Конвенција разликује две врсте представки: појединачне представке које може да поднесе свако лице, група појединаца, предузеће или невладина организација која се жали на повреду својих права, и међудржавне представке, које једна држава подноси против друге. Скоро све представке које су поднете Суду од његовог оснивања поднели су непосредно појединци, тврдећи да им је повређено једно или више права зајемчених Конвенцијом.
Представке се могу подносити само против једне или више држава које су ратификовале Конвенцију. Све представке против трећих држава или појединаца, на пример, биће проглашене неприхватљивим.
Подносилац не мора да има правног заступника на почетку поступка; свако може непосредно да изнесе свој предмет пред Суд. Међутим, помоћ адвоката је неопходна након што Суд достави предмет туженој држави на изјашњење. Ако је неопходна, правна помоћ се одобрава подносиоцима представки почев од те фазе поступка.
Не постоји списак адвоката који смеју да подносе писане и усмене поднеске Суду. Подносиоца представке може да заступа сваки адвокат овлашћен да се бави адвокатуром у једној од држава уговорница Конвенције или особа коју је за то овластио председник Већа.
Детаљне, званичне информације (на српском језику) о томе како Суд функционише и како се подносе представке, можете наћи на овој страници Суда.