Obaveštenje o presudi i odlukama Evropskog suda za ljudska prava koje su objavljene u martu 2024. godine protiv Republike Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je u periodu od 1. do 31. marta 2024. godine objavio jednu presudu i pet odluka protiv Republike Srbije.
Presudu u predmetu Boškoćević donelo je Veće. Utvrđena je povreda prava iz člana 34. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), dok su pritužbe po članu 6. stav 1. Konvencije odbačene zbog neiscrpljivanja domaćih pravnih sredstava.
Svih pet odluka je doneo Odbor. Sud je u dva predmeta predstavke proglasio neprihvatljivim i odbacio ih zbog očigledne neosnovanosti (Momčilović) i usled zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku (Perišić), dok je u tri predmeta predstavke izbrisao sa liste slučajeva prihvativši potpisana prijateljska poravnanja (Novović, Avramović i 5. dr. i DAL DOO).
I – PRESUDA
- Boškoćević protiv Srbije (broj 37364/10, od 5. marta 2024. godine)
Predmet se odnosi na pritužbu podnosioca na navodno neizvršenje presude u njegovu korist u pogledu neizmirene zarade i na ometanja ostvarivanja prava na pojedinačnu predstavku.
Po prvi put je u odnosu na Republiku Srbiju utvrđena povreda prava iz člana 34. Konvencije.
Podnosilac se prituživao da je od strane direktora poslodavca, nedugo nakon podnošenja predstavke Sudu, dobio obaveštenje da je prekršio svoje dužnosti uz upozorenje da usled toga može da dobije otkaz.
- Okolnosti slučaja
Podnosilac predstavke, gospodin Milivoje Boškoćević, bio je zaposlen kao vozač u Javnom preduzeću „Nacionalni park Šar planina“ na Kosovu i Metohiji do 2017. godine kada se penzionisao.
On je u maju 2005. godine podneo tužbu zahtevajući da mu se, u skladu sa propisima o ,,kosovskom dodatku“, isplati razlika između zarade koju je primao i one koja je trebalo da mu bude isplaćena.
Nadležni sudovi su 2009. godine presudili u korist podnosioca, te je doneto rešenje o izvršenju.
Međutim, presuda nije izvršena, jer je podnosilac prihvatio sporazum sa svojim poslodavcem da povuče predlog za izvršenje.
Podnosilac je tvrdio da je protiv svoje volje potpisao sporazum sa poslodavcem o načinu izmirivanja dugovanja i povlačenju predloga za izvršenje. Predmetni sporazum je pokušao da ospori podnošenjem ustavne žalbe.
Ustavni sud je ustavnu žalbu podnosioca odbacio ocenivši da osporeni sporazum ne predstavlja akt koji se ustavnom žalbom može osporavati.
Nedugo nakon podnošenja predstavke, podnosilac je od tadašnjeg direktora poslodavca primio obaveštenje da je podnošenjem predstavke prekršio svoje dužnosti kao zaposleni, te je upozoren da usled toga može dobiti otkaz i bez vođenja disciplinskog postupka.
- Pritužbe podnosioca
Pozivajući se na član 6. stav 1. Konvencije (pravo na pravično suđenje) i član 34. Konvencije (pojedinačna predstavka), podnosilac se prituživao na neizvršenje presude donete u njegovu korist u pogledu neizmirene zarade i na ometanje prava na podnošenje pojedinačne predstavke Sudu.
Predstavka je podneta Sudu 8. juna 2010. godine.
- Odluka Suda
Sud je pritužbu podnosioca u delu koji se odnosi na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije proglasio neprihvatljivom, imajući u vidu da podnosilac nije na domaćem nivou iskoristio sva dostupna pravna sredstva.
Naime, umesto direktnog podnošenja ustavne žalbe Ustavnom sudu protiv sporazuma koji je potpisao sa svojim poslodavcem, podnosilac je imao mogućnost da podnese tužbu radi poništaja navedenog akta i pokrene parnični postupak.
