Skip to main content

ВАСИЛЕВ

Земља
Србија
Ниво важности
3
Језик
Српски
Веће које је судило
Одбор (3)
Датум пресуде
Датум представке
Кључне речи
(Чл. 6) Управни поступак (Има повреде)
Бројеви представки
48150/18
Приказ пресуде/одлуке

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 3. децембра 2024. донео, а 14. јануара 2025. године објавио пресуду у предмету Василев против Србије, број 48150/18.

Пресуду је донео трочлани Одбор.

Предмет се односи на непружање могућности подносиоцу да се упозна са разлозима на основу којих му је одузета дозвола за држање оружја, нити да се њима супротстави, будући да су исти означени као поверљиви.

Суд је оценио да домаћи органи нису обезбедили контрадикторно суђење и једнакост оружја у управном спору, те да интереси подносиоца нису на ваљан начин били заштићени, чиме му је нарушено право на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција).

ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА

Министарство унутрашњих послова - Полицијска управа у Врању - Полицијска станица у Босилеграду је 1. јула 2015. године донело решење којим се од подносиоца одузима оружани лист који му је раније издат као кориснику ловачке пушке. Као разлог за одузимање је наведена потреба да се заштити „лична и материјална сигурност других лица“, а на основу безбедносне провере спроведене од стране полиције. Подносилац није био упознат са садржајем резултата ове провере.

Незадовољан првостепеним решењем, подносилац је уложио жалбу другостепеном органу која је одбијена као неоснована.

Подносилац је потом 28. новембра 2015. године покренуо управни спор против другостепеног решења тврдећи да решење није било адекватно образложено, као и да је био онемогућен да ефективно учествује у поступку.

У одговору на тужбу подносиоца, Министарство унутрашњих послова је Управном суду доставило поверљиви документ о безбедносној провери. Управни суд је извршио увид у тај документ без присуства странака и подносиоца није упознао са његовом садржином.

Без одржавања јавне расправе, Управни суд - Одељење у Нишу је 8. септембра 2016. године донео пресуду У. 16502/15 којом је тужбу подносиоца одбио. У образложењу пресуде је, поред осталог, истакнуто да законска ограничења спречавају тај суд да открије или коментарише поверљиве информације у својој пресуди.

Против пресуде Управног суда подносилац је поднео Уставном суду уставну жалбу која је одбачена решењем Уж-8001/2016 од 1. марта 2018. године.

ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИОЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ

Подносилац је поднео представку Суду 29. септембра 2018. године.

Подносилац се у представци притуживао на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције, јер није имао прилике да ефективно учествује у поступку и да одговори на тврдње друге стране, будући да му исте нису биле познате.

ОДЛУКА СУДА

Суд је најпре одбацио приговор Владе да подносилац није претрпео значајнију штету с образложењем да је право на адверзијални поступак и једнакост оружја у судском поступку питање од општег значаја.

Одлучујући о меритуму, Суд је утврдио да су чињенице на које се полиција позвала приликом одузимања подносиочеве дозволе биле исказане веома уопштено, без позивања на конкретне околности подносиочевог случаја. Самим тим, Суд је оценио да подносилац свакако није био упознат са оптужбама против њега, што га је онемогућило да их ефективно оспорава, било фактички било правно.

Суд је даље утврдио да поступак пред Управним судом није заштитио интересе подносиоца и обезбедио му правично суђење, односно да поступак који је претходио доношењу пресуде није испунио захтев контрадикторности и једнакости странака. Посебно је указао на то да је Управни суд подржао одлуку Министарства унутрашњих послова без сопствене независне процене поверљивих чињеница на којима је одлука била заснована, као и да подносиоцу није пружена прилика да се супротстави наводима из безбедносне провере, нити му је омогућена јавна расправа.

Суд је коначно напоменуо да ни полиција нити Управни суд нису тврдили да је ускраћивање релевантних информација подносиоцу било оправдавано интересима попут националне безбедности, заштите сведока, нити заштите поверљивих полицијских истражних метода.

Суд је закључио да на домаћем нивоу нису учињени било какви напори да се подносиоцу омогући да оспори конкретне оптужбе које су произашле из безбедносне провере или да се пред Управним судом одржи јавна расправа.

Следствено, Суд је утврдио повреду члана 6. став 1. Конвенције.

ПРАВИЧНО ЗАДОВОЉЕЊЕ (члан 41. Конвенције)

Суд је обавезао Републику Србију да подносиоцу исплати износ од 3.600,00 евра на име накнаде нематеријалне штете и износ од 2.000,00 евра на име накнаде трошкова. 

Референце
Одлуке донете на домаћем нивоу које су повод обраћању ЕСЉП
пресуда Управног суда-Одељење у Нишу У. 16502/15 од 8. септембра 2016. године
решење Уставног суда Уж. 8001/2016 од 1. марта 2018. године
Надзор
Стандардни надзор
Појединачне мере (статус плаћања)
Накнада нематеријалне штете (У току)
Накнада трошкова пред Судом (У току)
Опште мере
(У току)
Акциони план/извештај
Одлуке комитета министара
Завршна резолуција