Iz preliminarnog godišnjeg izveštaja za 2008. godinu, a koji Evropski sud za ljudska prava objavljuje početkom svake godine za prethodnu godinu može se izvesti zaključak o kontinuiranom porastu aktivnosti Evropskog suda za ljudska prava. Naime, u 2004. godine  Sud je uzeo u razmatranje 32500, u 2005. godini 35400, u 2006. godini 39400, u 2007. godini 41700 predstavki građana iz svih država članica Saveta Evrope, dok taj broj na kraju 2008. godine iznosi 49.900 predstavki. Samo vezano za rusko-gruzijski konflikt Sudu je podneto krajem 2008. godine preko 3000 predstavki. U odnosu na pojedine države najveći broj predstavki uzet je u razmatranje u odnosu na Rusiju (27. 250) predstavki što čini 28% svih slučajeva pred Sudom. Na Tursku otpada 11,4 % svih predstavki, a na Rumuniju 9,1% svih predstavki. U samom vrhu po broju predstavki koje Sud razmatra nalaze se i Ukrajina, Italija, Poljska, Slovenija (3.200 predstavki), Nemačke, Moldavija, Francuska, Bugarska i Češka (2.100 predstavki, što čini 2,2% svih predstavki). Odmah iza ovih država po broju predstavki koje je Sud uzeo u rad nalazi se Srbija  (2.084 predstavke, trinaesto mesto), pa imajući u vidu činjenicu da se predstavke protiv Srbije mogu podnositi tek od marta 2004. godine, radi se o zaista impozantnom broju predstavki koje su podnete protiv Srbije pred Sudom.

Imajući u vidu ukupan broj stanovnika Republike Srbije u odnosu na broj podnetih predstavki procenat od 1,45% predstavki uzetih u rad u 2008. godini u odnosu na Republiku Srbiju predstavlja jedan od viših procenata (veće procente imaju samo Makedonija, Crna Gora, BiH Moldavija, Gruzija i Slovenija, koja sa 6,68% ima ubedljivo najviši procenat podnetih predstavki prema broju stanovnika). 

O porastu aktivnosti Suda može se  zaključiti i po broju donetih presuda, jer je u 2007. godini Sud doneo 1503 presude, a u 2008. godini je doneo 1543 presude (od toga 18 presuda donelo je Veliko veće Suda). Gledano u odnosu na države najveći broj presuda donet je u odnosu na Tursku (264), Rusiju (244), Rumuniju (199), Poljsku (141) i Ukrajinu (110).

Najveći broj presuda u kojima je utvrđena bar jedna povreda Konvencije o ljudskim pravima tokom 2008. godine donet je u odnosu na Tursku (257 od ukupno 264) i Rusiju (233 od ukupno 244). U odnosu na Ukrajinu u svih 110 donetih presuda u 2008. godini utvrđena je bar jedna povreda Konvencije. Isto tako i u slučaju Makedonije je u svih 15 donetih presuda utvrđena bar jedna povreda Konvencije, što važi i za Portugal (12 donetih presuda i u svih 12 nađena bar jedna povreda Konvencije).

Najveći broj presuda u kojima nije utvrđena povreda Konvencije donet je tokom 2008. godine u odnosu na Poljsku (9 od 141 donete presude). Srbija u tom poledu ima isti rezultat kao Finska (9 donetih presuda, u 8 utvrđena bar jedna povreda, u jednoj  presudi nije utvrđeno postojanje povreda Konvencije). Hrvatska je takođe imala samo jednu presudu donetu u korist države od donetih 19 presuda, a takođe i Mađarska od donete 44 presude (u 43 je nađena bar jedna povreda Konvencije).

Nijedna presuda tokom 2008. godine nije doneta u odnosu na Crnu Goru (postala članica Konvencije tek u junu 2006. godine), kao i u odnosu na manje države poput San Marina, Monaka, Lihtenštajna, a ovim državama valja pridodati Island i Irsku. I dok kod pobrojanih država (osim možda Irske) u narednom periodu ne treba očekivati veći broj presuda, kada je u pitanju Crna Gora za očekivati je da će u narednom periodu uslediti veći broj presuda, jer je u odnosu na tu državu u rad tokom 2007. godine uzeto 95 predstavki, a u 2008. godini 156 predstavki.

Kada  je u pitanju Republika Srbija od trenutka kada je Srbija ratifikovala Konvenciju (mart 2004. godine) ukupno je podneto 3.776 predstavki, od kojih je do sada odbačeno 1669. U 139 slučajeva predstavke su prosleđene na odgovor državnom agentu, a od tih predstavki u 33 slučaja predstavke su proglašene dopuštenim, dok je zaključno sa 2008. godine doneto ukupno 24 presude (samo u jednoj nije utvrđena nijedna povreda Konvencije), Sud je 2008. godini uzeo u rad 1067 predstavki podnetih protiv Srbije i od toga odbacio 335 predstavki, dok je 68 predstavki dostavio na odgovor državnom agentu. Inače, tokom 2008. godine doneto je 15 odluka u odnosu na Republiku Srbiju i među njima u čak 13 slučajeva sklopljena su prijateljska poravnanja ili od Suda prihvaćene jednostrane deklaracije koje je izdao državni agent.

Kada je u pitanju struktura utvrđenih povreda i dalje, kako u odnosu na Srbiju, tako i u odnosu na druge zemlje, prednjači povreda prava na suđenje u razumnom roku (član 6 stav 1 Konvencije). Za njom sledi povreda člana 1 Protokola 1 uz Konvenciju (pravo na mirno uživanje imovine).

Kompletan izveštaj može se naći na sajtu Evropskog suda za ljudska prava - www.echr.coe.int