Da je podnosilac iskoristio tužbu u parničnom postupku i da nije presuđeno u njegovu korist, imao bi mogućnost da ospori presudu nadležnog suda pred Ustavnim sudom, što bi uključivalo i procenu osnovanosti zahteva, posebno u smislu razmatranja punovažnosti sporazuma.
član 34. Konvencije
U pogledu pritužbe na povredu člana 34. Konvencije, Sud je utvrdio da je država odgovorna za delovanje poslodavca podnosioca i njegovog direktora.
Ovo iz razloga što je javno preduzeće, poslodavac podnosioca, osnovano u javnom interesu radi očuvanja prirodnih resursa Šar planine i ima godišnji plan poslovanja i tarife koje odobrava Vlada, te se stoga ne može smatrati „nevladinom organizacijom“. Štaviše, pismo upozorenja koje je poslato podnosiocu potpisano je od strane direktora nacionalnog parka i overeno je službenim pečatom.
Sud je istakao da, kako bi sistem pojedinačnih predstavki Konvencije efikasno funkcionisao, imperativ je da podnosioci ili potencijalni podnosioci budu u mogućnosti da slobodno komuniciraju sa Sudom bez ikakvog pritiska vlasti da povuku ili izmene svoje pritužbe.
Kako je podnosiocu jasno i direktno zaprećeno otpuštanjem zbog podnošenja predstavke Sudu i zbog nedostavljanja kopija korespondencije po ovom pitanju, Sud je zaključio da ta vrsta komunikacije predstavljala „pritisak“ i „zastrašivanje“, čime je učinjena povreda člana 34.
- Pravično zadovoljenje (član 41. Konvencije)
Podnosilac nije podneo zahtev Sudu za naknadu štete.
II ODLUKE
- Momčilović protiv Srbije (broj 44530/18, od 28. marta 2024. godine)
Predmet se odnosi na pitanje povrede prava na život iz člana 2. Konvencije, u kontekstu pozitivne obaveze države da sprovede delotvornu istragu o smrti majke podnositeljke predstavke koja je navodno uzrokovana medicinskim nemarom.
Sud je utvrdio da podnositeljka nije pokrenula parnični postupak u kome bi na adekvatan način njene pritužbe bile razmatrane i pružen odgovarajući odgovor.
- Okolnosti slučaja
Majka podnositeljke je bila podvrgnuta operaciji tumora 2013. godine koja je obavljena u državnoj bolnici. Nekoliko dana po otpustu iz bolnice stanje joj se pogoršalo, te je u naredna tri meseca bolnički lečena u više zdravstvenih ustanova. U poslednjoj otpusnoj listi iz maja 2013. godine konstatovane su joj brojne dijagnoze. Preminula je avgusta meseca iste godine.
Podnositeljka je u oktobru 2013. godine podnela krivičnu prijavu protiv lekara koji je operisao njenu majku smatrajući da ju je tokom ili nakon interevencije „zarazio“ sepsom od koje je lečena sve do smrti sedam meseci kasnije.
U januaru 2016. godine, punomoćnik podnositeljke je podneo prigovor radi ubrzanja postupka pred tužilaštvom nadležnom sudu. Prigovor je odbačen kao nedozvoljen, jer u konkretnom slučaju krivični postupak nije pokrenut.
Podnositeljka je potom, preko punomoćnika, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja o odbačaju prigovora.
Ustavni sud je njenu ustavnu žalbu odbacio.
- Pritužba podnositeljke
Pozivajući se na član 2. Konvencije, podnositeljka se prituživala na izostanak delotvorne istrage o smrti njene majke koja je navodno bila uzrokovana medicinskim nemarom.
