Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je u periodu od 1. do 31. oktobra 2023. godine objavio devet odluka protiv Republike Srbije.
Svih devet odluka je doneo tročlani Odbor.
Sud je u sedam predmeta prihvatio prijateljska poravnanja, a u dva predmeta je predstavke izbrisao sa liste slučajeva, jer je utvrdio da podnosioci ne nameravaju da dalje učestvuju u postupku.
Predmeti u kojima su zaključena prijateljska poravnanja predstavljaju dobro ustanovljenu praksu Suda (tzv. WECL - well-established case-law), te su poravnanja zaključivana u cilju smanjenja ukupnih troškova pred Sudom i posledično manje isplate iz budžetskih sredstava.
Četiri od sedam predmeta u kojima su zaključena prijateljska poravnanja, odnose se na neizvršenje domaćih odluka donetih protiv društvenih/državnih preduzeća. Reč je o predmetima Bučić i dr. (broj 56611/22), Dmitrov i dr. (broj 21580/22), Petrov i dr. (broj 13701/22) i Vučenović (broj 22590/22). Svi navedeni predmeti slede praksu Suda iz presude Lilić i dr. protiv Srbije (br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine) prema kojoj je trajanje stečajnog postupka nad društvenim ili državnim preduzećima preko jedne godine prekomerno.
Dva od sedam predmeta u kojima su zaključena prijateljska poravnanja (Nenadović, broj 44087/20 i Gogić i dr, broj 20246/20) odnose se na suđenje u razumnom roku u izvršnim i parničnim postupcima koji su trajali od 5 i po do 9 godina u dva stepena.
Predmet Akarijaš i dr. protiv Srbije (broj 6108/17), u kome je takođe zaključeno prijateljsko poravnanje, tiče se neodgovarajućeg obrazloženja rešenja o produženju pritvora, kao i zakonske nemogućnosti da se prilikom odlučivanja o produženju pritvora okrivljeni saslušaju (preduzimanje opštih mera povodom ovog pitanja Komitet ministara Saveta Evrope prati u okviru nadzora nad izvršenjem presude u predmetu Kovač protiv Srbije, broj 6673/12). Pritvor je trajao ukupno 3 godine i 9 meseci, računajući: (1) od 18. jula 2013. kada su podnosioci lišeni slobode do donošenja prve osuđujuće presude 18. oktobra 2016. godine (3 godine i 3 meseca); i (2) od 20. septembra 2017. kada im je ponovo određen pritvor do 15. marta 2018 godine kada je doneta druga prvostepena presuda (skoro 6 meseci). Poravnanje je zaključeno saglasno praksi Suda utvrđenoj u predmetima Stevan Petrović protiv Srbije (br. 6097/16 i 28999/19, od 20. aprila 2021. godine), Lakatoš i dr. protiv Srbije, (broj 3363/08, od 7. janaura 2014. godine), Vrenčev protiv Srbije, (broj 2361/05, od 23. septembra 2008. godine) i Stanimirović protiv Srbije (broj 26088/06, od 18. oktobra 2011. godine).
U predmetima Stjepanović (broj 48511/15) i Kostić (broj 80294/17), Sud je odlučio da predmetne predstavke skine sa svoje liste predmeta, jer podnosioci nisu u ostavljenom roku, ni u naknadno ostavljenom roku, odgovorili na pisana Zapažanja Republike Srbije. Sud je stoga zaključio da podnosioci nemaju nameru da dalje učestvuju u postupcima, te da više nije opravdano razmatrati njihove predstavke. Predmet Stjepanović se odnosio na tvrdnje podnositeljke da su vlasti odbijale da joj dozvole promenu imena i prezimena, dok se predmet Kostić odnosio na tvrdnju podnosioca da su vlasti odbijale da priznaju njegovo pravo da nastavi da plaća zakup grobnog mesta gde su njegovi stric i strina sahranjeni, usled čega će njihovi ostaci biti ekshumirani i smešteni u kolektivnu grobnicu. Predmet Kostić je Republici Srbiji komuniciran kao slučaj od značaja (impact case).