Iz izveštaja koji Evropski sud za ljudska prava objavljuje početkom svake godine za prethodnu godinu može se izvesti zaključak o kontinuiranom porastu aktivnosti Evropskog suda za ljudska prava. Naime, u 2004. godine  Sudu je podneto 32500, u 2005. godini 35400, u 2006. godini 39400, a u 2007. godini 41700 predstavki građana iz svih država članica Saveta Evrope. Kada se uzmu u obzir predstavke iz ranijih godina, trenutno se pred Sudom u radu nalazi gotovo 80.000 predstavki. Od ukupnog broja predstavki 55% predstavki odnosi se na četiri države – Rusiju (26%), Tursku (12%), Rumuniju (10%) i Ukrajinu (7%).
Sud je 2007. godine doneo 1503 presude, a najveći broj presuda donet je u odnosu na Tursku (331), Rusiju (192), Poljsku (111) i Ukrajinu (109). Te četiri države su ujedno i jedine četiri države kod kojih je Sud u trocifrenom broju slučajeva utvrdio povrede Konvencije (u odnosu na Tursku u 331, Rusiju u 175, Poljsku u 101 i Ukrajinu u 108 slučajeva).

Velika Britanija nalazi se na prvom mestu po broju sklopljenih prijateljskih poravnanja (od 50 presuda čak u 24 slučaja sklopljeno je poravnanje). Često su poravnanju pribegavale i Finska (8 puta od 26 donetih presuda) i Francuska (8 puta od 48 donetih presuda).

Najveći broj presuda u kojima je Sud utvrdio da nije bilo povrede donet je u odnosu na Poljsku (9), ali ne treba zaboraviti da je Sud u odnosu na ovu državu doneo čak 111 presuda, a od toga je u 101. presudi utvrđena bar jedna povreda Konvencije. U odnosu na ukupan broj presuda najbolji rezultat po pitanju broja presuda u kojima nije utvrđena povreda Konvencije postigla je Gruzija (od 8 donetih presuda u 4 je utvrđena povreda Konvencije, dok u 4 presude nije nađeno da je došlo do povreda Konvencije).

Srbija spada u kategoriju država kod kojih je Sud u svim donetim presudama (14) utvrdio povredu Konvencije (14). U ovu grupu spadaju i Kipar, Jermenija, Azerbejdžan, BiH, Norveška, Island, San Marino i Estonija. Tako na primer, u odnosu na Mađarsku Sud je doneo 24 presude i u svim donetim presudama utvrđena je povreda Konvencije. Slično je Sud donosio presude i u odnosu na Belgiju (ukupno 15 presuda, a u 14 presuda utvrđena je povreda Konvencije, dok je u jednom slučaju sklopljeno prijateljsko poravnanje). Sklapanjem poravnanja države poput Albanije, Moldavije, Švedske i Makedonije izbegle su situaciju da budu donete sve presude u kojima je utvrđena bar jedna povreda Konvencije.

Kada su u pitanju bivše jugoslovenske republike najveći broj presuda u 2007. godini donet je u odnosu na Hrvatsku (31 presuda od kojih je u 29 utvrđena povreda Konvencije, u jednom slučaju sklopljeno je poravnanje, a u jednom slučaju Sud je presudom našao da nije bilo povrede Konvencije). U slučaju Slovenije u 2007. godini doneto je 15 presuda (u 14 slučajeva je utvrđena povreda Konvencije, u jednom je nađeno da nije bilo povrede), a u odnosu na Makedoniju doneto je 17 presuda (u 16 presuda utvrđena je povreda, a u jednom slučaju sklopljeno je poravnanje i to na iznos od 80.000 evra). Najmanje presuda doneto je u odnosu na BiH (3 presude i u sve tri su nađene povrede Konvencije).

Naravno, da bi ovi podaci bili jednostrani kada se u obzir ne bi uzeli i drugi pokazatelji. Naime, protiv Srbije je do sada (od trenutka ratifikacije Konvencije marta 2004. godine) od strane Suda odlučivano o 2729 predstavki, a gotovo polovina od ovog broja je odbačena (1334). Državnom zastupniku su do sada u 71. slučaju predstavke dostavljene na odgovor, a Sud je u 15 slučajeva doneo presudu kojim je utvrđena povreda Konvencije (nakon slučaja Kačapor taj broj iznosi 16 presuda, ali to nije obuhvaćeno izveštajem, jer je ova presuda doneta 2008. godine). U šest od 71. slučaja koji su dostavljeni na odgovor Sud je doneo odluku u korist države (predstavke proglašene očigledno neosnovanim ili skinute sa liste slučajeva po nekom drugom osnovu). U 2007. godini Sud je uzeo u rad 1061 predstavku uperenu protiv Republike Srbije i gotovo polovinu od tih predstavki odbacio (528). Tokom 2007. godine Srbiji je na odgovor dostavljeno 26 predstavki (manje u odnosu na 2006. godinu kada je dostavljeno 40 predstavki). Sa druge strane, Sud je tokom 2007. godine, kada je u pitanju Republika Srbija, bio više fokusiran na okončanje predmeta (doneto 14 presuda i 5 odluka), za razliku u odnosu na 2006. (doneta jedna presuda) i 2005. godinu (doneta jedna odluka).