- Odluka Suda
Vlada je tvrdila da predstavku treba odbaciti usled neiscrpljivanja domaćih pravnih sredstava, jer podnositeljka nije pravilno iznela svoje pritužbe pred Ustavnim sudom, niti je pokrenula parnični postupak podnošenjem tužbe radi naknade štete.
Sud je smatrao da u konkretnom slučaju nema potrebe da ispituje prigovore Vlade, budući da je pritužba podnositeljke u svakom slučaju očigledno neosnovana.
Naime, Sud je utvrdio da je domaći pravni sistem podnositeljki pružio mogućnost pokretanja parničnog postupka u okviru kojeg bi mogla da dobije odgovarajuće odgovore i mogućnost da njeni argumenti budu razmotreni na valjan način. Sud je konstatovao da podnositeljka, međutim, nije iskoristila ovo sredstvo pravne zaštite, te je njenu pritužbu prema članu 2. Konvencije odbacio kao očigledno neosnovanu.
- Perišić protiv Srbije (broj 8648/21, od 7. marta 2024. godine, objavljena 28. marta 2024.)
Podnositeljka se u predstavci prituživala na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. stav 1. Konvencije, zbog odloženog izvršenja domaće odluke.
Vlada je iznela tvrdnje da podnositeljka nije obavestila Sud da su 2020. i 2022. godine domaći sudovi utvrdili povredu označenog prava i dodelili joj iznos od 800 evra (EUR) na ime naknade nematerijalne štete. Stoga je Vlada predložila da Sud odbaci predmetnu predstavku zbog zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku.
Imajući u vidu da podnositeljka nije obavestila sud o navedenoj činjenici pre nego što je Vlada dobila obaveštenje o podnetoj predstavci, koja predstavlja samu suštinu predstavke, Sud je prihvatio odbranu Vlade i našao je da je takvo ponašanje podnositeljke u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku.
Sud je, takođe, konstatovao da advokati moraju da shvate da, uzimajući u obzir dužnost Suda da ispituje navode o kršenju ljudskih prava, oni takođe moraju pokazati visoku profesionalnu razboritost i smislenu saradnju u radu sa Sudom, štedeći ga od neozbiljnih pritužbi. Stoga se advokati, pre pokretanja postupaka i nakon toga, moraju marljivo raspitati o svim detaljima predmeta, pažljivo se pridržavajući svih relevantnih pravila postupka, pri čemu su takođe dužni da podstaknu svoje klijente da učine isto. U protivnom, namerna ili nemarna zloupotreba resursa Suda može ugroziti verodostojnost rada advokata u očima Suda, pa čak i ako se sistematski dogodi, može dovesti do situacije da se pojedinim advokatima zabrani zastupanje podnosilaca predstavki.
Posledično, Sud je doneo odluku da predstavku proglasi neprihvatljivom usled zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku, u skladu sa odredbama člana 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.
3), 4), 5) Novović protiv Srbije (broj 31197/20, od 15. februara 2024. godine, objavljena 14. marta 2024.), Avramović i 5 dr. protiv Srbije (broj 18139/23, od 7. marta 2024. godine, objavljena 28. marta 2024.) i DAL DOO protiv Srbije (broj, 40789/22 od 7. marta 2024. godine, objavljena 28. marta 2024.)
Sud je u predmetu Novović prihvatio zaključeno prijateljsko poravnanje i doneo odluku da predstavku izbriše sa svoje liste predmeta u skladu sa članom 39. Konvencije. Predmet se odnosi na pritužbu povodom povrede člana 6. stav 1. Konvencije usled neizvršenja domaće odluke.
U predmetima Avramović i 5 dr. i DAL DOO, Sud je takođe prihvatio zaključena prijateljska poravnanja i odlučio da predstavke izbriše sa svoje liste predmeta u skladu sa članom 39. Konvencije. Oba predmeta se odnose na neizvršavanje domaćih odluka donetih protiv društvenih/državnih preduzeća i pritužbe u pogledu člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola broj. 1 uz Konvenciju.