Sastav suda
Broj sudija u Evropskom sudu za ljudska prava (na dalje: Sud) jednak je broju država ugovornica Konvencije.
Sudije bira Parlamentarna skupština Saveta Evrope sa spiska od tri kandidata koje predlaže svaka država ugovornica. Oni se biraju na rok od devet godina i ne mogu biti reizabrani.
Premda se sudije biraju sa spiska koji predlažu države, oni razmatraju predmete kao pojedinci i ne predstavljaju državu koja ih je predložila. Oni su u potpunosti nezavisni i ne mogu da se bave bilo kakvom aktivnošću koja ne bi bila u skladu sa njihovom dužnošću da budu nezavisni i nepristrasni.
„Nacionalne sudije“ ne mogu da razmatraju predmete protiv svojih zemalja kao sudije pojedinci. U izuzetnim slučajevima mogu biti pozvani da razmatraju takve predmete kao članovi Odbora. Među tim, sedmočlano Veće i Veliko veće, koje čini 17 sudija, uvek imaju „nacionalnog sudiju“ u svom sastavu.
Sekretarijat Suda
Sekretarijat čine zaposleni koji Sudu pružaju pravnu i administrativnu podršku u njegovom sudskom radu. Čine ga pravnici, administrativno i tehničko osoblje i prevodioci.
Sastav Suda
Evropski sud za ljudska prava rešava predmete u jednom od svoja četiri osnovna sastava.
- Predstavke koje se čine očigledno neprihvatljivim razmatra sudija pojedinac.
- Tročlani sudijski Odbor može jednoglasno odlučivati o prihvatljivosti predstavke i suštini stvari u predmetima koji se tiču stvari u pogledu kojih već postoji ustaljena praksa Suda.
- Predstavka takođe može biti dodeljena sedmočlanom sudskom Veću koje donosi odluke većinom glasova, uglavnom o prihvatljivosti predstavke i suštini stvari
- Izuzetno, Veliko veće, koje čini 17 sudija, razmatra predmete koji su mu upućeni nakon što mu je Veće ustupilo nadležnost ili ukoliko je odobren zahtev za iznošenje predmeta pred Veliko veće.
Veće i Odeljenje
Odeljenje predstavlja administrativnu celinu, dok Veće predstavlja jedan od mogućih sastava Suda koji može donositi odluke i koje funkcioniše u okviru datog Odeljenja.
Sud ima pet Odeljenja u kojima se formiraju Veća. Svako Odeljenje ima predsednika, potpredsednika i određeni broj drugih sudija.
Veće čini predsednik Odeljenja kojem je predmet dodeljen, „nacionalni sudija“ (sudija izabran sa spiska koji je predložila država protiv koje je podneta predstavka) i pet sudija koje predsednik Odeljenja imenuje po principu rotacije.
Veliko veće čine predsednik i potpredsednici Suda, predsednici Odeljenja i nacionalni sudija, zajedno sa sudijama izabranim žrebom. Kada Veliko veće razmatra predmet o kojem je prethodno odlučivalo Veće, u njegovom radu ne mogu učestvovati sudije koje su bile članovi tog Veća.
Postupak pred Velikim većem pokreće se na dva načina: odobravanjem zahteva za iznošenje predmeta pred Veliko veće ili ustupanjem nadležnosti.
Stranke mogu zahtevati da predmet bude iznet pred Veliko veće nakon što Veće izrekne presudu i takvi zahtevi se prihvataju u izuzetnim slučajevima. Kolegijum sudija Velikog veća odlučuje da li predmet treba da bude iznet pred Veliko veće na ponovno razmatranje.
Predmeti se takođe prosleđuju Velikom veću kada mu neko Veće ustupi nadležnost, premda se i ovo događa u izuzetnim slučajevima. Veće kojem je dodeljen predmet može da ustupi nadležnost nad njim Velikom veću ako se u tom predmetu pokreće neko pitanje koje ima naročito ozbiljan značaj za tumačenje Konvencije ili ako postoji opasnost da odluka neće biti u saglasnosti sa nekom od prethodnih odluka Suda.
Povlačenje (izuzeće) sudija
Sudije su obavezne da se suzdrže od učešća u razmatranju predmeta ako su ranije postupale u tom predmetu u bilo kom svojstvu. To se naziva povlačenjem. Njih u postupku zamenjuje drugi sudija a ako se povukao “nacionalni sudija”, na njegovo mesto se imenuje sudija ad hoc.