šantal Galand podnela je izveštaj o najnovijim pitanjima u vezi sa zaštitom ekonomskih i socijalnih prava, a bilo je reči i o pojedinim preporukama Parlamentarne skupštine SE (naročito o preporuci o crnoj listi Saveta bezbednosti UN i EU, povodom čega je zauzeto posebno mišljenje), ljudskim pravima pripadnika oružanih snaga (priprema preporuke u vezi sa tim), pripremi konferencije o ljudskim pravima u multikulturnom društvu, izbornim pitanjima (izabrana nova zamenica predsedavajućeg CDDH - nemačka zastupnica pred Evropskim sudom za ljudska prava i predstavnik Nemačke u CDDH Almut Vitling Fogl, dok je za člana Biroa CDDH izabrana francuska zastupnica pred Sudom An Fransoaz Tisije), gostima na novembarskom zasedanju CDDH (predsednik Suda Kosta), kalendaru budućih aktivnosti CDDH i njegovih komiteta itd.

Na ovom zasedanju Pjer Boja, Generalni direktor Direktorata za ljudska prava i pravne poslove, ponovio je značaj za rad i reformisanje Suda stupanje na snagu Protokola 14,  povodom čega je predstavnik Rusije istakao da bi to pitanje trebalo da dođe u fokus razmatranja ruske Dume. Španski agent Ignacio Blasko Lozano informisao je  CDDH da je Španija ratifikovala Protokol 12.

Napominjemo da je ovaj protokol koji reguliše pitanje opšte zabrane diskriminacije ratifikovalo samo 16 članica SE (među njima je i Srbija, koja pred Sudom već ima jedan slučaj povodom navodnog kršenja prava garantovanog ovim protokolom). Ovaj protokol, međutim, još nisu ratifikovale države poput Italije, Francuske, Velike Britanije i Rusije (poslednje pomenute tri države ga nisu ni potpisale), što svedoči o tome da ove države veoma dobro razmišljaju o tome da li im je i koliko u interesu da pristupe nekom međunarodnom sporazumu koji im kasnije može nametnuti neke obaveze koje im ne konveniraju.