Kovač protiv Srbije

 

------------------------------

 

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 18. januara i 1. februara 2022. godine objavio presude tročlanog sudijskog Odbora u predmetima Kovač protiv Srbije i Novaković protiv Srbije. 

 

Podnosioci su se prituživali na povredu člana 5. stav 4. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) zbog toga što im domaći sudovi nisu pružili mogućnost da se izjasne na predlog istražnog sudije za produženje pritvora. Takođe, podnosioci su se prituživali jer nisu lično saslušani prilikom odlučivanja o produženju pritvora, niti su saslušani argumenti njihovih branilaca s tim u vezi. 

 

 

Podnosioci u predmetu Kovač, gospoda M.K. i I.K. iz Ade, lišeni su slobode 14. januara 2010. godine zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo razbojništva. Istog dana, rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Subotici im je određen pritvor u trajanju do mesec dana zbog postojanja rizika da će ometati postupak uticanjem na svedoke koji još nisu bili saslušani, te da će ponoviti krivično delo, imajući u vidu da su ranije bili osuđivani. U toku trajanja istrage, na predlog istražnog sudije, Viši sud u Subotici i Apelacioni sud u Novom Sadu su 11. februara i 13. aprila 2010. godine produžili pritvor podnosiocima u trajanju od dva, odnosno tri meseca. Sve odluke o produženju pritvora su bile potvrđene od strane više sudske instance. Protiv podnosilaca je optužnica podignuta 26. juna 2010. godine. 

 

U predmetu Novaković, podnosilac, gospodin B.N. iz Subotice, je 6. oktobra 2009. godine lišen slobode zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju. Istražni sudija Višeg suda u Subotici je 8. oktobra 2009. godine podnosiocu odredio pritvor u trajanju do mesec dana zbog postojanja rizika da će ometati postupak uticanjem na svedoke koji još nisu bili saslušani, kao i zbog toga što mu se na teret stavlja krivično delo sa elementoima nasilja za koje je propisana kazna zatvora preko deset godina. Na predlog istražnog sudije, za vreme trajanja istrage, Viši sud u Subotici i Vrhovni sud su 6. novembra, odnosno 24. decembra 2009. godine, produžili pritvor podnosiocu za po dva meseca. Tužilaštvo je protiv podnosioca podiglo optužnicu 5. marta 2010. godine. 

 

Nezadovoljni postupanjem redovnih sudova prilikom odlučivanja o produženju pritvora, podnosioci iz oba predmeta su podneli ustavne žalbe pritužujući se na povredu člana 5. stav 4. Konvencije. Ustavni sud je njihove ustavne žalbe odbio kao neosnovane ustavne s obzirom da je utvrdio da nema povrede Ustavom zajemčenih prava i sloboda. 

 

 

Sud je prilikom razmatranja osnovanosti iznetih pritužbi u oba predmeta postupio na istovetan način. Nakon što je utvrdio da su predstavke prihvatljive, te da nisu očigledno neosnovane, Sud je zauzeo stav da nije potrebno da razmatra da li su podnosioci imali priliku da se izjasne na predlog istražnog sudije za produženje pritvora, s obzirom da postupak sudske kontrole pritvora nije, u svakom slučaju, ispunio uslove iz člana 5. stav 4. Konvencije. 

 

Naime, Sud je poseban značaj poklonio činjenici da podnosioci pred domaćim sudovima nisu saslušani prilikom odlučivanja o produženju pritvora, koji je inače trajao koliko i sama istraga, oko pet meseci. Pozivajući se na opšte principe obrazložene u predmetu Stevan Petrović protiv Srbije, br. 6097/16 i 28999/19, u kome su sumirani ključni stavovi u vezi sa članom 5. stav 4. Konvencije, Sud je stao na stanovište da ovakva situacija nije u skladu sa kriterijumom „razumnog roka“ koji podrazumeva pravo lica lišenog slobode da u razumnim intervalima bude saslušan prilikom ispitivanja zakonitosti pritvora. Shodno navedenom, Sud je utvrdio da je došlo do povrede člana 5. stav 4.  Konvencije.  

 

 

Sud je konstatovao da je podnosiocima svakako pričinjena nematerijalna šteta, tako da je, uzimajući u obzir prirodu utvrđene povrede, u predmetu Kovač podnosiocima dosudio po 1.000,00 evra na ime naknade nematerijalne štete i 1.000,00 evra na ime troškova postupka, dok je u predmetu Novaković podnosiocu dosudio 1.000,00 evra na ime naknade nematerijalne štete i 500,00 evra na ime troškova postupka.