Ako se ove brojke uporede sa drugim državama može se videti da je interesovanje građana u Srbiji za obraćanje Sudu prilično veliko. Na primer, Hrvatska je članica Suda od 1997. godine, a Srbija od 2004. godine. Protiv Hrvatske je do sada od trenutka kada je ona članica Suda podneto ukupno 4095 predstavki, a protiv Srbije je do sada ukupno podneo 2729 predstavki, iako je Hrvatska ratifikovala Konvenciju pre više od 10 godina, a Srbija pre nepune 4 godine. Naravno, ne treba zaboraviti da Srbija ima veći broj stanovnika od Hrvatske, pa shodno tome i potencijalno veći broj podnosilaca predstavki Sudu. Da je trend čestog obraćanja Sudu u Srbiji veoma izražen vidi se i po tome da je Sud u odnosu na Srbiju u 2007. godini postupao po 1061 predstavki, a u odnosu na Hrvatsku u 557 predstavki. Slično je i sa drugim državama u 2007. godini – Mađarska (528), BiH (708), Makedonija (454), Češka (808), Slovačka (347), Bugarska (821), Belgija (124), Portugal (133) itd. Naravno, u poslednja dva slučaja radi se o državama koje imaju sličan broj stanovnika kao i Srbija, ali očito da u tim državama ostaje veoma malo mesta za obraćanje građana Evropskom sudu zbog daleko efikasnijeg pravosudnog sistema i zakona koji su više prilagođeni standardima koje zahteva Evropski sud.

Prema vrstama povreda u 14 presuda donetih protiv Srbije tokom 2007. godine u 3 navrata utvrđena je povreda prava na fer suđenje, u 8 navrata radilo se o prekomernoj dužini sudskih postupaka, u 4 navrata utvrđivana je povreda prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, u dva navrata povreda prava na slobodu izražavanja, u 4 navrata povreda prava na mirno uživanje imovine i osam puta je Sud konstatovao povredu prava ne delotovorno pravno sredstvo.

U odnosu na druge države takođe je naveći broj povreda utvrđen u vezi sa prekomernom dužinom sudskih postupaka (povreda prava na suđenje u razumnom roku). Primera radi od 24 donete presude protiv Mađarske tokom 2007. godine, čak u 22 slučaja radilo se o prekomernoj dužini sudskih postupa. Ovaj problem izražen je i u Sloveniji, jer je od 15 donetih presuda u 13 slučajeva bila u pitanju prekomerna dužina sudskih postupaka, a u 11 slučajeva odsustvo delotvornog pravnog sredstva. U Hrvatskoj od 31 donete presude u 14 slučajeva radilo se o prekomernoj dužini sudskih postupaka, a u odnosu na Makedoniju od 17 donetih presuda u 11 slučajeva utvrđena je povreda prava na suđenje u razumnom roku.

Interesantno je pogledati statističke podatke u vezi sa brojem slučajeva koje je razmatralo Veliko veće tokom 2007. godine. Naime, ukupno 17 slučajeva je tokom 2007. godine upućeno na razmatranje Velikom veću, od čega u 8 slučajeva je sam Sud shodno članu 30 Konvencije ustupio nadležnost Velikom veću, dok je u 9 slučajeva petočlano veće odlučilo da usvoji zahtev za ustupanje predmeta Velikom veću  po članu 43 Konvencije (u 5 slučajeva podnosioci su zahtevali ustupanje predmeta Velikom veću, a u 4 slučaja radilo se o zahtevu tuženih država). Inače, zahtevi za upućivanje predmeta Velikom veću podneti su 246 slučaja (od 1503 presude koliko ih je doneto tokom 2007. godine), od čega su tužene države to zahtevale u 75 slučajeva (Sud je usvojio samo 4 takva zahteva).

Tabela (preuzmi) :

* _{Statistički podaci o slučajevima protiv Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava}
* _{Statistički podaci o broju slučajeva u kojima je Republika Srbija intervenisala protiv drugih država (zaključno sa decembrom 2007. godine)}