Kako sud funkcioniše

Konvencija razlikuje dve vrste predstavki: pojedinačne predstavke koje može da podnese svako lice, grupa pojedinaca, preduzeće ili nevladina organizacija koja se žali na povredu svojih prava, i međudržavne predstavke, koje jedna država podnosi protiv druge. Skoro sve predstavke koje su podnete Sudu od njegovog osnivanja podneli su neposredno pojedinci, tvrdeći da im je povređeno jedno ili više prava zajemčenih Konvencijom.

Predstavke se mogu podnositi samo protiv jedne ili više država koje su ratifikovale Konvenciju. Sve predstavke protiv trećih država ili pojedinaca, na primer, biće proglašene neprihvatljivim.

Podnosilac ne mora da ima pravnog zastupnika na početku postupka; svako može neposredno da iznese svoj predmet pred Sud. Međutim, pomoć advokata je neophodna nakon što Sud dostavi predmet tuženoj državi na izjašnjenje. Ako je neophodna, pravna pomoć se odobrava podnosiocima predstavki počev od te faze postupka.

Ne postoji spisak advokata koji smeju da podnose pisane i usmene podneske Sudu. Podnosioca predstavke može da zastupa svaki advokat ovlašćen da se bavi advokaturom u jednoj od država ugovornica Konvencije ili osoba koju je za to ovlastio predsednik Veća.

Detaljne, zvanične informacije (na srpskom jeziku) o tome kako Sud funkcioniše i kako se podnose predstavke, možete naći na ovoj stranici Suda.